B. Korkodelović: Kineski Šenžen parira američkoj Silicijumskoj dolini

Poznat kao kineska Silicijumska dolina, Šenžen je uzleteo i ostvario ekonomsko čudo služeći kao grad-pilot za dramatičnu transformaciju NR Kine u drugu ekonomsku silu sveta

Dok se nad međunarodnom privredom viju crni oblaci izazvani pandemijom COVID-19, jedina velika privreda koja beleži rast u odnosu na 2019. jeste ona u Narodnoj Republici Kini. Procenjuje se da će ukupan domaći proizvod (BDP) NR Kine porasti u 2020. između 1,9 i 2,1 odsto, dok joj za 2021. Međunarodni monetarni fond predviđa uvećanje za 8,2 odsto.

Kinesko rukovodstvo je u januaru 2020. ozbiljno shvatilo izbijanje epidemije u gradu Vuhanu, država je uspela da obuzda COVID-19 u veoma kratkom roku i „zaključa” privredu na manje od dva meseca. I dok je u većini zemalja sveta glavna tema broj obolelih od zaraze i kako zaštiti stanovništvo, kineska privreda se postepeno oporavlja i već počinje novo poglavlje u reformi nacionalne privrede i otvaranju prema inostranstvu.

U sredu, 14. oktobra, u Šenženu, megapolisu u južnoj provinciji Guangdong, održana je velika proslava 40. godišnjice uspostavljanja prve specijalne ekonomske zone (SEZ) u NR Kini. Ističući razvoj Šenžena tokom poslednje četiri decenije kao „čuda u svetskoj istoriji razvoja”, predsednik Si Đinping je napomenuo da je reč o sjajnom inovativnom potezu Komunističke partije Kine (KPK) i države u socijalističkoj modernizaciji.

Smela odluka rukovodstva NR Kine da u tada veoma nerazvijenoj državi, jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, uspostavi prve SEZ može biti lekcija za čovečanstvo. Šenžen je iz, za kineska merila skromnog ribarskog grada od 330.000 žitelja, preobražen u modernu metropolu s više od 13 miliona stanovnika. Poznat kao kineska Silicijumska dolina, Šenžen je uzleteo i ostvario ekonomsko čudo služeći kao grad-pilot za dramatičnu transformaciju NR Kine u drugu, prema nekim merilima i prvu ekonomsku silu sveta. I Guangdong, s više od 130 miliona stanovnika, sada je jedan od najbogatijih regiona u zemlji.

Od 1979. do 2019. BDP Šenžena rastao je prosečnom godišnjom stopom od 21,6 procenata i dostigao 2,69 biliona juana (oko 388,89 milijardi dolara), ili po glavi stanovnika – sa 606 juana na 203.489. Obim uvoza i izvoza Šenžena premašio je 430 milijardi dolara, oko 10 procenata ukupne spoljne trgovine NR Kine, u poređenju s manje od 20 miliona dolara pre četiri decenije. I usred razornog uticaja pandemije COVID-19 na globalnu privredu, Šenžen je pokazao snažnu ekonomsku vitalnost. Do septembra je registrovano 200.000 preduzeća, što je porast od skoro 15 procenata na godišnjem nivou.

Neposredno pre proslave, Šenžen je kao nacionalni „poligon” s ogromnim dostignućima u testiranju tržišnih reformi, dobio novo priznanje. Vlada ga je odredila za prvo „pilot-demonstraciono područje socijalizma s kineskim karakteristikama”. To je status modela za druge gradove u NR Kini tokom sprovođenja smelijih reformi.

Grad treba do 2025. da postane lider u novim pronalascima, javnim uslugama i zaštiti životne sredine. Vlasti i ključni privrednici Šenžena obećali su vodeći grad na globalnom nivou, usredsređen na tehnološku infrastrukturu. U avgustu je objavljeno da je u području Šenžena raspoređeno 46.480 5G baznih stanica, a grad je postao prvi na svetu s punim razmeštajem 5G infrastrukture.

U međuvremenu, Šenžen smatraju „motorom” razvoja područja Velikog zaliva. To je proces integrisanja devet gradova Guangdonga, među njima i Šenžena, u živahni gradski klaster svetske klase sa specijalnim autonomnim regionima Hongkongom i Makaom, nekadašnjom britanskom, odnosno portugalskom kolonijom.

Projekat „Veliki zaliv” pokriva područje od skoro 70 miliona ljudi s ekonomijom vrednom 1,5 biliona dolara, većom od zemalja iz Grupe 20 (G20), poput Australije, Indonezije ili Meksika. Procene banaka su da će vrednost privrede regiona do 2025. biti udvostručena na 2,8 biliona dolara.

Ideja koja stoji iza plana Velikog zaliva jeste da budu iskorišćeni impresivna infrastruktura i stručnost u regionu u poslovima finansija, industriji i tehnologijama. Bile bi ukinute trgovinske barijere, promovisano prekogranično poslovanje i stvoreno jedinstveno tržište.

U Pekingu očekuju turbo-rast u jednom od ekonomski najživljih regiona u NR Kini i ubrzanju tranzicije širom zemlje od proizvodnje i izvoza do usluga i domaće potražnje. Područje bi se, kao moćna snaga inovacija i ekonomskog rasta, nadmetalo sa „zalivskim” privredama San Franciska i obližnje Silicijumske doline, Njujorka i Tokija.

I kao da to nije dovoljno, sutradan po proslavi u Šenženu, sedmočlani Politbiro Centralnog komiteta KP Kine razmotrio je plan za izgradnju ekonomskog središta Čengdu-Čongking kako bi se omogućio rast manje razvijenog zapadnog regiona zemlje. Prema vladinim papirima, gradski klaster Čengdu-Čongking sastoji se od 42 grada, okruga i regiona u provinciji Sečuan i „supergradu” Čongkingu, pokrivajući 185.000 površinu od kilometara kvadratnih, sa blizu 100 miliona ljudi. BDP gradskog klastera je porastao sa 3,76 biliona juana (547 milijardi dolara) u 2014. na skoro šest biliona u 2018. godini.

 

Autor Borislav Korkodelović

 

Naslovna fotografija: Reuters/Thomas Suen

 

Izvor Politika, 29. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO: