Državnom ceremonijom obeležen Dan „primirja“

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat

Svečanom državnom ceremonijom i polaganjem venaca na Spomen kosturnicu branilaca Beograda na Novom groblju danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Vence su položili predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici diplomatskog kora, kao i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

„Čast mi je da vas u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i svoje lično ime pozdravim, ponosno stojeći na mestu koje je simbol stradanja svih heroja istorije koji su hrabrošću u srcu, verom u sebe i neizmernom ljubavi prema otadžbini, iako vojno i brojčano slabiji, izborili nemoguće”, rekla je Kisić Tepavčević, obraćajući se prisutnima.

Podsetila je da je na današnji dan, pre više od jednog veka, okončan Prvi svetski rat i da se stalo na put „naizgled neprekidnom vihoru stradanja koji je pretio da istrebi mnoge narode Evrope, uključujući i srpski narod”, prenosi Tanjug.

Kako je dodala, zaustavljeno je stradanje čovečanstva i otpočeo period mira i obnove zemlje.

„Danas, obeležavajući ovaj istorijski dan, Srbija kao garant bezbednosti na Balkanu daje potvrdu miru i dobrim odnosima koji i dalje traju i stoje kao čvrsta osnova za nastavak i unapređenje sjajne međunarodne saradnje. Pokazujemo da čuvamo sećanje na neka prošla vremena, ali gradimo i budućnost u kojoj će nam partneri biti i bivše zemlje protivnice”, istakla je Kisić Tepavčević.

Navela je da jedna zemlja može biti snažna i imati jaku vojsku, a da svoje ciljeve ne mora postizati i pobede dobijati ratovanjem, te poručila da ovaj dan za sve nas treba da bude snažno sećanje, ali opomena da se nikada ne ponove stradanja Velikog rata.

Istakla je da su glavno oružje 21. veka koje nas vodi u bolju budućnost mudrost i dijalog kojim, dodala je, građani Srbije teže trudeći se da na taj način steknu što veći broj saradnika i prijatelja kako bi zajedno, uspešnom saradnjom, na obostrano zadovoljstvo i dobrobit, ostvarili zacrtane ciljeve.

Kisić Tepavčević je naglasila da prošlost nikada ne sme stajati na putu budućnosti i napretka, ali isto tako ne smemo je ni prepustiti zaboravu.

Navela je da Srbija to ne sme i neće nikada dozvoliti jer su, dodala je, uspomena na pretke i istorija koju imamo naše bogatstvo i ponos i ne smeju nikada biti zaboravljene. Poručila je da je naša dužnost da podsećamo sebe i sadašnje i buduće generacije da se na proverenim vrednostima iz prošlosti uspešno može planirati i graditi budućnost.

„Upravo zato, okupljeni ovde, odajemo im poštu uz obećanje da ih mi, kao ni buduće generacije, nikada nećemo zaboraviti i da ćemo sačuvati i negovati neprocenljivi dar blagostanja i teško izvojevanog mira koji su nam upravo oni podarili. Neka im je večna slava”, zaključila je Kisić Tepavčević.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompijenj potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat. Primirje potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, stupilo je na snagu u 11 sati i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine. Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

 

Izvor Politika, 11. novembar 2020.

 

Natalijina ramonda, simbol pobede

Dan kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, Srbija od 2012. godine obeležava kao državni praznik, a određen je i amblem – dve zelene trake i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Natalijina ramonda – cvet koji se nosi na reveru govori o srpskom narodu, iskušenjima koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.

U tom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trećinu ukupnog srpskog stanovništva.

Natalijina ramonda poznata kao „cvet feniks” postala je simbol srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu, kada je poginulo oko 1,3 miliona građana, gotovo trećina ukupnog stanovništva, budući da ima osobinu da se kada nastupi sušni period, pritaji i osuši, da bi sa pojavom vode „vaskrsnula” i ponovo ozelenela. Ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da „stane na noge”, nakon iscrpne borbe.

– Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) pripada familiji Gesneriaceae, koja uglavnom obuhvata biljne vrste rasprostranjene u tropskim i subtropskim oblastima. Natalijina ramonda je visoka do 10 cm. Tamnozeleni i eliptični listovi obrazuju rozetu koja leži na kamenitoj podlozi. Na vrhu stabljike nalazi se po nekoliko ljubičastih cvetova. Cveta u periodu od aprila do juna. Tokom sušnih perioda biljka je sasušena, smežurana i braonkaste boje, navode se u saopštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Ramonde su relikti tercijera, vremena kada je klima u Evropi bila toplija i vlažnija. Za vreme ledenog doba one su našle skrovište u klisurama i kanjonima gde ih danas najčešće i nalazimo. Ove biljke, „živi fosili”, nepovoljne uticaje spoljašnje sredine u velikoj meri preživljavaju zahvaljujući poikilohidričnosti, pa se još i nazivaju „biljke koje vaskrsavaju”, navodi se u saopštenju Zavoda.

Naime, kada nastupe nepovoljni uslovi na staništu, kao što su nedostatak vlage, niske ili visoke temperature, dolazi do usporavanja fiziološke aktivnosti i biljka ulazi u tzv. anabiozu, fiziološko stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju. Nakon što se povoljni vlažni uslovi ponovo uspostave, biljka se postepeno oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.

Ovu jedinstvenu pojavu, prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski, koji je slučajno prosuo vodu po jednom herbarskom primerku R. nathaliae. Kada je sutradan otvorio herbarijum ugledao je zelenu biljku.

Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je poznati srpski lekar i botaničar, dr Sava Petrović. Bio dvorski lekar Kralja Milana Obrenovića koji je u to vreme svoju funkciju obavljao iz Niša. Iako je prvenstveno želeo da novootkrivenoj vrsti da ime niška ramonda, odlučuje da u čast Kraljice Natalije vrsti da ime Natalijina ramonda.

Natalijina ramonda je treća i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi, posle srpske ramonde nađene na Rtnju od strane Josifa Pančića, i Ramonda myconi, koja je endemit Pirinejskog poluostrva. Natalijina ramonda osim u Srbiji raste i u Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori, na severozapadu Bugarske.

Natalijina ramonda je endemo-reliktna vrsta, u Srbiji je u grupi Zakonom strogo zaštićenih vrsta, što znači da je njeno sakupljanje i narušavanje staništa strogo zabranjeno i kažnjivo. Opstanak ove vrste ugrožava narušavanje povoljnih uslova na njenom staništu usled mikroklimatskih promena, infrastrukturna urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje jedinki u hortikulturne svrhe.

Zavod za zaštitu prirode radi na očuvanju vrste, pa su područja na kojima ona raste proglašena za zaštićena područja – Park prirode „Sićevačka klisura”, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura”, Specijalni rezervat prirode „Suva planina”, Nacionalni park „Šar planina”.

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

 

Izvor Politika, 11. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u