Метју Палмер (Фото: Председништво/Димитрије Голл)

Palmer za Glas Amerike najavio reformu Dejtonskog sporazuma

„Reforme će svakako biti ključne. Mislim da je Evropska unija u svojim najnovijim izveštajima izložila niz očekivanja od Bosne i Hercegovine“

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, Metju Palmer, kaže da je Dejtonski sporazum doveo do mira, ali da još ima mnogo posla na razvoju bolje budućnosti za BiH. Prema njegovim rečima, evropske integracije su ključne za BiH, a izabrani lideri moraju biti odgovorni za svoje postupke.

Gospodine Palmer, kako 25 godina kasnije vidite Dejtonski mirovni sporazum i njegove efekte na današnju Bosnu i Hercegovinu?
— Dozvolite mi da započnem prepoznajući važnost ove godišnjice. Dvadeset pet godina je dug period. Dejtonski mirovni sporazum bio je uspešan u postizanju svog primarnog cilja, u zaustavljanju rata, nasilja i patnje. U stvaranju osnove na kojoj bi građani Bosne i Hercegovine mogli graditi stabilniju, prosperitetniju i mirnu budućnost za sebe i svoju decu. A Dejtonski mirovni sporazum je uspešno stvorio tu priliku. Jasno je da još ima puno posla koji treba obaviti. Još nije ispunjena vizija Bosne i Hercegovine integrisane u evropsku porodicu. Ali uveren sam da će građani Bosne i Hercegovine radeći zajedno moći da ostvare tu viziju kako bi osigurali evropsku budućnost za sebe i svoju decu.

Da li je Dejton, koji je uspješno okončao rat, zapravo postao prepreka napretku zemlje ili u sadašnjim okvirima postoji značajan prostor za velike i važne reforme?
— Reforme će svakako biti ključne. Mislim da je Evropska unija u svojim najnovijim izvještajima izložila niz očekivanja od Bosne i Hercegovine. Promene koje treba izvršiti, reforme koje treba sprovesti. Bosna i Hercegovina koja će se kvalifikovati za članstvo u Evropskoj uniji biće drugačija Bosna i Hercegovina. Sistem mora biti funkcionalniji. Sistem mora biti sposobniji za isporuku roba i usluga građanima Bosne i Hercegovine. I sistem mora držati odgovornim rukovodstvo. To mora biti transparentno.

O tome smo razgovarali u prethodnim intervjuima. Takođe je ambasador Erik Nelson nedavno u intervjuu za Glas Amerike rekao da zemlja može biti funkcionalna kada želi da bude funkcionalna, odnosno, kada njeni lideri žele da bude funkcionalna. Ali to često nedostaje. Kako to rešiti?
— To je izazov, zar ne? Jer ono o čemu zapravo govorimo jeste politička volja. A lideri to moraju shvatiti tako da im je u interesu da nastave s reformama koje su neophodne da bi Bosna bila uspešna. Na kraju, na građanima Bosne i Hercegovine je da drže odgovornim svoje lidere, da izraze svoje želje, ambicije, očekivanja i u onoj meri u kojoj lideri ne uspevaju ispuniti ta očekivanja da ih pozivaju na odgovornost, uključujući posebno na izborima. To je suština demokratske prakse.

Proteklog vikenda u Bosni su održani lokalni izbori. Kako komentarišete izbore, izborni proces te promene u velikim gradovima poput Sarajeva i Banjaluke?
— Kad god vidite takvu vrstu političkih promena, mislim da je pošteno razmišljati da je poruka biračkog tela da žele videti promenu u smislu onoga što dobijaju od svojih lidera. Jako smo zadovoljni što su izbori održani. Znam da je bilo pitanja o izbornim okolnostima i važno je da u izbornom procesu postoje transparentnost i odgovornost. Građani Bosne i Hercegovine treba da imaju poverenja da rezultati izbora odražavaju volju zajednice i volju javnosti. Gledajući prema izborima u Mostaru, mislim da će tu biti važna prilika za stanovnike Mostara da konačno, kroz demokratski proces, odaberu ljude koji će zastupati njihove interese. To će biti važna i velika promena u Mostaru.

Već smo razgovarali o poboljšanjima i reformama. Šta iz Vaše pozicije, kao osoba koja se toliko dugo bavi regionom, vidite kao ključne probleme i stvari koje treba popraviti?
— Mislim da bi ljudi trebalo da gledaju na nagradu, a to je evropska perspektiva za Bosnu i Hercegovinu. Ideja bi bila stvoriti uslove i okruženje, podržati institucije koje će pomoći Bosni i Hercegovini da krene napred prema evropskom cilju, evropskom snu i evropskoj viziji. A to može stvoriti mir, prosperitet i stabilnost za kojom svi žude, ne samo ljudi u Bosni i Hercegovini, nego bilo gde. Tako da mogu normalno živeti svoje živote, da njihova deca mogu imati bolju budućnost od njih, da bude prilika, da mladi osete da mogu pustiti korene u Bosni i Hercegovini, ostati tamo i stvoriti porodicu, s očekivanjem da će postojati vladavina zakona, da će biti mogućnosti za izgradnju normalnog života u Bosni i Hercegovini. To je ono što želimo za ljude u Bosni i Hercegovini, ono što Bosanci i Hercegovci žele za sebe i svoje porodice i na to imaju svako pravo.

Uz sve što se iz godine u godinu događa sa procesom pristupanja Evropskoj uniji, kako iz bosanske tako i iz perspektive Unije, da li je taj evropski san uopšte više realan?
— Apsolutno. Zaista zavisi od ljudi u Bosni i Hercegovini i lidera u Bosni i Hercegovini koji treba da razumeju signale svoje javnosti. A to je da oni žele krenuti napred ka Evropi. Oni žele onu vrstu reformi koja će to omogućiti. Oni žele da imaju sisteme, institucije i upravljanje koje će im omogućiti normalan život i prilike. I to je zaista sve što bilo ko može tražiti. Priliku.

 

Autor Dino Jahić

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo/Dimitrije Goll

 

Izvor Glas Amerike, 19. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO: