D. Drobnjicki: Tramp je stvarni favorit za pobedu, ali demokrate imaju rezervni plan

Sa stanovišta ispravno shvaćene sociologije, Tramp bi trebalo da relativno lako i samouvereno nadigra Bajdena, a ne obrnuto, kako sugerišu vodeći američki mediji

Donald Tramp, prema većini procena, treba da ostvari ubedljivu pobedu na izborima 3. novembra 2020. Bar da ponovi svoj rezultat iz 2016. godine. Međutim, brojne predizborne ankete pokazuju solidnu prednost Džoa Bajdena. Sugerišu da je njegova pobeda neizbežna, posebno imajući u vidu ekonomske probleme bez presedana sa kojima se suočavaju američki građani zbog pandemije koronavirusa. I takve sondaže pokazuju da su Trampove šanse nešto bolje nego 2016. godine.

Sociološka istraživanja u SAD su, kao i pre četiri godine, nepouzdana. Ili čak namerno izmanipulisana iz političkih ili korporativnih razloga. Tramp u izbornom ciklusu 2016. takođe „nije imao šanse“. I tada su mnogi negativni faktori bili protiv njega. A on je pobedio. U 2020. godini je koronavirus – anti-Tramp-faktor – očito precenjen.

Danas većina američkih glasača u industrijskim i poljoprivrednim regionima Sjedinjenih Država koren zla ne vidi u epidemiološkoj situaciji (iako je u nekim državama jednostavno zastrašujuća), već u akcijama demokratskih guvernera koji teže zaključavanju građana u karantin, čime konačno podrivaju njihovo materijalno blagostanje. Američka Demokratska partija takođe neće od prevremenog (poštanskog) glasanja imati vajdu na koju je računala. Demokrate su samouvereno započele „u pošti“, ali onda ih je sačekalo neprijatno iznenađenje.

Odziv republikanaca na tu vrstu glasanja bio je neočekivano visok. Štaviše, upravo u onim državama koje su ključne za pobedu u predsedničkoj trci. Za Trampa stvari idu bolje nego 2016. godine. Da su ove godine izbori u redovnim prilikama, pa da sve zavisi od rezultata prebrojavanja većeg dela glasova u noći nakon zatvaranja biračkih mesta, Tramp bi održao bezuslovnu pobedu.

Ovi američki izbori nisu, blago rečeno, sasvim uobičajeni. Svedoci smo ne samo još jedne vežbe u „promeni moći“, već tako fundamentalne političke konfrontacije da obe suprotstavljene strane nisu spremne da ishod bitke povere biračima, posebno s obzirom na nesavršenost i ranjivost američkog izbornog sistema. Zbog svega, smatram da bi tezu navedenu na početku članka trebalo ispraviti. Naime, pravilno protumačene procene sugerišu da izbori treba da budu u korist Donalda Trampa. Međutim, uopšte nije činjenica da će mu biti dozvoljeno da ostane predsednik SAD sa drugim mandatom.

Prvo, o rejtingu. U američkoj izbornoj sociologiji postoje dva sistemska problema sa kojima u SAD nikada nisu naučili da se nose. Prvo, metodi sastavljanja biračkih spiskova beznadežno su zastareli. Istraživači iznova i iznova „skupljaju“ ne baš reprezentativne uzorke ispitanika. Drugo, u „Trampovoj eri“, najvažniju ulogu igraju takozvani stidljivi glasači – oni koji „na evidenciju“ kažu o svojoj nespremnosti da izađu na birališta ili o neprihvatljivosti kandidature „nemogućeg Donalda“ (jer su to „javna očekivanja“ koja se nasmeću preko medija), dok takvi samo čekaju da dođu na biračka mesta i daju svoj glas za njega. Ovo, naravno, ne znači da sociolozi nisu pokušali da isprave ove dve greške. Neki od takvih pokušaja bili su vrlo uspešni.

Problem je u tome što su glavni američki mediji danas previše politizovani da bi promenili nešto u praćenju kampanje čak i nakon „iznenađenja“ 2016. godine. Stoga su „nestandardni rezultati“ anketa malo zastupljeni u štampi.

Jedna od vodećih američkih socioloških agencija – Galup – pokušala je indirektno da sazna raspoloženje birača, ne pribegavajući direktnom pitanju kako će ovaj ili onaj građanin glasati. Neki analitičari su pokušali matematički da identifikuju i eliminišu sistemske greške postojećih istraživanja i na osnovu svojih podataka daju drugačiji zaključke za koje tvrde da su više u skladu sa stvarnošću.

Uz korišćenje sva tri metoda – prednost je na Trampovoj strani.

Trafalgar group jedan je od inovatora na polju zamene klasičnih anketnih listova. Još 2016. godine je, pretpostavljajući (kako se ispostavilo, tačno) prisustvo „stidljivih glasača“, njegovi zaposleni su sastavili upitnik tako da saznaju stvarno političko raspoloženje ispitanika. Zato je Trafalgar group bila među retkima koji su predvideli pobedu Donalda Trampa 2016. godine u Pensilvaniji i Mičigenu i na osnovu toga donela tačan zaključak o ishodu izbora. Danas, koristeći iste metode, agencija predviđa da će aktuelni predsednik biti ponovo izabran za drugi mandat.

Metod indirektnog praćenja raspoloženja birača usvojio je i član takozvane velike trojke američkih socioloških agencija – Galup („trojku“ još čine Pew Research Center i Rasmussen Reports). Prema njegovoj anketi sprovedenoj u prvoj polovini oktobra, 49 odsto Amerikanaca slaže se sa Donaldom Trampom o glavnim političkim i socijalno-ekonomskim pitanjima, dok se samo 46 odsto slaže sa Bajdenom.

Štaviše, prvi put posle 20 godina većina glasača (56 odsto – uprkos koronavirusnoj krizi!) rekla je da danas živi bolje nego pre četiri godine. I tek kada je bilo postavljeno direktno pitanje o kandidatima za najvišu vladinu funkciju – 49 odsto je reklo da im se Bajden više sviđa kao osoba, a 46 odsto više voli Trampa. Amerikanci su vrlo pragmatični ljudi. Teško je zamisliti da će glasati za promenu šefa države pod kojim su počeli da žive bolje i čija uverenja uglavnom dele. Dakle, anketa Galupa očigledno podržava Trampa.

Ni analitičari ne spavaju. Daglas Mekinon, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih političkih stratega i izbornih stručnjaka u Sjedinjenim Državama, poslao je imejl medijima dve nedelje pre izbora 2016. godine, tvrdeći da će Tramp pobediti sa podrškom 306 elektora. To je bilo apsolutno tačno predviđanje! Upravo toliko elektora je bilo za Trampa. Tri elektora su glasala protiv volje svojih birača, tako da je službeni rezultat na kraju bio 303 birača.

Prognoza Mekinona za 3. novembar 2020. je: 278-310 elektora za Trampa. Američki državljanin koji je punoletan ne ulazi automatski na birački spisak. Potrebno je da se registruje kao birač u mestu prebivališta. Zato je registracija birača uoči izbora odličan pokazatelj izbornog raspoloženja. Dakle, u ključnim državama republikanci su znatno ispred demokrata po broju registracija.

Ukratko, sa stanovišta ispravno shvaćene sociologije, Tramp bi trebalo da relativno lako i samouvereno nadigra Bajdena, a ne obrnuto, kako sugerišu vodeći američki mediji. Druga stvar je što će liberalni establišment učiniti sve da spreči „nemogućeg Donalda“ da ostane u Ovalnom kabinetu još jedan mandat. Bajdenov izborni štab ima više od trista advokata spremnih da ospore rezultate izbora u tri desetine država od pedeset.

Levičarski ultraši, nakon `treninga` za vreme rasnih nemira, spremni su da izađu na ulice među stotinama hiljada demonstranata koji će na dan izbora i narednih dana, dok se broje glasovi, opsedati biračka mesta, sudnice i guvernerove rezidencije. A da će se brojanje u nekim ključnim državama potrajati i tri do pet dana već je zvanično objavljeno. Demokratskim guvernerima takođe neće biti dozvoljeno da sede skrštenih ruku. Na njih se vrši pritisak putem štampe i preko partijskih kanala da koriste administrativne resurse za „tačno“ brojanje glasova.

Amerikance na sve moguće načine plaše „nekontrolisanim razvojem događaja“ u slučaju da Bajden ne izbori „ubedljivu pobedu“. Bilo koji drugi rezultat već je proglašen „spletkama Rusije, Kine i Irana“, a samim tim i „nelegitimnim“. Upravo spremnost birokratije, medija, delova obaveštajne zajednice i globalnih lobista da proteraju Trampa iz Bele kuće stvara osećaj neizbežnosti njegovog poraza.

Imaćemo, dakle, priliku da posmatramo političku borbu u Sjedinjenim Državama u uslovima kada će „prava demokratija“ biti nepotrebna.

Biće zanimljivo.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Alex Brandon

 

Izvor Fakti/SrbijaDanas, 29. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO: