Putin: Status Karabaha nije rešen, Moskva održava status kvo

„Ako budu normalni odnosi između Azerbejdžana i Jermenije, biće moguće rešiti pitanje statusa Karabaha“

Konačni status Karabaha nije rešen, Moskva održava status kvo, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u intervjuu za televiziju „Rusija 24“.

„Ako budu normalni odnosi između Azerbejdžana i Jermenije, biće moguće rešiti pitanje statusa Karabaha“, dodao je ruski predsednik.

On je istakao da je za Nagorno-Karabah potrebno vreme kako bi se miran život vratio u domove i da rane još nisu zaceljene.

„Najvažnije je da smo uspeli da zaustavimo krvoproliće. Više od četiri hiljada ljudi poginulo je samo prema zvaničnim podacima, a zapravo, mislim i više. To nije film, to je tragedija koja se događa u životu sa konkretnim ljudima, konkretnim porodicama! Zbog toga je zaustavljanje krvoprolića glavni rezultat“, naglasio je Putin.

Predsednik je primetio da se nekoliko puta približavalo konačnom rešenju situacije u Karabah i da je rat mogao biti izbegnut da su sadašnji sporazumi postignuti ranije. Da su prihvaćeni predlozi za rešavanje situacije, koji su izrađeni još 2013. godine, rat u Karabahu mogao bi se izbeći.

„Rusija je 2013. godine, u okviru Minske grupe OEBS-a, formulisala uslove sa kojima su se sve članice Minske grupe, uključujući i kopredsedavajuće, a to su, podsećam, Rusija, Francuska i Sjedinjene Američke Države, složile i podržale“, precizirao je Putin.

On je dodao da optužbe za izdaju premijera Jermenije Nikola Pašinjana nemaju osnova.

Uslov za prekid rata – grad Šuša

Ruski predsednik ispričao je da je u oktobru, tokom telefonskih pregovora, ubedio predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva da zaustavi borbena dejstva u Nagorno-Karabahu pod uslovom da se izbeglice vrate u Šušu, ali je Jermenija bila protiv.

„Tokom 19. i 20. oktobra imao sam niz telefonskih razgovora i sa predsednikom Alijevim i sa premijerom (Jermenije Nikolom) Pašinjanom… Sve u svemu, uspeo sam da ubedim predsednika Alijeva da je moguće zaustaviti borbena dejstva, ali je njegov obavezan preduslov bio povratak izbeglica, uključujući i u grad Šuša“, rekao je Putin.

Dodao je da je, za njega neočekivano, stav jermenskih partnera bio „formulisan tako da je za njih to neprihvatljivo“.

„Pašinjan mi je direktno rekao da u tome vidi pretnju interesima Jermenije i Karabaha“, dodao je predsednik.

Ruski mirovnjaci

Govoreći o ruskim mirovnim snagama, ruski lider izjavio je da su ruski mirovnjaci stacionirani u Karabahu kako bi osigurali bezbednost Jermena koji se tamo vraćaju.

On je dodao da je pitanje povratka izbeglica u Nagorno-Karabah osetljivo i važno.

„Ovo je veoma važno pitanje. Ovo je vrlo osetljivo pitanje. Upravo sa ciljem osiguravanja bezbednosti ovih ljudi i raspoređuje se ruski mirovni kontingent“, precizirao je Putin.

Predsednik je istakao da Moskva smatra da se u Karabahu nalazi dovoljno pripadnika mirovnih snaga i da je povećanje njihovog broja moguće samo uz dogovor strana.

Turska nije krila da podržava Azerbejdžan

Turska nikada nije krila da u Nagorno-Karabahu podržava Azerbejdžan, to su geopolitičke posledice raspada SSSR-a i vrlo „konkretni događaji koje sada vidimo, kojima smo sada svedoci“, rekao je ruski predsednik.

„Što se tiče Turske, uloge Turske, to je dobro poznato, o tome se više puta direktno govorilo u Azerbejdžanu, a ni turska strana to nikada nije skrivala. Oni su jednostrano podržavali Azerbejdžan“, naveo je Putin.

Azerbejdžan vraćao svoje teritorije

Čak ni Jermenija nije priznavala nezavisnost Nagorno-Karabaha, što znači da je Azerbejdžan pokušao da vrati svoje teritorije, rekao je ruski predsednik.

„Niko, čak ni Jermenija, nije priznao nezavisnost Karabaha. Šta to znači sa stanovišta međunarodnog prava? Da je Azerbejdžan vraćao teritorije koje je smatrao, a i cela svetska zajednica, azerbejdžanskom teritorijom. S tim u vezi, imao je prava da izabere bilo kog saveznika koji mu pruža određenu pomoć“, objasnio je Putin.

Putin je naglasio da je Azerbejdžan nezavisna suverena država i „ima pravo da bira saveznike onako kako smatra potrebnim“. „Ko mu ovo može uskratiti“, dodao je ruski predsednik.

Sporazum o Karabahu

Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, u sastavu ruskog mirovnog kontingenta u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu biće 1.960 vojnika, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica automobilske i specijalne tehnike.

 

Naslovna fotografija: kremlin.ru

 

Izvor Sputnjik, 18. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO: