M. Bazdulj: Od Apela 88 do Apela 29

Đukanović je očito na silaznoj putanji, uprkos svim međusobnim nesuglasicama unutar koalicija koje su ga pobedile, pa njegovi abonenti traže, evo, nove pokrovitelje

U petak 20. novembra, u dnevnom listu Danas, preko cele jedne stranice ukazao se plaćeni oglas čiju bi žanrovsku prirodu bilo teško definisati. On nema naslov, mada u gornjem desnom uglu, na mestu gde bi mogao da stoji naslov, piše, većim slovima u odnosu na ostatak teksta, „Mi, građanke i građani”. Da je reč o pesmi, to bismo mogli zvati i naslovom, no šta god da predstavlja navedeni tekst, on pesma nije i ne može biti, zbog oskudne pismenosti i viška besmislenih birokratskih fraza. (Zanimljivo bi bilo ustvrditi i zašto piše „građanke i građani”, a ne „građani i građanke”, pošto je potonje logičnije i prema abecednom i prema azbučnom redu; ovi ovde „građanke i građani” očito misle da je politički korektno da „dame imaju prednost”, što je mnogo bliže idejama sitnoburžoaskog patrijarhata nego stvarnom smislu ravnopravnosti polova, no to je ovde najmanji problem.)

Ovi „građanke i građani” u prvoj rečenici „ukazuju na destruktivnu medijsku ulogu u našem društvu”, mada, po svemu sudeći, misle na destruktivnu ulogu medija, ali njihovu nepismenost smo već potencirali. Onda pozivaju da EU i OEBS slobodnim medijima udele neki novac. Cilj je, između ostalog, da se podrži „vladavina zalona”. Iz konteksta se čini da misle na „vladavinu zakona”, ali pošto ne piše „zakon” nego „zalon”, možda ipak misle na Zalona Tompsona, britanskog pevača i producenta, koji je, između ostalog, poznat po pevanju pratećih vokala za Ejmi Vajnhaus. Indikativna je ova frojdovska omaška, pošto im se valjda dopada gospodinovo prezime.

Uglavnom, ljudi plaćaju oglas da bi se ogrebali za neke pare, trubeći usput već prepoznatljive fraze i slogane („poštovanje ljudskih sloboda i prava”, „početak tragičnih 1990-ih”, „vrednosti evropske civilizacije”, i tako dalje, i tome slično). Zanimljiviji od sadržaja je spisak potpisnika. Ukupno ih je dvadeset i devet. Barem trećina, ako ne i skoro polovina njih, niti ima srpsko državljanstvo niti prebivalište u Srbiji, niti aktivno participiraju u srpskoj javnom prostoru, pa se postavlja pitanje o kojem to „našem društvu” oni govore. S druge strane, na ostatku spiska imamo ugledne srpske advokate, karikaturiste, univerzitetske profesore, pisce, istoričare, novinare (Aleksandar Olenik, Nikola Samardžić, Predrag Koraksić, Svetislav Basara, Sonja Biserko, Milivoj Bešlin, Tomislav Marković, Mijat Lakićević) i možda još ponekog srodnog im javnog radnika. Većini njih, ako već ne i svima, nešto je, međutim, zajedničko: potpisali su pre nekoliko meseci notorni „Apel 88” s ciljem podrške Milu Đukanoviću i njegovom DPS-u.

Mnogo brzo se 88 srozalo na 29. Takva je ovo geografija: ovde i više nego drugde, svet voli (jedino) pobednike. Milo Đukanović je očito na silaznoj putanji, uprkos svim međusobnim nesuglasicama unutar koalicija koje su ga pobedile, pa njegovi abonenti traže, evo, nove pokrovitelje. U tom je smislu indikativno da se oni u pomenutom oglasu gotovo podjednako ograđuju i od Aleksandra Vučića i od njegove opozicije. Ta tendencija nije skrivena i očigledna je na nekoliko mesta.

Otud je pomalo iznenađujuće da se jedan od potpisnika već dan kasnije ogradio od cele priče. Ovako se čitaocima lista Danas, u kojem je objavljen pomenuti oglas, sutradan obratio karikaturista Predrag Koraksić: „Poštovani čitaoci Danasa, stavljajući svoj potpis na tekst inicijative da EU i OEBS obezbede finansijsku podršku slobodi medija u Srbiji, nije mi bio cilj da osudim ili da na bilo koji način obezvredim političko delovanje demokratske opozicije u Srbiji u borbi protiv režima Aleksandra Vučića, naprotiv. U onoj meri koliko neki mediji krše osnove novinarskog profesionalnog i činjeničnog izveštavanja, u tolikoj meri moj potpis stoji na ovom proglasu, a sam čin podrške inicijativi ne podleže proizvoljnim i manipulativnim tumačenjima koja mu se pripisuju.”

Sudeći po ovom demantiju, reklo bi se da Koraksić pre objavljivanja i nije pročitao tekst oglasa koji je potpisao. Nije to preterano neobično, ljudi su skloni da apriorno veruju svojim prijateljima i da idu s njima „i u goru i u vodu”, kako se to kaže. Ovo je, međutim, jako daleko od onog Đukanovićevog legendarnog „odlaska u šumu”. Skraćeni „Apel 88” poručuje: „Gotovo svi vodeći mediji u ovom trenutku promovišu destruktivne ruske uticaje koji se ostvaruju novim pokušajima institucionalnog i kulturnog razaranja srpskog društva i destabilizacije zapadnog Balkana”. Ključne reči celog oglasa su, naravno, „destruktivni ruski uticaji”; a skraćeni apelaši u žarkoj želji da je velika geopolitička promena na pomolu samo žele da imaju crno na belo kako su prvi stali u red pred novim (ili novim-starim?) gospodarom.

 

Autor Muharem Bazdulj

 

Naslovna fotografija: Novi Standard

 

Izvor Politika, 28. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u