Zvanični razgovori delegacije Republike Srbije sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) vođeni su u video formatu od 5. do 16. oktobra 2020. godine. Delegaciju Srbije predvodila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a misiju MMF-a Jan Kejs Martejn, saopštila je NBS.
Razgovori su se vodili u okviru petog, poslednjeg polugodišnjeg razmatranja ekonomskog programa podržanog „Instrumentom za koordinaciju politike“ (PCI – Policy Coordination Instrument). Ovaj vid saradnje sa Srbijom, popularno nazvan „čuvarkuća“, MMF odobrio je u julu 2018. na period od 30 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, a ističe u januaru 2021. godine. Tokom razgovora, sagledana su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, primena i efikasnost mera ekonomske politike preduzetih zbog pandemije virusa COVID-19, kao i ekonomski izgledi i projekcije za naredni period.
Ocene zvaničnika
Na plenarnom sastanku, predstavnici MMF-a, koji prate globalna dešavanja i imaju priliku da detaljnije nego mnoge druge međunarodne institucije sagledavaju kretanja, ponovili su da je Srbija ovu krizu dočekala u mnogo boljem stanju nego neke prethodne periode, što je bio važan preduslov za adekvatnu reakciju Srbije od samog početka krize. Ocenjeno je da je u Srbiji donet snažan, pravovremen i sveobuhvatan paket mera u borbi protiv pandemije, kao i da Srbija ima dobre izglede privrednog rasta.
Sumirajući nove makroekonomske projekcije, koje uključuju i najnovija kretanja, guvernerka NBS istakla je da se od početka pandemije na međunarodnom nivou vodi debata oko toga da li će oporavak svetske ekonomije imati oblik latiničnog slova „V“, a da u slučaju Srbije nema dileme da će oporavak biti brz i da će imati najbolji mogući profil u uslovima koji su zadesili svet. I MMF je ocenio da su mere nosilaca politika u Srbiji dobro osmišljene i da su na pravi način bile usmerene na podršku svim sektorima, čime je podržana domaća tražnja i sprečen pad poslovnog i potrošačkog poverenja.
„U Srbiji su efekti prvog talasa pandemije, zaključno sa aprilom, bili u okvirima naših pretpostavki na osnovu kojih smo radili makroekonomske projekcije. Od maja je oporavak u svim mesecima bio brži od naših očekivanja. Promet u trgovini na malo još u junu vratio se na pretkrizni nivo, dok se industrijska proizvodnja na taj nivo vratila u avgustu, kada ga je i premašila. S obzirom na to da smo premašili pretkrizni nivo industrijske proizvodnje i da su rezultati u poljoprivredi još bolji nego što smo mislili, sasvim je realno što sada očekujemo stopu pada BDP-a u ovoj godini od minus jedan odsto. Već sledeće godine očekujemo potpuni ekonomski oporavak i rast BDP-a od oko šest odsto“, rekla je guvernerka.
U pogledu mera monetarne politike, guvernerka je istakla je da je NBS nastavila sa višegodišnjim pristupom, koji se sve više zagovara i na globalnom nivou – a to su intervencije na deviznom tržištu sa ciljem očuvanja relativne stabilnosti kursa.
Pored toga, podsetila je predstavnike MMF-a na sve mere koje su donete u periodu od prethodnog razmatranja našeg ekonomskog programa, uključujući drugi moratorijum i paket mera privremenog karaktera, kojima se građanima olakšava pristup finansiranju. Paketom mera podstiče se budući privredni rast i ublažavaju negativni efekti pandemije na stanovništvo i privredu, uz očuvanje finansijske stabilnosti.
Deo mera ima za cilj da se stanovništvu omogući lakši pristup stambenim kreditima, a time i da se podrži građevinska industrija putem bržeg obrta sredstava. Smanjen je minimalni stepen izgrađenosti objekata čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka, pri čemu su jasno definisani kriterijumi koje i samo finansiranje, odnosno investitor i objekat u izgradnji moraju da ispune. Podržani su još povoljniji dinarski krediti iz garantne šeme, a efikasnost mera NBS i efekti ukupne koordinacije politika u praksi su dokazani kroz još povoljnije i dostupne izvore finansiranja za sve tržišne učesnike, kao i kroz relativnu stabilnost prinosa na domaćem tržištu državnih hartija od vrednosti, u uslovima povećane volatilnosti na finansijskim tržištima, kaže se na kraju saopštenja kabineta guvernerke NBS.
Ministar finansija Siniša Mali razgovarao je sa misijom MMF-a o reformskim ciljevima u okviru aktuelnog PCI aranžmana. Sagovornici su se saglasili da je dosta toga urađeno kada je reč o reformskim procesima, kao i da se prethodnih meseci Srbija na pravi način izborila sa krizom koja je izazvana pandemijom koronavirusa. Šef misije MMF-a Jan Kes Martejn je konstatovao da Srbija bolje prevazilazi krizu od drugih država u Evropi i da je na pravi način, obimnim ekonomskim paketom mera, odgovorila na nju. Po pitanju budžeta, sagovornici su se saglasili da trenutno postoji dosta neizvesnosti zbog pandemije, ali da je važno da on ima razvojni karakter.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u razgovoru sa misijom MMF-a da je Srbija zainteresovana za nastavak saradnje sa MMF-om i nakon isteka aktuelnog PCI aranžmana. Šef misije MMF-a istakao je da je veoma zadovoljan činjenicom da Srbiji nije neophodna finansijska podrška, i da bi prema tome naredni aranžmani mogli biti savetodavnog karaktera.
Predsednica vlade naglasila je da će narednoj vladi prioritet biti program „Srbija 2025“, jer su njime obuhvaćeni svi ključni infrastrukturni projekti, odnosno još veća aktivnost u građevinskom sektoru i nastavak izgradnje velikih infrastrukturnih projekata, što će pozitivno uticati i na povećanje privrednog rasta. Najavljujući dalja ulaganja u poljoprivredu, ocenila je da naročito ohrabruje privredni rast ovog sektora, za koji se ove godine očekuje da će iznositi pet odsto. Takođe je ukazala i da je značajna podrška i IT industriji, u kojoj vidi veliki potencijal i koja trenutno učestvuje sa gotovo šest odsto u ukupnom BDP-u države. Istakla je da je više nego jasno da srpska ekonomija treba da bude zasnovana na znanju i inovacijama, što podrazumeva veća ulaganja u obrazovanje, nauku, inovacije i nove tehnologije.
Sagovornici su se saglasili da su kapitalna ulaganja apsolutni prioritet, kao i da je neophodno zadržati fiskalnu disciplinu u budžetu za narednu godinu. Kada je u pitanju nastavak saradnje sa MMF-om, najavljeno je da će dogovori uskoro biti i konkretizovani, po završetku aktuelnog aranžmana, zaključuje se u saopštenju.
Projekcije i prognoze MMF-a
MMF je Srbiji dao bolje ekonomske izglede nego u aprilu ove godine, jer je ublažio raniju prognozu privrednog pada zemlje sa tri odsto na 2,5 odsto. MMF takođe prognozira da će naredne godine srpska ekonomija porasti za 5,5 odsto. Prema izveštaju MMF-a, predviđa se da će inflacija u Srbiji iznositi 1,5 odsto, posle čega će dogodine blago porasti na 1,9 odsto. Bilans tekućeg računa Srbije za 2020. godinu MMF vidi na nivou od minus 6,4 odsto, a stopu nezaposlenosti na 13,4 odsto. Kada je reč o privrednom rastu u 2020. godini, Martejn je istakao da postoji makroekonomska stabilnost, da je Srbija napredovala više od prvobitnih projekcija, čime je pokazala, uprkos teškim uslovima pandemije koronavirusa, stabilnost i mogućnost brzog oporavka. On je istakao da s obzirom na ovakve pokazatelje, u narednoj godini očekuje još brži oporavak srpske privrede.
MMF očekuje da će se javne investicije povećati na više od 5,5 odsto BDP-a u 2021. godini. Ovo povećanje, u velikoj meri u infrastrkutrnim projektima, pomoći će u otvaranju novih radnih mesta, podržaće oporavak i podstaći potencijalni rast Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle razgovora sa šefom misije MMF-a da će MMF zvanično objaviti da će pad privredne aktivnosti Srbije u ovoj „korona“ godini biti svega minus 1,5 odsto, što će Srbiju, kako je istakao, „staviti na prvo mesto po rastu u Evropi“. MMF je poboljšao prognozu – prvobitno je rekao da pad BDP-a neće biti minus tri odsto, nego minus 2,5 odsto, a nova zvanična procena je da će biti minus 1,5 odsto. Takva prognoza MMF-a usledila je jer su videli „performanse Srbije i sve što je urađeno u trećem kvartalu ove godine, u periodu za koji je srpska procena bila da će imati minimalan, ali pozitivan rast BDP-a, iako je zemlja bila teško pogođena koronom“.
Imajući u vidu da se srpska ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo, kao i da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, NBS je revidirala centralnu projekciju realnog pada BDP-a za 2020. godinu sa minus 1,5 odsto na samo minus jedan odsto.
Šef misije MMF-a u razgovorima sa srpskim vlastima izjavio je da u 2021. godini povećanja zarada u javnom sektoru Srbije treba da budu ograničena, da povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a da dodatna ad hok povećanja ili isplate treba izbegavati. MMF je zamerio srpskim vlastima što u septembru EPS nije korigovao cene struje za mala i srednja preduzeća, koja je niža od proizvodne, i što iznos naknade za obnovljive izvore energije nije uvećan.
U pisanoj izjavi za medije, na kraju virtuelne posete Srbiji (IMF Staff Completes a Virtual Review Mission to Serbia, IMF Press Release no. 20/317, October 16, 2020.) u kojoj je izneo preliminarne nalaze, šef misije MMF-a Jan Kejs Martejn naveo je da je tim MMF-a vodio „produktivne razgovore“ sa vlastima Srbije i postigao dogovor o politikama koje su potrebne za završetak pete, poslednje revizije PCI aranžmana.
Martejn je naveo da se „realizacija programa generalno odvijala prema planu“ i da se ekonomska aktivnost oporavlja posle naglog pada u drugom tromesečju 2020. godine izazvanog pandemijom koronavirusa. „Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 odsto u 2020, a zatim porast od pet odsto u 2021. godini“, napisao je Martejn. Dodao je da se te projekcije zasnivaju na najnovijim podacima koji ukazuju na brži oporavak od ranije očekivanog.
„Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan“, piše u izjavi.
Martejn navodi da su poreski prihodi premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali da će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će realizacija javnih investicija biti ubrzana u poslednjem tromesečju ove godine.
„U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet odsto BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 odsto BDP-a Srbije“, izneo je šef misije MMF-a svoja očekivanja. Dodao je da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Naveo je da budžet Srbije za 2021. treba da nastavi da podržava ekonomski oporavak, uz istovremeno očuvanje održivosti duga.
„Važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, posle porasta u poslednje tri godine. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet“, naveo je Martejn.
Dodao je da sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza posle određenih kašnjenja zbog pandemije, kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu.
„Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju“, piše Martejn.
On navodi da su unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje od presudnog značaja.
„Pozdravljen je napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržani dalji napori da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema“, izneo je Martejn na kraju izjave povodom završteka razgovora o petoj reviziji instrumenta PCI.
Novi aranžman
Uspešan završetak revizije Instrumenta o koordinaciji politika zavisi od ispunjavanja preostalih programskih uslova, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru okvirno je zakazano za početak januara 2021. godine. Na osnovu preliminarnih nalaza, tim MMF-a će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.
U odnosu na ovogodišnji oktobarski izveštaj „Svetski ekonomski izgledi“ (World Economic Outlook), koji je predstavljen tokom godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke, misija MMF-a je u međuvremenu znatnije povećala projekciju rasta Srbije za ovu godinu, uvažavajući podatke i kretanja u periodu posle zaključenja izveštaja WEO. Za naredne godine procenjuju dinamičan rast Srbije, a već sledeće godine očekuju pun oporavak srpske ekonomije od efekata pandemije. Ocenjuju i da je potrebno nastaviti sa sprovođenjem strukturnih reformi, čime će se dati podrška još bržem rastu privatnog sektora i dodatno ojačati srednjoročni izgledi privrednog rasta Srbije.
Projekcije MMF-a za Srbiju razlikuju se od projekcija koje je objavila Svetska banka. Naime, Svetska banka potvrdila je u objavljenom redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, za jesen 2020, prognozu za Srbiju da će pad BDP-a u ovoj, 2020. godini biti tri umesto 3,5 odsto, ali i da naredne godine očekuje rast od 2,9 odsto. Svetska banka je početkom oktobra ove godine, u ažuriranom oktobarskom izveštaju o ekonomskim izgledima zemalja sveta u uslovima pandemije virusa COVID-19 prognozirala bolje izglede Srbije u odnosu na raniju projekciju, pa je smanjila prognozu pada BDP-a Srbije sa 3,5 odsto na tri odsto.
Kao i prošli razgovori, tako i ovi u okviru pete revizije PCI aranžmana vođeni su putem video linka, zbog bezbednosti u situaciji kada se pogoršava epidemija koronavirusom na svetskom nivou. Misija MMF-a je, uglavnom, prihvatila skoro sve projekcije koje su izneli srpski zvaničnici. Pre samih razgovora, MMF je izneo projekciju pada BDP-a Srbije za ovu godinu od minus 2,5 odsto, da bi tokom pregovora korigovao stopu pada na samo 1,5 odsto, što je manje nego u većini evropskih zemalja, i ponovni skok u 2021. uz predviđeni rast od pet odsto, što će verovatno biti teško ostvarljivo.
S obzirom na karakter samog PCI aranžmana koji je savetodavnog karaktera, misija MMF-a je, reklo bi se (u dosta dugim razgovorima od 11 dana), suviše blagonaklono prihvatala stavove, ocene i projekcije srpske delegacije, i Srbiju navela kao primer uspešnosti sprovedenih aranžmana.
Srpske vlasti izrazile su interesovanje za novi aranžman sa MMF-om, jer je to „pitanje sigurnosti i dobre pozicije na svetskom finansijskom tržištu, naglašavajući da takva saradnja najbolje promoviše Srbiju kao ekonomski stabilnu državu i poželjno tržište za ulaganje“. Rekli su i da im nije potrebno finansiranje MMF-a, pa bi novi program bio konsultativni i mogao bi biti naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike.
MMF smatra da bi novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema i da istovremeno signalizira posvećenost reformama. Pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biće potreban ambiciozan program strukturnih reformi koji bi mogao da odobri MMF.
Podeljena mišljenja
Postavlja se pitanje da li je Srbiji uopšte potreban novi aranžman sa MMF-om. U vezi toga, podeljena su mišljenja u domaćim stručnim ekonomskim krugovima.
Ako je Srbija blizu „investicionog rejtinga“, nije potreban nikakav aranžman sa MMF-om, jer bilo kakav aranžman makar i savetodavni, predstavlja predznak je da joj ne ide najbolje i asocira da joj treba bar neka vrsta tehničke pomoći. Srbija je sprovela finansijsku konsolidaciju i izašla iz problema, sada se produbljuje minus u državnoj kasi i raste javni dug, ali poreklo tog stanja sada je sasvim drugačije prirode nego ranije.
Na drugoj strani, pojedini ekonomisti smatraju da je za Srbiju dobro da dogovori novi aranžman sa MMF-om i da treba stalno da ga ima. Od MMF-a stižu dobri saveti i preporuke kojima se poboljšavaju domaće ekonomske politike, njihov pristup je profesionalan i stručan, a reputacija zemlje je bolja kada se ima aranžman, jer investitori imaju poverenje u MMF. Ova međunarodna institucija može da pomogne Srbiji da stabilizuje javne finansije i da donosi dobre odluke u tom domenu. Za zemlje sa karakteristikama koje ima Srbija, aranžman je potreban zbog investitora, jer je tada njihovo poverenje veće, pošto oni više veruju MMF-u nego vladi.
Autor ovog članka smatra da Srbiji nije potreban nikakav novi aranžman sa ovom najvažnijom svetskom finansijskom institucijom, kao što joj nije bio potreban ni sadašnji PCI aranžman, čudnog naziva i nejasne funkcije i karakteristika, koji je MMF uveo u praksu u julu 2017. godine i o kome nema dovoljno saznanja o njegovoj uspešnosti. Instrument za koordinaciju politike predstavlja novi nefinansijski mehanizam podrške MMF-a prema „zemljama posvećenim reformama, a dogovara se u cilju dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom programu, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema“. On je namenjen, pre svega, manje razvijenim zemljama članicama u koje ne spada Srbija, a koristi ga (pored Srbije) svega nekoliko zemalja u razvoju (Sejšeli, Senegal, Ruanda, Zelenortska ostrva).
Buduća saradnja Srbije sa MMF-om treba da se svede samo na redovne konsultacije u okviru člana 4. Statuta ove organizacije, koje se obavljaju sa svim zemljama članicama. Ove konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike. Zaključivanje bilo kakvog novog aranžmana sa MMF-om značio bi da Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da, ipak, nema sopstveni kapacitet za dalje ekonomske reforme.
Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
