Запаљен билборд ОВК на улазу у Грачаницу (Фото: Снимак екрана/Јутјуб)

Živojin Rakočević: Ponižena sloboda

Priroda „slobode” OVK je formirala novi totalitarizam na Kosovu. Svako ko dovodi u sumnju „heroje mučenike i legendarne komandante” biva surovo kažnjen

Gračanički geto je pun policije i novinara. Inspektori, specijalci, civili ispod čijih kaputa drške pištolja prave izbočine za pojasom, kamere i mikrofoni na jedinoj prljavoj ulici. U široki geto-kadar ulaze bodljikava žica na zidu manastira Gračanica, boje jeseni koje liče na kupole ovog hrama. Teški kamion prolazi, trese UNESKO spomenik i slučajnog prolaznika koji daje izjavu. „Šta kažete, sloboda, ime… Ma nemam pojma, gde je to…”. I poslednja mala redakcija iz Prištine poslala je juče svog izveštača da vidi i istraži šta se to dogodilo u Gračanici.

Sve je počelo kao jedna od brojnih propagandnih akcija Tačijeve i Veseljijeve Demokratske partije Kosova. Njeni šefovi, tačnije bivši komandanti OVK, našli su se u Hagu gde, pred sudom napravljenim po kosovskim zakonima, odgovaraju za zločine počinjene u ratu i miru 1998–2000. godine. U centru ove propagande osnovno sredstvo je bilbord. Ogromne crveno-crne površine koje ne možete zaobići služe da podsete na borbu OVK. „Sloboda ima ime”, poslednja je od poruka, a postavljena je i u Gračanici, većinski srpskoj opštini u okviru kosovske administracije. „Apelovali smo na međunarodnu zajednicu da upotrebi svoj autoritet da se ovakve stvari ne dešavaju”, odmah je poručio gradonačelnik Srđan Popović i istakao da je cilj ovakvih akcija provokacija, a ne pomirenje zavađenih i sukobljenih strana.

A onda je neko, kako javljaju iz Kosovske policije, u noći između ponedeljka i utorka zapalio bilbord na kom je izgorela reč „ime”, a ostale one dve „sloboda ima”. Plakat je postavljen negde između sela Kišnice i Gračanice pored magistralnog puta Priština–Gnjilane. Ta Kišnica je simbol propasti Kosova: iz propalih rudnika ističu otrovne vode boje bakra, Srbi su većinom etnički počišćeni i proterani iz rudarskih zgradica koje izgledaju jadno i raspadnuto kao i objekti rudnika, sa brda jalovine vetar podiže prašinu i zasipa Gračanicu. Na pustom međuprostoru bilbord i na njemu poruka. Ovde su 1999. vojnici Kfora podigli pravo malo utvrđenje, vreće peska, kolutovi žice, bodljikave prepreke, mali švedski tenkovi guseničari, mitraljezi, osmatračnica… Ovde su neki oficiri, shvativši šta se dešava, skidali albanske zastave i simbole, koje su provokatori nosili. Vojske su se povukle, a simboli su ušli u Gračanicu sa gotovo svakodnevnim provokacijama, od zastava do otvorenih pretnji i napada.

Pre nedelju dana ovdašnju slikarku pratio je automobil stotinama metara uz otvoreno uznemiravanje, pred lokalnom policijom u centru Gračanice iz otvorenog automobila puštaju se koračnice OVK i pesma „Ustani Ademe”, posvećena Ademu Jašariju, vođi, idolu i idejnom uzoru novih generacija Albanaca na Kosovu. Na reči „uradite nešto” policija odgovara „nije to ništa, pusti to!” Sa simbolima, nesigurnošću, pljačkama i napadima u srpsku sredinu ušao je albanski novac, pa su preko dvadeset lokala kupili Albanci. U susednoj Prištini nema nijedne srpske radnje već dvadeset godina, sve je oduzeto, prodato i uzurpirano. Na red je došla geto sloboda u kojoj mora da se pristane da vrednosti OVK, u njoj komandanti treba da propišu oblik i sadržaj ili da joj, kako kažu, daju ime. Ima albanske slobode za Srbe na Kosovu i Metohiji je teško poniženje. Srbi se prisiljavaju da pristanu na vrednosti OVK.

S druge strane, priroda slobode OVK je formirala novi totalitarizam na Kosovu. On je zamenio ideologiju komunizma po dubini, pa svako ko dovodi u bilo kakvu sumnju „heroje mučenike i legendarne” komandante biva surovo kažnjen. Poslednji je cenu javno izgovorene sumnje platio Škeljzen Gaši, savetnik Aljbina Kurtija. Morao je odmah da podnese ostavku. Novi koncept slobode koja je došla iz šume ili su je otuda doneli „katunari”, kako Albanci posprdno zovu neke od svojih „oslobodilaca” blokirao je većinu demokratskih ideja i dijalog među Albancima. Ostala je samo stalna proizvodnja velikog i opšteg neprijatelja. U potrazi za njim juče je Gračanica imala jednu od najvećih poseta Albanaca u proteklih nekoliko godina. Zbog života u takvom okruženju, većina Srba će u Gračanici reći: „taj plakat su Albanci zapalili!”.

Prazna i bez sadržaja nova ideologija je uzurpirala i slobode urbanog albanskog miljea. Ona ne pristaje da izvan sile koja je uzurpirala vlast, vrednosti i saradnju sa Amerikom ima ikakvog drugog rešenja. Zato su stradali svi oni koji imaju mogućnost da najave bilo kakav pluralizam mišljenja i ideja, uključujući i 17 novinara Srba, Albanaca i stranaca koji su tragali za istinom.

Održavanje sukoba niskog intenziteta stalno opominje one koji bi iz albanske zajednice bili spremni da otvoreno progovore.

Organizator poslednje bilbord bitke OVK ima sasvim jasnu poruku za svoje albanske protivnike, naslednike Ibrahima Rugove (DSK) ili one koji imaju bilo kakve pomirljivije ideje. On na specifičan način želi da ih uključi u tu bitku. „Biće uključen čak i ujak nekoga ko je slomio nogu bežeći od Srba”, izjavio je Ismailj Tašoli član inicijative koja vodi akciju „Sloboda ima ime”. Ironija za kukavice, poruka onima koji traže istinu.

Svaki totalitarni režim u svojim završnim fazama proizvodi apsurdne parole i simbole. Komunizam je preuzimao nešto od nacizma, diktator Milo Đukanović je ceo jedan narod ubeđivao u notornu glupost parolom „Nikad više 1918”, dok optuženi gospodar Kosova Hašim Tači iz zatvora poručuje istim nesuvislim sloganom: „Sloboda ima ime!”. Jasno je da je mislio na sebe i da se sloboda po njemu zove. Sloboda se zove samo i jedino sloboda i njoj će svi pogledati u lice, jer očekujemo da na kraju progovori, što reče pesnik, „kao što su sužnji pevali o njoj”. Dvoje romske dece čeka da novinari i političari odu i da pokupe limenke koje su za njima ostale.

 

Autor Živojin Rakočević

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Politika, 19. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO: