Džon F. Kenedi je na izborima 1960. godine imao 0,2 odsto više glasova u odnosu na Ričarda M. Niksona. Izbori su bili krajnje napeti. Bilo je pitanja oko glasanja u Ilinoisu i Teksasu, kao i glasina da su se gradonačelnik Čikaga Ričard Dejli i senator Lindon B. Džonson učestvovali u punjenju glasačkih kutija. Ali Nikson je na kraju odlučio da ne osporava izbore. Priznao je rezultate 9. novembra, rekavši: „Naša zemlja sebi ne može da priušti agoniju ustavne krize“. Ali to su bila druga vremena.
Predsednik Donald Tramp se u utorak nije ustručavao da proglasi pobedu. Stojeći u istočnom krilu Bele kuće, insistirao je da se svako dalje brojanje glasova odmah okonča: „Ovo je prevara američkog naroda. Ovo je sramota za našu zemlju. Spremali smo se da proslavimo pobedu na ovim izborima. Iskreno, pobedili smo na ovim izborima.“
Ovo nikoga ne bi trebalo da čudi, pošto je Tramp i u toku kampanje govorio o „nameštenim izborima“. Predsednik će mobilisati svoje timove advokata u pokušaju da zaustave brojanje, dok će Bajden svoje advokate upregnuti u cilj da se brojanje nastavi. „Brojanje neće prestati. Ono će se nastaviti sve dok se ne prebroji svaki uredno predati glas. Jer to je ono što naši zakoni – zakoni koji štite ustavno pravo glasa svih Amerikanaca – zahtevaju“, rekla je Bajdenova menadžerka kampanje Dženifer O’Meli Dilon.
Ali evo u čemu je stvar: bez obzira li će dobiti ili izgubiti izbore 2020. godine, Tramp je izabrao dobru strategiju za vođenje kampanje. Kritičari su insistirali da će mu se obiti o glavu polarizujuće poruke koje šalje. To se baš i nije desilo. Iako rezultati iz Pensilavnije, Mičigena i Viskonsina nisu konačno potvrđeni, rezultat Trampa i Republikanske stranke prilično je impresivan. Postoji znatna baza belih, ruralnih glasača koji su pomogli Trampu u dva uzastopna izborna ciklusa. Izgleda da je podela između ruralnih i urbanih glasača u Americi jača nego ikada.
Kao prvo, južni zid se izgleda održao. Demokrate su se nadale da mogu zauzeti Floridu. Nema šanse. Tramp je povećao podršku među latino i crnačkom populacijom. U Džordžiji i Severnoj Karolini rezultat je i dalje neizvestan, ali će i one verovatno pripasti Trampu. Jedina država koja je iskliznula i otišla Bajdenu, barem za sada, jeste Arizona (Tramp još uvek ima šansu da pobedi u Arizoni; prim. NS).
Šta je sa hvaljenim plavim zidom? Tramp ga je razbio 2016. Trenutno, Tramp ima 700.000 glasova prednosti u odnosu na Bajdena u Pensilvaniji (prednost je u međuvremenu smanjena; prim. NS). Ostalo je da se izbroji još 1,4 miliona glasačkih listića. Bajden ima tesno vođstvo u Viskonsinu (objavljeno da je Bajden tesno pobedio, Trampov tim je uložio žalbu; prim. prev.). Tramp tesno vodi u Mičigenu (isto, prim. prev.). Glasački listići koji nisu izbrojani će verovatno biti plavi, ali Tramp se nada da će Vrhovni sud zaustaviti brojanje u raznim državama. Kao što primećuje naša Rejčel Bakino, izbori bi mogli biti odlučeni u sudnici.
Uprkos predviđanjima da će Tramp isterati republikance iz Senata, izgleda da to nije slučaj. U Koloradu, Džon Hikenluper porazio je Korija Gardnera. Ali Džoni Ernst, Stiv Dejns i Lindzi Grejam su pobedili na svojim izborima. Suzan Kolins će gotovo sigurno opet pobediti. Republikanci će verovatno zadržati većinu u Senatu.
Ako Bajden ostvari tesnu većinu u elektorskom koledžu pobedama u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji, biće hendikepiran od samog početka svog mandata. Demokratska stranka nije dobila jasan mandat građana niti političku moć da povede drugačiju politiku. Naprotiv. (Moram priznati da je moje predviđanje da će Tramp ubedljivo izgubiti bilo sasvim pogrešno.)
Ako Tramp pobedi na izborima, postaće jedan od najvažnijih predsednika u američkoj istoriji. Njegov uticaj na preoblikovanje vlade, sudstva i spoljne politike biće ogroman. Ako Bajden pobedi, malo je verovatno da će imati isti efekat.
Pobedi li Tramp, biće to još jedna pobeda nakon poraza u ukupnom broju glasova. Ko god da postane predsednik, najverovatniji ishod je neumoljivi nastavak polarizacije koja je pogodila Ameriku u protekloj deceniji. Ovo nije kraj sukoba u Americi. Ovo je tek početak.
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Džejkob Hajlbrun je urednik časopisa Nešnel interest.
Naslovna fotografija: REUTERS/Bing Guan
Izvor The National Interest
BONUS VIDEO:
