Aleksandar Gajić: Imperija na raskršću

Amerika je pred izborom i sve zavisi od toga da li će Tramp da poklekne ili će se boriti i preći svoj Rubikon, te okušati svoju sudbinu

U ponedeljak, 9. novembra 2020. godine, u organizaciji Instituta za evropske studije, održano je predavanje putem Skajpa višeg naučnog saradnika dr Aleksandra Gajića na temu: Imperija na raskršću: SAD posle predsedničkih izbora, uz osvrt na knjigu predavača Amerika i Rim: imperijalne paralele.

Na samom početku predavača i učesnike pozdravio je dr Stevan Gajić, naučni saradnik na Institutu za evropske studije, koji je stavio naglasak na aktuelnost predsedničkih izbora u SAD čiji je epilog neizvestan, a koji je privukao pažnju svetske javnosti. Takođe, uvodeći u predavanje dr Stevan Gajić je ukazao na predavača dr Aleksandra Gajića koji će temeljno govoriti o ovim pitanjima u svetlu svoje knjige Amerika i Rim: imperijalne paralele.

Zatim se obratio dr Aleksandar Gajić koji je istakao tendencije i vremensku pogodnost da se govori o predsedničkim izborima u kontekstu osnovnih teza nove knjige Amerika i Rim: imperijalne paralele, koje su postavljene u knjizi kao dobar ključ za razumevanje procesa koji se događaju u Americi. Kao dugogodišnji naučni delatnik na temi uspona i opadanja Rimske republike i njenih sličnosti i razlika sa američkom republikom i demokratijom u modernoj epohi, ukazuje da je tema izuzetno bitna, te da postoji mnoštvo naučnih tekstova i knjiga koje istražuju odnos ove dve velike imperije, čak oko 395 miliona pogodaka na pretraživaču Gugl u kojima se spominje veza između Amerike i Rima.

Ova tema postala je značajna još 90-ih godina kada Amerika postaje dominantna u svetskoj politici, pa se otuda prave paralele između Pax Romanae i Pax Americanae, nepomućene hegemonije jedne sile u svetskom poretku kakav je Rim imao u antička vremena, a kakvu je Amerika stekla posle Hladnog rata. Dr Gajić je predstavio široki spektar autora koji su se bavili ovom tematikom: Pol Kenedi, Džozef Naj, Ričard Folk, Peter Bender itd.

Govoreći o završetku prvih rukopisa knjige početkom 2016. godine, Gajić navodi da se u tom trenutku pojavio Tramp za kandidata na predsedničkim izborima ispred Republikanske stranke kao značajna pojava koja bi trebalo da unese novinu u američku politiku i sa čime se mogu povući značajne paralele sa antičkim Rimom. On ga je definisao kao populističkog-marijevsko-cezarističkog kandidata koji je zadobio veliku popularnost kako u američkoj tako i u svetskoj javnosti. Međutim, ističe da je danas američka politička scena u potpunosti polarizovana i ta podela nije viđena od polovine 19. veka od sukoba severnih i južnih država. Oni su se borili oko političkih, ali ne i identitetskih pitanja. To je dovelo do krvavog građanskog rata gde je bilo oko 700 hiljada žrtava i to je bio prvi industrijski rat u 19. veku koji je kao takav bio obrazac kako će se voditi masovni ratovi koji su viđeni na evropskom kontinentu tek 1914. godine.

U ratu u 19. veku sever i jug Amerike su u globalu bili protestantski, borili su se za porodične vrednosti, republiku i parlamentarnu demokratiju. Danas je polarizacija daleko veća i ona nije samo politička, već i identitetska, te postoje dve Amerike koje se teško mogu razumeti. Postoji potpuno različita politička i ideološka pozicija između liberalnih megalopolisa, manjinske populacije po različitim pitanjima: rasnim, etnički, seksualnim itd., koje optira liberalno-progresivistička vrhuška, finansijska oligarhija i centralnog dela američkog kontinenta koji ostaje privržen republikanskim principima koji ne žele transformaciju Amerike u globalizacijskom pravcu gde će temeljne vrednosti republike biti uništene zajedno sa suverenom moći država, navodi Gajić.

Kada je reč o aktuelnim izborima u Americi, predviđanja velikih istraživača javnog mnjenja govorile su o ubedljivoj Bajdenovoj pobedi. Međutim, Tramp kao fenomen celokupne zapadne političke istorije i nosilac političkog trenda otpora promenama koje koroziraju američku republiku, ukazivao je, prvog dana, da će dobiti izbore. Zatim, u ključnim državama je došlo do naglog preokreta gde je prebrojavanje glasova prekinuto za ceo dan, te su onda počeli da pristižu glasovi poštom koji su preokrenuli ishode rezultata i koji su doveli do toga da Bajden proglasi pobedu. Mediji su požurili u jednom orkestriranom nametanju slike i diskursa da je stvar završena i da je Bajden nesporni predsednik SAD, iako je Trampov tim dan nakon izbora objavio da je došlo do velikih neregularnosti i podnet je niz tužbi kako saveznim državama tako i Vrhovnom sudu SAD. Gajić ističe da se Amerika nalazi u spornoj situaciji. Iako je izvršen medijski i politički udar na Trampovu poziciju, pobeda je proglašena kao svršen čin. Čitav niz svetskih lidera je priznao Bajdena, te je kreirana slika da je stvar gotova i da Tramp treba da se pomeri sa neupitnim porazom.

Međutim, kako ocenjuje Gajić, Tramp kao predsednik SAD je ličnost koja se od vremena Ajzenhauera najdoslednije pridržavala sopstvene političke agende koju je promovisao tokom predizborne kampanje 2016. godine i koju je pokušao u potpunosti da realizuje tokom svog četvorogodišnjeg mandata. Ključne karakteristike njegove vladavine su: unilaterizam u spoljnjoj politici, delimični izolacionizam – okretanje američkim problemima, okretanje reindustrijalizmu, suprotstavljanje globalizaciji na ekonomskom, političkom i ideološkom planu, vraćanje tradicionalnim i konzervativnim vrednostima i osnovnim konzervativnim vrednostima klasične republikanske Amerike iz Ajzenhauerskovog perioda.

Gajić je ukazao i na metod glasanja putem pošte. Ovaj metod glasanja ne postoji u svih 50 američkih saveznih država, nego u 35. U većini država gde ima ovakvog metoda glasanja, on postoji kao opcija. Ovaj metod je uveden za vreme američkog građanskog rata. Linkolnova administracija je 1864. godine u jeku rata otvorila ovo pitanje i dozvolila da federalne države uvedu glasanje putem pošte za američke trupe koje su ratovale da bi vojska sa fronta mogla da glasa. Ta praksa je postojala i za američke trupe u raznim bazama širom sveta, za ljude koji su na putovanjima i iz objektivnih razloga ne mogu da dođu da glasaju itd. Jasna procedura je bila da ljudi mogu da podnesu pismeni zahtev, da postoji svedok koji mora da stavi potpis i to se konvertira i u dvostruku kovertu se šalje da bi stiglo do dana izbora. Ove procedure su duboko prekršene u nekim zemljama, npr. u Pensilvaniji koja je 12 sati pre izbora promenila pravila na nelegitiman način, kako Gajić navodi.

Drugi deo predavanja dr Gajića odnosio se na to da se prethodno izloženo dovede u vezu sa konceptom Rima i Amerike. Republikanska Amerika je ustanovljena pod konceptom Rimske republike. Američki osnivači su se direktno ugledali na rimske republikanske uzore i postoji mnogo paralela između ove dve imperije. Neke faze razvoja američke republike korespondiraju sa razvojem Rimske republike, kao npr. oslobođenje od monarhističke vlasti u američkom slučaju od engleske krune kralja Džordža, rimske od Tarkvinija i etrurskih vladara i stvaranje jednog republikanskog sistema sa institucijama koje se međusobno kontrolišu i koje su u stanju da politički polaritet apsorbuju i kanališu ambicije stanovništva u imperijalnu volju za moć, te da se ta republika širi i prosperira.

Gajić je ukazao na još nekoliko interesantnih paralela. Trampa poredi sa Grahom. Zatim postavlja dugačko retoričko pitanje: da li će Tramp imati sudbinu Graha i da li će pokušati institucionalno da se bori ili će kao Marije imati uspona i padova sa dugom političkom karijerom gde će padati sa vlasti i biti ponovo vraćen. Da li će Tramp ili neko od njegovih naslednika kao Julije Cezar shvatiti da se sistem kao takav ne može održati i da će republikanski sistem biti stavljen ad acta.

Na kraju Gajić ukazuje da populizam u Americi raste i da će budućnost Amerike biti u populistima. Amerika je pred izborom i sve zavisi od toga da li će Tramp da poklekne ili će se boriti i preći svoj Rubikon, te okušati svoju sudbinu. Svakako, situacija kao takva u Americi vodi ka čitavom nizu sukoba koji su dugoročni, dugotrajni i duboki i koji se neće moći razrešiti lako u narednih nekoliko decenija, zaključuje Gajić.

 

Autor Miljan Lazović, Institut za evropske studije

 

Naslovna fotografija: Reuters/Carlos Barria

 

Izvor Stanje stvari, 16. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u