Bečki Standard o islamizmu među albanskom zajednicom u Austriji

Standard piše o tome kako je napad prošlog ponedeljka bio „tragedija puna simboličke snage i za albansku dijasporu“

„Primer radikalizacije mladih Albanaca s Kosova i Severne Makedonije potvrđuje upozorenja da se snaga i opasnost ideologije političkog islama ne smeju potcenjivati“, piše Standard u osvrtu na teroristički napad u Beču.

Autor Paul Lendvai iz bečkog Standarda piše o tome kako je napad prošlog ponedeljka bio „tragedija puna simboličke snage i za albansku dijasporu“. „Počinilac i njegova prva žrtva su obojica bili austrijski državljani, odrasli u Beču, ali obojica istovremeno i Albanci iz Makedonije“, stoji u uvodu kolumne.

„Albanci su podeljena nacija – 2,8 miliona živi u Albaniji, 1,8 miliona u Republici Kosovo, preko pola miliona u Makedoniji, između 30.000 i 40.000 u Crnoj Gori. Ne postoje pouzdane procene o brojnosti gotovo globalno rasprostranjene albanske dijaspore. U Švajcarskoj živi preko 200.000 ljudi albanskog porekla, uglavnom sa Kosova i Severne Makedonije“, piše u tekstu.

Nadalje se navodi da, „prema informacijama ambasade Kosova u Beču, u Austriji živi oko 30.000 građana Kosova i 40.000 Albanaca sa Kosova koji poseduju i austrijsko državljanstvo. Mnogi stariji Albanci su statistički evidentirani kao Makedonci, pa čak i kao Srbi. Velika većina su muslimani, a jaka hrišćanska manjina živi u Albaniji.“

Albanci iz S. Makedonije čine posebnu grupu

U tekstu se navodi da posebnu grupu Albanaca čini albanska zajednica u Severnoj Makedoniji koja se oseća ugroženom. „Iako je od građanskog rata 2001. albanska manjina u Severnoj Makedoniji načinila velike koraka u smeru ravnopravnosti, o čemu svedoči i učešće više albanskih stranaka u redovima vlada, osećaj potlačenosti je, pre svega kroz uticaj propovednika mržnje, doprineo stvaranju islamističkih mreža u centralnoj Evropi, od Beča do Vintertura“.

Autor navodi i da su u procesu transformacije mladih Albanaca „od etno-nacionalizma, do islamskog fundamentalizma“ važnu ulogu odigrale i islamske humanitarne organizacije iz arapskih zemalja i Turske, koje su nakon ratova na tim prostorima bile aktivne u tom delu Evrope.

Potcenjivanje uloge političkog islama

U tekstu se upozorava i na opasnost trenutne antiislamske kampanje s ekstremno desnog političkog spektra u Austriji. „Primer radikalizacije mladih Albanaca s Kosova i Severne Makedonije potvrđuje upozorenja da se snaga i opasnost ideologije političkog islama ne sme potcenjivati.“

Na to ukazuje i gostujući komentar politikološkinje Nine Šolc, objavljen takođe u Standardu u kojem autorka odbacuje objašnjenja za događaje kao što je napad u Beču, a koja se svode na opravdanja koja idu u smeru socijalne zapostavljenosti ili izgubljenosti mladih muslimana u urbanim društvima Zapada.

„Mi bi trebalo malo bolje da se pozabavimo ideologijom političkog islama i onim što se propoveda u džamijama koje su pod uticajem nekih većih verskih udruženja“, zaključuje se u analizi Nine Šolc.

Austrijske vlasti u ponedeljak su izvršile pretrese u prostorijama organizacije Muslimanska braća. U Nemačkoj je, povodom današnje Islamske konferencije, sve glasnija kritika zbog saradnje državnih struktura s turskom verskom organizacijom Ditib pod čijom upravom se nalazi većina džamija u Nemačkoj i koja je pod direktnom kontrolom zvanične Ankare.

 

Autor Nenad Krajcer

 

Naslovna fotografija: EPA/Christian Bruna

 

Izvor Dojče vele, 10. novembar 2020.

Pratite nas na YouTube-u