Preko 50 odsto građana za intervenciju na KiM, 73 odsto za vojni rok

Istraživanje javnog mnjenja vršila je prozapadna NVO Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu i Metohiji u slučaju izbijanja sukoba, smatra 52 odsto građana dok bi se 47 odsto anketiranih lično pridružilo takvoj akciji, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) koje je danas preneo portal Kossev. Navodi se da 70 odsto ispitanika ipak smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba.

Kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete, građani vide očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i sa Rusijom.

“Ovi rezultati su pomalo iznenađujući kada se uzme u obzir izrazito ratoboran narativ koji je dominirao u provladinim medijima u Srbiji o drugim regionalnim akterima poslednjih godina. Samo u periodu između 2016. i 2017. godine dva provladina tabloida pisala su 265 puta o mogućnosti izbijanja rata i sukoba”, navodi se u zaključcima istraživanja.

Oko dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.

Istraživanje je pokazalo i da je 54 odsto ispitanika zabrinuto da će u budućnosti doći do stvaranja Velike Albanije, 40 odsto je ocenilo da kosovski Albanci imaju najveći interes za otpočinjanje sukoba na Balkanu a 25 odsto je u tom kontekstu pomenulo NATO.

Oko 58 odsto anketiranih smatra da bi Republika Srpska trebalo da se otcepi od BiH i postane sastavni deo Srbije, pri čemu “ogromna” većina ispitanika smatra da takav rasplet ne bi doveo do sukoba. Upitani da li bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova ako bi zauzvrat dobila Republiku Srpsku, 80 odsto ispitanika je odbacilo takvu ideju.

Iznoseći ocene o spoljnoj politici Srbije, 40 odsto ispitanika je navelo Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72 odsto smatra da je ruski uticaj u zemlji pozitivan što je za 11 odsto više u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017.

Oko 16 odsto ispitanika je navelo Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a njih 90 odsto veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, pri čemu je rast pozitivnih stavova prema Kini posebno vidljiv nakon početka pandemije koronavirusa, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina pružila najviše pomoći Srbiji u borbi protiv pandemije.

Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi više od 40 odsto, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50 odsto građana. Upitani koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto SAD.

Kada je reč o stavu prema EU i evropskim integracijama, samo devet odsto ispitanika smatra da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije dok petina smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Rezultati istraživanja pokazuju da 51 odsto građana ne podržava članstvo Srbije u EU, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.

Istraživanje je sprovedeno između septembra i oktobra na uzorku od 1.200 građana.

 

Izvor Beta/Nova S, 23. novembar 2020.

 

Većina građana za vraćanje vojnog roka

Oko 73 odsto ispitanika smatra da je potrebno vratiti vojni rok zbog discipline mladih i tradicije, pokazuje istraživanje „Stavovi građana o bezbednosti“, čije je rezultate predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Podaci pokazuju da je poverenje u institucije bezbednosti stabilno i ponovo je na prvom mestu Vojska Srbije kojoj veruje 65 odsto građana, koji takođe smatraju da u vojsci ima najmanje korupcije, rekla je istraživačica BCBP Marija Ignjatović i dodala da građani veruju da Vojska može da zaštiti zemlju.

Kada je reč o bezbednosnim pretnjama, građani smatraju da najveće pretnje dolaze iznutra – 73 odsto građana kao bezbednosnu pretnju vidi belu kugu i narkomaniju (69 odsto), a kao najveće spoljne pretnje vidi migrante (20 odsto), velike sile (18 odsto), SAD (17 odsto) i kosovsko pitanje (15 odsto).

Na pitanje u šta treba ulagati, građani na prvo mesto zbog koronavirusa stavljaju zdravstvo, zatim nabavku oružja, smanjenje zagađenja, povećanje plata za vojsku i policiju, ulaganje u odbranu od poplava i drugih prirodnih nepogoda i u opremanje policije.

Ignjatović je istakla da se iz toga vidi da su stavovi građana donekle oprečni, jer misle da najveće pretnje dolaze iznutra, a da treba jačati tvrdu moć i ulagati u vojsku i policiju. Posle Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve, na trećem mestu građani veruju medijima.

Istraživačica BCBP Marija Pavlović rekla je da se građani u Srbiji osećaju bezbedno i to pre svega u svom domu, ali da ne misle da državni organi doprinose njihovom osećaju bezbednosti. Kada je reč o epidemiji, Pavlovićeva je rekla da je istraživanje sprovedeno krajem septembra i početkom oktobra i da se tada 63 odsto građana osećalo bezbedno, prenosi portal 021.

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

 

Izvor Sputnjik/Večernje novosti, 24. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u