M. Đurković: Izbori oko kojih se lomi Amerika

U sukobu dva predsednička kandidata jasno se ocrtavaju dve vizije politike i sveta. Čini se da američki predsednički izbori odavno nisu imali toliku važnost kao sada

Za desetak dana u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se predsednički i parlamentarni izbori. U atmosferi dubokih podela i narasle mržnje, rezultat pre svega predsedničkih izbora neće odrediti samo sudbinu ove opadajuće imperije, već i velikog dela zemljine kugle. Čini se da američki predsednički izbori odavno nisu imali toliku važnost kao sada.

Suprotno svim decenijskim naklapanjima o tome kako ideologije nisu važne, u sukobu dva predsednička kandidata jasno se ocrtavaju dve vizije politike i sveta, vrednosne i ideološke. Tramp je najpre verovatno prvi predsednik od Huvera koji nije vodio rat ili „mirovnu intervenciju”. On je potpuno obnovio politiku američkog izolacionizma, u kojoj se oni pre svega bave sopstvenim problemima i sopstvenim dvorištem. Naravno, činjenica da Tramp za ove četiri godine zaista nije uspeo da ovlada velikim delovima svoje administracije (od Stejt departmenta, do bezbednosnih službi), odgovorna je za to što ovi delovi nastavljaju da rade po svojim ranijim planovima i instrukcijama. Na nedavnom predavanju u Beogradu Džim Džatras je objasnio da je Trampovo učestalo tvitovanje upravo rezultat ove nemoći, u kojoj se obraća bazi da opiše šta bi npr. državni tužilac trebalo da uradi, umesto da obezbedi izvršnu hijerarhiju naredbi.

No, uprkos tome, imao je dovoljno moći da zaustavi ratove. S druge strane, Demokratska stranka je jasno intervencionistička i nimalo ne treba sumnjati da bi u slučaju Bajdenove pobede kompletna američka mašinerija sile ponovo bila aktivirana – od Bliskog istoka, preko zaokruživanja Rusije, do „dovođenja u red” Latinske Amerike.

Druga osnovna podela je vizija budućnosti SAD. Tramp jasno pokušava da odbrani Ameriku očeva osnivača, engleskog jezika, ustavne demokratije i Hamiltonove industrijalizacije, ukratko – Ameriku koju je pravio beli čovek. Bajden predstavlja one koji već dugo sprovode revoluciju i plansko prekomponovanje američkog identiteta, na šta je ukazao još Hantington svojom poslednjom knjigom. To je vizija u kojoj se manjinska prava svih vrsta podižu protiv bele većine s namerom da se Amerika u ime finansijskog kapitala i korporacija preoblikuje u atomizovano multikulturno društvo potrošača i korisnika socijalne pomoći, zavisnih od države. Demokrate imaju jasan račun. Sve manjinske zajednice, uključujući i pobožne Latinose, glasaju za njih jer sistematski promovišu imigraciju i manjine na štetu domaćeg stanovništva. Što je veća imigracija, to su veće njihove šanse za vlast, pa npr. demografske procene govore da će ovo biti poslednji izbori u Teksasu koje će Republikanci moći da dobiju.

U isto vreme ova vizija zapravo stvara duboko podeljeno američko društvo, po modelu koji postoji u zatvorima. Tamo je podela duboko rasna i pojedinac ne može da preživi ako nije potčinjen najradikalnijim strujama unutar svoje rasne zajednice. Ovakav radikalizam kod crnaca podržavaju i podstiču najveće korporacije, koje su glavni finansijeri pokreta „Crni životi su važni”.

Osim standardnih podela u vezi s abortusom i drugim amandmanom, kandidati se jasno razlikuju i kad je reč o nizu drugih vrednosnih pitanja, o odnosu prema globalizaciji, trgovinskim sporazumima, Evropi, NATO-u, Kini, Rusiji, Sorošu itd. Za ove četiri godine Tramp je, uprkos trapavostima, brojnim izmenama u svom timu i neuspesima da sprovede svoju politiku, dosta uradio da skrene maticu dotadašnje politike. Ako ostane na vlasti, sva je prilika da bi u naredne četiri godine s izmenjenim sastavom Vrhovnog suda još dublje uronio u redefinisanje pravca kojim se Amerika kretala skoro pola veka. Druga strana je svesna šta bi to značilo, pa je mobilisala neverovatne finansijske, medijske, pop-kulturne i ulične resurse.

Ovako veliki ulozi, homogenizacija, narasla mržnja, najave s obe strane da sumnjaju u mogućnost da se izbori pokradu i da stoga neće odmah priznati eventualnu pobedu protivnika, uz ubrzano naoružavanje stanovništva, stvaraju atmosferu straha i zabrinutosti. Amerika počinje da liči na one države u koje je decenijama izvozila takozvane obojene revolucije, koje obeležavaju duboke podele, neverovanje institucijama i spremnost čak i na građanski rat.

Korona, ekonomska kriza i ulični protesti učinili su svoje, pa desetak dana pred izbore Bajden i dalje beleži znatnu prednost u ukupnom biračkom telu. No, Trampove pristalice ukazuju na to da je ova prednost izražena u državama koje su ionako prodemokratske, ali da se, kao i 2016, smanjuje u ključnim državama poput Mičigena, Pensilvanije, Viskonsina ili Floride, koje će zapravo odlučiti pobednika.

Uprkos svemu, nadamo se da će se demokratski proces očuvati i da će Amerikanci relativno brzo znati ko im je novi predsednik.

 

Autor Miša Đurković

 

Naslovna fotografija: Jim Watson/AFP via Getty Images

 

Izvor Politika, 25. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO: