Obama u memoarima: Medvedev oličenje nove Rusije, Putin odlučan i čvrst

Bivši američki predsednik u „Obećanoj zemlji“ priznaje da je ruski lider na njega ostavio „neizbrisiv utisak“

Bivši američki predsednik Barak Obama pominje u svojim memoarima Obećana zemlja Dmitrija Medvedeva, koji je 2009. godine bio predsednik Ruske Federacije, karakterišući ga kao „oličenje nove Rusije“.

„Predsednik Dmitrij Medvedev bio je oličenje nove Rusije: mlad, moderno obučen u evropskom stilu“, navodi Obama u svojim memoarima. Bivši američki predsednik dodao je da je Medvedev „očigledno, razumeo engleski, iako je više voleo da razgovara uz prevodioca“.

Obama piše o svom prvom sastanku sa ruskim liderom u Londonu aprila 2009. godine uoči samita „G20“. Četrdeset četvrti američki predsednik naglašava da mu je od svih lidera zemalja BRIKS-a koji su prisustvovali samitu najviše bio interesantan sastanak sa Medvedevim.

Među razlozima za sastanak Obama navodi „posebno nizak nivo američko-ruskih odnosa“ i oružani gruzijsko-južnoosetijski sukob u avgustu 2008. godine.

„Moja administracija se nadala da će započeti ono što smo nazvali ‘resetovanjem’ odnosa sa Rusijom, započinjući dijalog radi zaštite naših interesa, podrške našim demokratskim partnerima u regionu i uspostavljanja saradnje u postizanju naših ciljeva neširenja nuklearnog oružja i razoružanja“, rekao je bivši američki lider.

„Iznenadio nas je neočekivani predlog da američkoj vojsci dozvoli da koristi ruski vazdušni prostor za transport trupa i opreme u Avganistan. To je alternativa koja bi smanjila našu potpunu zavisnost od skupih i ne uvek pouzdanih pakistanskih ruta snabdevanja“, rekao je Obama.

On takođe nije očekivao da će ruski lider „ići toliko daleko da prizna da su iranski nuklearni i raketni programi evoluirali mnogo brže nego što je očekivala Moskva“.

Diskusija o nuklearnom programu

Dmitrij Medvedev i Barak Obama skoro svake nedelje razgovarali su telefonom o iranskom nuklearnom programu i uvođenju sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija protiv Teherana, navodi bivši predsednik SAD u svojim memoarima.

Piše i o tome kako je Vašington 2010. godine obezbedio podršku Moskve i Pekinga u usvajanju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1929, koja predviđa značajno pooštravanje sankcija Iranu u vezi sa razvojem njegovog nuklearnog programa.

„Angažovanje Rusije i Kine bio je zajednički napor našeg tima. (U to vreme američka državna sekretarka i stalna predstavnica pri Ujedinjenim nacijama Hilari Klinton i Suzan Rajs provele su vreme ubeđujući, šarmirajući i ponekad preteći svojim ruskim i kineskim kolegama). Na marginama svakog međunarodnog samita kojem sam prisustvovao, on i ja smo našli mogućnost da prevaziđemo nesuglasice u pregovorima. Kako smo se približavali datumu glasanja u Savetu bezbednosti, razgovarali smo telefonom na nedeljnom nivou. ‘Uši nas bole’, našalio se na kraju jednog takvog dugog razgovora”, napisao je bivši američki lider.

 

Izvor Sputnjik, 17. novembar 2020.

 

Obama: Putin je na mene ostavio neizbrisiv utisak

Barak Obama napisao je knjigu memoara Obećana zemlja u kojoj većina stranih državnika, sa kojima se sretao, nije baš dobro prošla. Izuzetak je Vladimir Putin. Za njega je napisao da je „žilavi šef (države) kojeg je formirao stvarni život“.

Bivši američki predsednik u Obećanoj zemlji priznaje da je ruski lider na njega ostavio „neizbrisiv utisak“. Čak je precizirao: „Svojom odlučnošću, čvrstinom i istovremeno dobronamernošću“.

Obama bivšeg francuskog predsednika Nikolu Sarkozija u knjizi sećanja upoređuje sa „stalno pripravnim petlom“. Sarkozijev “portret” upotpunjuje ukazivanjem da je stalno isticao svoj torzo, da je grudi „isturao napred“.

Za bivšeg predsednika Narodne Republike Kine Hu Đintaoa napisao je da je bio „zagušljiv tip“, da je ono što je u pregovorima izgovarao „uvek monotono čitao sa pripremljenog papira“. Obama naglašava da ga je to frustriralo i da je zato sa Huom mirno mogao – da ne bi gubili vreme – „razmenjivati pisane poruke i dokumente“.

Obama, koji je bio prvi crnac na čelu Amerike, u memoarima navodi da su Donalda Trampa na vlast dovele „rasne predrasude“: „Mnogi Amerikanci nisu voleli crnog predsednika, pa je Trampov izgled tom delu naroda došao kao pravi poklon. Međutim, naglašava Obama, ljudi vođeni predrasudama apriori ne mogu napraviti pravi izbor. Biranje predsednika države po boji kože? Plebs!“

Obama je na ovaj način – možda i nehotice – opovrgao optužbe svoje Demokratske stranke da je Trampa na vlast dovela Rusija i da je on „Putinov agent“.

 

Naslovna fotografija: Kevin Lamarque/Reuters

 

Izvor Fakti, 17. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO: