Dronovi su zauvek promenili budućnost ratovanja

Poslednja primena dronova u sukobima u Nagorno-Karabahu, pogotovo sa azerbejdžanske strane, pokazala je svu ubojitost ovog oružja, koje menja budućnost ratovanja

Početkom 1981. godine, po završetku naprednog kursa za pešadijskog oficira, a pre početka kursa za oficira specijalnih jedinica, radio sam nekoliko „neobičnih poslova“. Jedan od njih bio je rad na mestu procenitelja u okviru Naprednog vojnog programa za trening i evaluaciju[1], a za potrebe jedne mehanizovane pešadijske čete u vojnoj bazi Fort Bening. Iako sam o tenkovsko-mehanizovanim pešadijskim timovima do tada već učio iz više izvora, osećao sam se mnogo prijatnije prateći pešadijski napad bez mehanizacije, kroz hladnu januarsku močvaru. Te noći nije bilo Meseca i ujednačeno je duvao jak vetar, te sam smatrao da prilazimo neopaženo. Iako je napad dobro izveden, nakon procene akcije saznao sam nešto uznemirujuće. Naše noćno prikradanje kroz močvaru motrio je visoko leteći borbeni avion “AC-130” iz Prve eskadrile za specijalne operacije[2].

Avion je uhvatio toplotni trag svakog od vojnika, dok su se tiho prikradali kroz močvaru neobasjanu mesečinom. To sam veče naučio sledeću lekciju: ideja o ostajanju neotkrivenim u nenaseljenim šumama i planinama je mit. Kombinacija ovog saznanja s aforizmom iz Fort Beninga – ,,Ako te mogu videti, mogu te i ubiti“, dovela je do toga da sam se brzo zaljubio u koncept urbanog ratovanja, čim  sam dospeo do Desete brigade specijalnih snaga[3]. Uspeli bismo da preživimo iza Gvozdene zavese samo tako što bismo se sakrili između onih koje je trebalo da oslobodimo ugnjetavanja.

Kakve sad veze ima ovo prisećanje sa novim ratovima putem dronova? I te kako. U pitanju je isti princip. U 2020. godini armije mogu biti osmatrane i ubijane odozgo od strane širokog spektra dronova, isto kao što smo mi mogli biti osmatrani i ubijani od strane AC-130 još tokom 1980. godine. Razlika je u dostupnosti dronova i činjenici da su dronovi manje skupi od vazduhoplova sa ljudskim posadama. Dronovi, takođe, ne izlažu pilote ili operatore riziku smrti ili zarobljeništva.

Prvo su se pojavili naši predatori i žeteoci kojima smo lovili džihadiste, a povremeno i svadbena veselja. Posedujemo više od 500 ovakvih dronova. Imamo još veći broj malih dronova, pa sve do spektra dronova takve veličine da čovek može da ih nosi i lansira iz ruke. No, nismo više sami u tome. Kina ih proizvodi kao na traci. Turska se ispostavila kao ozbiljan igrač u razvoju i primeni dronova. Jedan od njih, barjaktar T2B, uspešno se pokazao u Siriji, Libiji i Azerbejdžanu. Erdogan je koristio dronove T2B i protiv Radničke partije Kurdistana u područjima Turske i severnog Iraka.

T2B je taktički dron koji leti na srednjim visinama. Ima domet veći od 150 km i može da leti na maksimalnoj visini od 7.000 metara. Razvija maksimalnu brzinu od 120 čvorova, brzinu  krstarenja od 70 čvorova, uz autonomiju preko 24 sata. T2B se napaja pomoću motora,,ROTAX“ od 100 konjskih snaga, uobičajenog za ultralake i avione kućne radinosti. Cena izrade same letelice iznosi manje od 100 hiljada dolara po komadu. Njegov elektro-optički sistem izviđanja, nadzora i gađanja proizvodi firma ASELAN iz Turske, po ceni od 400 hiljada dolara po komadu. Iako koristi GPS, nije satelitski kontrolisan. Zemaljske stanice kontrolišu T2B putem direktnog radio signala. Municija, koju proizvodi takođe turska firma ROKETSAN, laserski je navođena, velike preciznosti, dugog dometa i male težine. Među njima su termobarične i tandem bojeve glave efikasne protiv reaktivnog oklopa. Sve u svemu, T2B je impresivno oružje.

Kao što sam napomenuo, Radnička partija Kurdistana je prva osetila gnev T2B. Njeni borci koji se kriju u brdima i planinama istočne Turske i severnog Iraka, bivaju razbijani od momenta kad je protiv njih počela upotreba bespilotnih letelica. Siguran sam da su dobili istu lekciju kao i ja pre 40 godina u močvari Fort Beninga. Razlika je u tome što je moja lekcija bila akademska, a lekcija Radničkoj partiji Kurdistana je smrtonosna. Erdogan je, takođe, tokom poslednjih nekoliko godina koristio T2B i druge bespilotne letelice i protiv kurdskih vojnih snaga u Siriji[4].

Dron T2B prvi put je postao šire poznat na Zapadu kad je korišćen u sklopu turskog kontranapada u proleće 2020. godine, tokom veoma uspešne ofanzive “Zora Idliba“ od strane koalicije R+5[5]. Veliki broj T2B dronova, uz manji broj većih i satelitski kontrolisanih bespilotnih letelica Anka, upotrebljen je u razdoblju od 1. do 5. marta 2020. godine. Po cenu gubitka šest bespilotnih letelica, Turska je tvrdila da je uništila preko stotinu oklopnih vozila Sirijske arapske armije (u daljem tekstu: SAA), desetine artiljerijskih sistema i stotine vojnika SAA. Uzmite tu tvrdnju sa rezervom, ali činjenica je da su Rusija i SAA odmah nakon toga pristale na prekid vatre.

Turski dronovi su takođe odigrali značajnu ulogu početkom 2020. godine, zajedno s uvezenim sirijskim džihadistima, u zaustavljanju Haftarove Libijske nacionalne armije prilikom pokušaja zauzimanja Tripolija. Do tada, Haftar je uspešno koristio kineske bespilotne letelice Wing Loong. ,,Snage nacionalnog jedinstva“ nadoknadile su kraći domet novopridošlih T2B dronova uspostavljanjem radio relejnih lokacija kako bi proširile njihov operativni domet. Dronovi T2B koristili su tursku radioelektronsku opremu radi ometanja ruskih pancira-1, sistematski ih eliminišući. Potom su napravili haos među Haftarovim snagama raspoređenim u ravnicama severa Libije. Haftar i Vagner grupa bili su primorani da se povuku iz predgrađa Tripolija.

Poslednja primena dronova T2B je u tekućem jermensko-azerbejdžanskom ratu. Azerbejdžanske i jermenske snage načelno su slične po opremi, ljudstvu i obuci. Međutim, azerbejdžansko korišćenje bespilotnih letelica R2B ima poražavajući efekat po jermensku mehanizaciju i artiljeriju u Nagorno-Karabahu. Azerbejdžanci upravo i napreduju uz pomoć tih bespilotnih letelica. Na internetu postoji stalni priliv video-snimaka na kojima se vidi kako dronovi ubijaju. Umesto ranijih snimaka predatora koji love džihadiste, ovog puta su u pitanju jermenske mete.

Široka dostupnost bespilotnih letelica, posebno turskih dronova, menja rat na kopnu. Rusija je žurno prebacila dodatne PVO kapacitete jedinicama SAA na prvim linijama fronta u Siriji, kako bi prigušila pretnju od turskih bespilotnih letelica. Kretanje, širenje i prikrivanje vojnih jedinica zahtevalo je prilagođavanje. Ukopavanje oklopnog vozila ne pomaže kod odbrane od dronova. Posle napada bespilotnih letelica u martu 2020. godine u Idlibu, Rusi su poslali olupine turskih bespilotnih letelica u Moskvu kako bi razvili efikasne protivmere. Sad su Rusi prevezli sistem za elektronsko ometanje KRET Krasuha u svoju bazu u Jermeniji, gde je navodno prouzrokovao gubljenje veze devet bespilotnih letelica s kontrolnim stanicama i njihov pad. Krasuha, takođe, blokira GPS signale kako bi sprečila da se dronovi automatski vraćaju u bazu. Čini se da T2B nema tu funkciju, ali mnogi dronovi imaju.

Prema mom mišljenju, ovo je najperspektivnija kontramera široko rasprostranjenoj upotrebi dronova. Ruska vojska je, usled velikih ulaganja u radioelektronsku borbu, u najboljem položaju da razvije ovu protivmeru. Možda ćemo uskoro biti svedoci ozbiljnog raspoređivanja opreme za radioelektronsku borbu na nivou četa i bataljona. Naravno, možemo da promenimo svoje taktike, tehnike i procedure kako bismo smanjili ranjivost usled pretnje stalnog nadzora i napada, ali to bi nepovoljno uticalo na redovno operativno funkcionisanje. Najbolje je da pristupimo razvoju i širokoj primeni efikasne opreme za elektronsku borbu. Kina je, uz Tursku i SAD, u vrhu razvoja borbenih bespilotnih letelica.

 

TTG je jedan od redovnih autora na portalu Sic Semper Tyrannis, koji vodi pukovnik Patrik Lang (W. Patrick Lang), penzionisani viši oficir Vojne obaveštajne službe SAD i Specijalnih jedinica armije SAD (Zelene beretke).

_______________________________________________________________________________

Uputnice:

[1] ARTEP – Improved Army Training and Evaluation Program (ARTEP) Methods for Unit Evaluation

[2] 1st Special Operations Wing

[3] 10th Special Forces Group

[4] YPG (People’s Protection Units) i SDF (Syrian Democratic Forces)

[5]  Koaliciju R+5 čine: Rusija, Sirijska arapska armija, Iran, Hezbolah, palestinske milicije i plemenske milicije verne vladi u Damasku

 

Preveo Jovan Pješčić

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Bayhaluk

 

Izvor Sic Semper Tyrannis, 29. oktobar 2020./Stanje stvari, 11. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u