M. Jevtić: Kurc i Makron ne razumeju da je islam neodvojiv od politike

Izraz „politički islam”, koji nam serviraju Makron i Kurc, jasno upućuje da postoji i nepolitički islam. A to je iz osnova netačno

Terorističke napade u Beču, Parizu i Nici gradonačelnik grada na Azurnoj obali nazvao je islamo-fašizmom. Nije on prvi koji je upotrebio ovaj izraz. Po mojim saznanjima, uveo ga je Ričard Rik Santorum, senator iz Pensilvanije i jedan od kandidata republikanaca na predsedničkim izborima 2012, kada je izgubio od Mita Romnija. Santoruma sam lično upoznao u Domu štampe u Vašingtonu.

Taj naziv ima smisla, jer su zverstva u Parizu i Nici brutalnija od nasilja koje su primenjivali fašisti. Ali odgovori onih koji predvode Francusku i Austriju, koji su usledili na takve akcije, u najmanju ruku su začuđujući. Svode se na ideju da je potrebno napraviti razliku između muslimana za koje se pretpostavlja da su ukalupljeni ili se mogu ukalupiti u evropski vrednosni sistem i onih koji su skloni radikalizmu. U tom cilju smatra se da se broj ovih prvih može uvećati, a radikalnih sasvim iskoreniti ako se napravi islam koji će biti nepolitički. Oni, naime, izvršioce terorističkih akata u ume islama nazivaju sledbenicima političkog islama.

Izraz „politički islam”, koji nam serviraju Makron i Kurc, jasno upućuje da postoji i nepolitički islam. A to je iz osnova netačno. Šta je islam, ne određuje ni Al Azhar, već Kuran. Prema Kuranu, islam je neodvojiv od politike. Najvažniji dokaz muslimanima da je to tačno jeste sam verovesnik Muhamed. On je u sebi ujedinjavao verovesnika, predvodnika u molitvi – imama, vrhovnog sudiju, komandanta vojske i šefa države. Ako želiš da budeš musliman, onda moraš slediti Muhameda. Znači –moraš islam shvatati kao isključivo političku ideologiju. Odvojiti islam od politike značilo bi odbaciti Kuran, odbaciti Muhameda. To bi značilo biti veroodstupnik. A veroodstupniku koji odbije da se pokaje sledi smrtna kazna.

Dakle, nepolitički islam ne postoji. Niti se može stvoriti. Ako neko pokuša da to učini, kao što čine Makron i Kurc, to znači da sebi pridaje osobine Alaha, koji je stvorio Kuran, i sam sebe predstavlja kao božanstvo. To je, prema islamu, najveći greh. Za takvo lažno predstavljanje i njima sledi smrtna kazna. Dakle, islama izvan politike i prava nema. Svaki musliman koji živi u sekularnom društvu gde se islamske pravne norme ne mogu primenjivati, a takva društva su i Francuska i Austrija, dužan je da učini sve da se sekularizam ukine i uvede islamska teokratija. On može da ništa ne čini u vezi s time pitanjem ako nema za to mogućnosti, a danas očigledno nema. Ali je najvažnije da musliman u ličnom kontaktu s Bogom objasni da bi takva akcija za njega u ovom trenutku bila pogibeljna. Isto onako kako je pogibeljna bila za Albanca u Beču i Čečena u Parizu.

Jedna široko prihvaćena definicija o odnosu islama i politike, islama i prava, koja se uči na najumerenijim islamskim teološkim fakultetima u svetu, u našoj Bosni, o tome kaže: „Smatra se da je u islamu pravo ono što je teologija u hrišćanstvu –najtipičnija manifestacija verskog učenja. Za muslimane pravo nije samo element ukupnog islamskog učenja, već njegov funkcionalni izraz.” Dakle, islam se izražava kroz pravo. Ako nema primene islamskog prava, onda nema ni islama. Onda ni oni koji žive u drugačijem pravnom sistemu nisu muslimani u potpunosti. Ali to im se toleriše jer nemaju snage da se u ovom trenutku založe za primenu islamskog pravnog poretka. No, to ih ne oslobađa obaveze da čine sve da se to jednom desi.

Znači, svaki hodža je pre svega politički komesar, odnosno pravnik, pa tek onda verski delatnik. O tome jedan od najvažnijih štampanih organa Islamske zajednice u Srbiji „Takvim” piše: „Tako izgleda muslimansko društvo. To je… društvo u kojemu se apsolutna potčinjenost jedino Alahu… manifestira… u… bogosluženju i ritualima, te u društvenom uređenju i zakonodavstvu. U slučaju da izostane bilo koji od ovih aspekata, to doslovno znači da izostaje sam islam.” Jasno da jasnije ne može biti, oficijelni tumači kažu vernicima: u Francuskoj, Austriji, Srbiji… islama nema. Učinite sve da budete dostojni dženeta na sudnjem danu. Da li je onda ikom potrebno objašnjenje zašto su ova tri mladića učinila to što su učinila?

Koliko Makron i Kurc razumeju i znaju, najbolje pokazuje opet najumerenija islamska zajednica u svetu – bosanska, koja poručuje: „Ali istina je u tome da islam nije ime za religiju – niti je musliman naziv nacije. U zbilji, islam je revolucionarna ideologija i program koji teži da promeni društveni poredak celog sveta i da ga uredi u saglasju sa svojim odredbama i idealima. Muslimani je naziv međunarodne revolucionarne partije organizovane po islamu da sprovede u delo njen revolucionarni program. A džihad se odnosi na revolucionarnu borbu i krajnji trud koji islamska partija sprovodi u navedenom cilju.”

Nadam se da sad bolje razumemo Erdogana, koji je Makronu poručio da potraži psihijatrijsku pomoć. Uostalom, to je davno poručio i ajatolah Homeini američkom predsedniku Džimiju Karteru, i to, pazite – baptističkom svešteniku, koji je podučavao Homeinija kako ne razume islam. Homeini mu je odgovorio: „Svako ko kaže da je religija odvojena od politike je budala; on ne poznaje ni islam niti politiku.”

 

Autor Miroljub Jevtić

 

Naslovna fotografija: Joe Klamar/AFP via Getty Images

 

Izvor Politika, 27. novembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u