B. Bilbija: U čemu je snaga Rusije

„Uveren sam da je snaga države pre svega u poverenju građana. Ljudi su izvor vlasti. Pri čemu takva država može biti, uslovno rečeno, uređena bilo kako“, rekao je Putin

Kao i svake godine, ruski diskusioni klub Valdaj okupio je brojne učesnike, i sa Istoka, i sa Zapada. Ovog puta, u uslovima pandemije, sve je izgledalo prilično drugačije, imajući u vidu da je većina učesnika nastupala u onlajn-formatu. Nisu se prepuštali danonoćnim besedama i živim raspravama „za čašicom razgovora“, uživajući u gostoprimstvu ruskog predsednika Vladimira Putina, koji već 17. put uzastopno nastupa kao pokrovitelj ovog prestižnog foruma. A mnogi zapadnjaci dolazili su u Rusiju, upravo privučeni mogućnošću da provedu dan u društvu ruskog lidera, večeraju s njim, postave pitanje i dobiju direktan odgovor.

I ovog puta je bilo fizički prisutnih učesnika, ali značajno manje, poštujući mere protiv korone. Oni koji su želeli da vide Putina, imali su za to priliku – na velikom video-bimu, sa koga se on obratio forumu iz svoje podmoskovske rezidencije Novo-Ogarjovo. Što, ipak, nije bitno uticalo na domaćina da uputi važne i dalekosežne poruke Rusiji i međunarodnoj zajednici – na forumu koji je nosio naziv „Lekcije pandemije i nova agenda: kako pretvoriti svetsku krizu u šansu za svet“.

Globalna „igra bez pravila“

Jedna od prvih je da međunarodna zajednica „ni izbliza“ nije učinila sve neophodno u zajedničkom suprotstavljanju pandemiji. „Kod mnogih se pojačava osećanje da počinje sasvim drugačije vreme, da nismo samo na pragu kardinalnih promena, već i epohe tektonskih poremećaja u svim sferama života“, naglasio je predsednik. Govoreći o dešavanjima u svetu posle izbijanja pandemije, naglasio je da globalna „igra bez pravila deluje sve više zastrašujuće, ponekad i kao svršen čin“. Teško je bilo pretpostaviti, dodao je, da u 21. veku, čak i u najbogatijim zemljama čovek može da ostane tako nezaštićen pred „reklo bi se ne tako fatalnom infekcijom, ne baš toliko strašnom pretnjom“. Nisu najvažnija medicinska dostignuća, već „organizacija i dostupnost javnog zdravstva, vrednosti uzajamne pomoći, služenja i samopožrtvovanosti, kao i odgovornost, pribranost i poštenje vlasti – to je važno“, ocenio je i dodao da „samo sposobna država može efikasno da deluje u kriznoj situaciji“.

Putin je zapitao i – u čemu je snaga jedne države? Da li je u totalnoj kontroli, represiji državnih organa ili vojnoj i odbrambenoj moći? „Uveren sam da je snaga države pre svega u poverenju građana. Ljudi su izvor vlasti. Pri čemu takva država može biti, uslovno rečeno, uređena bilo kako. Nema značaja kako se naziva političko uređenje. Svaka zemlja ima svoju političku kulturu, tradiciju i sopstveni pogled na razvoj. Pokušavati nekoga slepo kopirati apsolutno je besmisleno i štetno. Najvažnije je da su država i društvo u harmoniji“, rekao je i dodao da ključnu ulogu za razvoj Rusije igra građansko društvo, „da glas naših građana bude odlučujući“. Ali kako, zapitao je opet, prepoznati da su to zaista pravi zahtevi građana, a ne „zakulisna došaptavanja, ili glasni urlici koji prerastaju u histeriju, onih koji nemaju veze sa našim narodom“? „Suočavamo se s time da istinske građanske zahteve pokušavaju da zamene interesima neke uske socijalne grupe ili, otvoreno rečeno, spoljnih sila“, rekao je Putin.

Poručio je da „demokratiju i građansko društvo nije moguće uvoziti“ i da smo videli kako takvi modeli funkcionišu: „To je po pravilu samo oblanda, fikcija bez unutrašnjeg sadržaja, lišena čak i nalika suverenitetu. Tamo gde se sprovode takve šeme, narod realno više i ne pitaju. A njihovi rukovodioci nisu ništa drugo do vazali. Rusija je, dodao je, prošla dug period u kome su glavni izvor stvaranja i finansiranja nevladinih organizacija bili inostrani fondovi, no nisu sve one imale za cilj da destabilizuju zemlju i utiču na političke odluke: „Ali čak i u tom slučaju, one su ostajale tuđinske i strane, ne odražavajući interese građana Rusije, već inostranih pokrovitelja. Bile su sredstvo u tuđim rukama.“ Putin se založio za podršku „inicijativama slobodnog, samostalnog i nacionalno orijentisanog građanskog društva“, kao garancije „suverenog, postepenog razvoja Rusije, njenog istinskog kontinuiteta i kretanja napred, naše sposobnosti da odgovorimo na globalne izazove“, umesto „apstraktnog transnacionalnog razuma iza koga se kriju tuđi interesi“.

Šta nas očekuje u budućnosti

Od kraja Hladnog rata, rekao je, svet se nekoliko puta promenio, a da oni koje nazivaju političkim elitama to nisu analizirali: ili nisu imali vremena, ili želje i sposobnosti za to. Jedni su za to vreme žurno delili plen, drugi gledali kako da se prilagode, a treći, među kojima i Rusija, borili su se da prežive kao celovita država i očuvaju status subjekta svetske politike, ocenio je Putin. I postavio nova pitanja: šta očekuje čovečanstvo u budućnosti, kako treba da bude konstruisan svetski poredak, ili bar nešto nalik njemu, da li ćemo napred ići osmišljeno i koordinirajući naše korake, ili ćemo se kretati naslepo, oslanjajući se isključivo svako samo na sebe?

„Suštinski, posleratni svetski poredak stvorile su tri države pobednice: Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija. Promenila se uloga Velike Britanije od tada, SSSR uopšte ne postoji, a Rusiju je neko pokušao da otpiše. Uveravam vas, dragi prijatelji, mi objektivno procenjujemo naše intelektualne, teritorijalne, ekonomske i vojne mogućnosti. Kako današnje mogućnosti, tako i naš potencijal. Jačajući našu zemlju i gledajući na to šta se dešava u svetu, u drugim zemljama, hoću da poručim onima koji još uvek čekaju postepeno gašenje Rusije: nas u tom slučaju brine samo jedna stvar – kako da se ne prehladimo na vašoj sahrani“, rekao je Putin. Bio je to i njegov odgovor onima koji pozivaju na ukidanje međunarodnih institucija, kao što su UN i njihov Savet bezbednosti, i odbacivanja prava veta stalnih članica SB. S druge strane, ruski lider je rekao da se može raspravljati o „ideji korekcije institucionalnog poretka svetske politike“.

Kako je naglasio, odnosi snaga, mogućnosti i položaja država ozbiljno su izmenjeni u poslednjih 30-40 godina. „Da, kako sam već rekao, ne postoji više SSSR, ali tu je Rusija. Po svojoj ekonomskoj težini i političkom uticaju, ka statusu supersile aktivno ide Kina. U istom smeru kreće se i Nemačka, postaje sve važniji učesnik međunarodne saradnje. Istovremeno, značajno je transformisana uloga u svetskim poslovima Velike Britanije i Francuske. Pa i SAD, koje su u nekom trenutku apsolutno dominirale, sada već teško mogu da pretenduju na izuzetnost. A da li je ta izuzetnost uopšte potrebna SAD? Naravno, ozbiljno su ojačali Brazil, Južnoafrička Republika i neke druge zemlje“, analizirao je novi raspored globalnih snaga.

Ocenio je da međunarodne organizacije koje treba da budu nepristrasni arbitri – često potpadnu pod jak uticaj pojedinih država, te dolazi do „žongliranja procedurama i manipulacija“. Pa se zbog toga „ozbiljne međunarodne strukture, motivisane nečijim egoističnim interesima, uvlače u politizovane kampanje protiv konkretnih lidera i zemalja“. Kao pozitivne primere, među ostalima, naveo je i ulogu „OPEK plus“ na naftnom tržištu, ali i Šangajsku organizaciju za saradnju, predvođenu Rusijom i Kinom, „koja već skoro dve decenije doprinosi regulisanju teritorijalnih sporova i jačanju stabilnosti u Centralnoj Evroaziji“. Ističući da je „u uslovima fragmentiranog sveta ovakav pristup često produktivniji“ i „sposoban da udahne novi život u multilateralnu diplomatiju“, Putin je rekao da multilateralizam treba shvatiti kao neophodnost uključivanja onih koji su zaista zainteresovani za rešavanje problema.

Moskva – Peking: potencijal za budućnost

Predsednik Rusije je u svom nastupu na Valdaju govorio i o drugim, tekućim političkim pitanjima (Navaljni, Nagorno-Karabah, Belorusija…), ali njegove ocene o strateškim pitanjima globalne stabilnosti i razvoja svakako su najznačajnije. Putin je, odgovarajući na pitanje da li može da zamisli rusko-kineski vojni savez, rekao da „može da zamisli bilo šta“. Naglasio je da su odnosi Moskve i Pekinga dosegli takav stepen saradnje i poverenja da teoretski može tako nešto da se pretpostavi, ali da za takvom alijansom nema potrebe, što ne znači da bi je isključio u budućnosti.

O nasledniku – kada dođe vreme

Nije Putin, takođe, želeo ni da komentariše mogućnost da se 2024. ponovo kandiduje na predsedničkim izborima, istakavši da će „videti kada dođe vreme“, ali da je potpuno svestan da će i to doći jednog dana, a da do tada treba naporno raditi. Podvukao je da su, nedavno usvojene, ustavne promene usmerene na razvoj zemlje i jačanje njenog suvereniteta, a ne samo na poništavanje njegovih predsedničkih mandata. Kao što je i govorio letos, ako ustavne promene ne budu usvojene, onda će u naredne četiri godine sve oči biti usmerene na potragu za „naslednikom“, umesto na normalan i stabilan rad. Oni koji prate rad ruskog predsednika znaju – samo treba pažljivo slušati šta govori, u njegovim rečima sadržani su odgovori na sva pitanja koja se tiču Rusije i njenog odnosa prema drugima. Ako nešto nije jasno, onda treba sačekati. To se odnosi i na pitanje naslednika.

 

Autor Bojan Bilbija

 

Naslovna fotografija: kremlin.ru

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO: