Председник Србије Александар Вучић у разговору са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком, Београд, 31. јануар 2019. (Фото: Танјуг/Димитрије Голл)

Vreme je za jedinstvo u odbrani RS

Počinje nova ofanziva protiv RS. Beograd i Banja Luka moraju se usaglasiti oko platforme za njenu odbranu, i tu platformu ponuditi svim političkim akterima

Engleska je već u 17. veku uspostavila svoja uporišta na teritoriji današnje Indije, ali njeno osvajanje tog i susednih prostora postalo je intenzivno tek krajem 18. stoleća. No proći će još sto godina dok jednim aktom britanskog parlamenta ne bude precizno definisano šta se podrazumeva pod pojmom „Britanska Indija“. Tu su bile uvrštene kako teritorije današnje Indije, Pakistana, Bangladeša i Burme kojima je direktno vladao engleski guverner (prozvan zbog značaja vicekraljem), tako i oblasti kojima je posredno upravljao.

Britanci su tako jasno pokazali šta zapravo misle o više stotina nominalno nezavisnih država kojima su naizgled vladali lokalni poglavari, a koje su bile izmešane sa teritorijama pod neposrednom vlašću guvernera. Za London su to bile samo kolonije iako nisu tako nazivane. U vezi sa njima upotrebljavana je kovanica „suverenitet šahovske table“. Drugim rečima prema liderima tih zemalja britanski administratori protokolarno su se odnosili kao da su suverena vlast. U praksi su ih tretirali kao pione. Od njih se očekivalo da izvršavaju naređenja protektora, a ako to nisu činili na adekvatan način onda su smenjivani i na njihovo mesto dovođeni drugi članovi dinastije, spremniji da glume „nezavisnost“.

Na isti način su neki zapadni centri moći zamislili i poratnu Bosnu i Hercegovinu. Ona je u Dejtonu definisana kao demokratska zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda. Visoki predstavnik je dobio ovlašćenja da nadgleda i podržava implementaciju mirovnog sporazuma, ali ne i da menja dogovoreni ustavni okvir. Za to nije imao ni odgovarajuće poluge moći. Međutim, krajem 1997. dobio ih je iako na pravno sumnjiv način. Naravno, nije rečeno da su opresivni mehanizmi instalirani radi promene Dejtona, već naprotiv, u cilju njegovog učvršćivanja. Ali jednom kada ih je dobio mogao je da ih zlouporebljva. To je i činio kao nekadašnji britanski kolonijalni guverneri u Indiji, po modelu „suvereniteta šahovske table“.

Britanski kolonijalni oficir u društvu dve indijske robinje

Građani BiH entiteta i dalje su birali vlast, ali nad njom se nadvila čelična ruka samozvanog stranog gospodara. Ona je uručivala naređenja, pritiskala, smenjivala pa i hapsila. Tako je oko 70 ovlašćenja potvrđenih u Dejtonu oteto Republici Srpskoj. Sarajevo je stavilo pod svoju nadležnost vojsku, obaveštajne strukture, kontrolu granice, deo poreskih prihoda i još mnogo toga što mu ne pripada. Politika Visokog predstavnika i njegove administracije (OHR) svela se na nastavak onoga što je radio Alija Izetbegović sa namerom da bude stvorena unitarna država pod kontrolom muslimana, u kojoj bi Srbi i Hrvati bili obespravljene nacionalne manjine. Samo što se od kraja 20. veka to radilo sredstvima mirnodopske agresije, a ne oružjem kao što je bezuspešno ranije pokušala sarajevska klika.

Logično je da se upitamo zašto zapadne strukture, koje rade za Sarajevo, rečeno nisu pokušale da nametnu 1995? Odgovor je prost: Srbi su tada još bili koliko-toliko složni i organizovani da brane svoje vitalne interese. A NATO ne želi da izlaže riziku sopstvene snage. Zato je u narednim godinama akcenat stavljen na izazivanje sukoba između raznih činioca u okviru srpskih vojnih i političkih sturktura u RS, te njih i vlastodržaca u Srbiji. Brzo se pokazalo da pristup „zavadi pa vladaj“ daje rezultat. Srpski odbrambeni potencijali bili su paralisani a kolonijalni upravnici su otvoreno zaigrali na muziku Alije Izetbegovića i njegovih naslednika.

Tako je bilo do 2006., kada je Dodik ojačao i preuzeo vlast bez potrebe da se dodvorava stancima. Brzo posle toga ušao je u konfrontaciju sa Visokim predstavnikom i uspeo da ga obuzda. Nije mogao da pokupi već prosuto mleko, ali je onemogućio da se ono i dalje proliva na srpsku štetu. To stanje je, uz sav bes onih koji sanjaju centralizaciju BiH, ostalo na snazi do danas. Ali da li će i ubuduće biti tako? Očito je otpočela nova ofanziva protiv RS. Namera je da Srpska bude gurnuta u vir unutrašnjih sukoba, čime bi bilo omogućeno definitivno anuliranje dejtonskog poretka. Nemamo pravo to da dopustimo. Ni kada se radi o našem narodu u RS, niti o nama u Srbiji. Legitimne političke nesuglasice su jedno, a bilo čije antinacionalno delovanje, makar i posredno, sasvim su nešto drugo.

Da ono ne bi kulminiralo bitno je što pre da se oficijelna Banja Luka i Beograd usaglase oko principa na osnovu kojih bi se energično delovalo radi odbrane izvorne Republike Srpske, te da onda oni budu ponuđeni svim akterima na političkoj sceni sa obe strane Drine. Ti principi moraju da budu ofanzivni, usmereni ka ukidanju kolonijalne uprave nad BiH. I oko toga ne sme da bude lično-partijskog kalkulsianja.

Rukovanje Aleksandra Vučića i Milorada Dodika na manifestaciji organizovanoj uoči godišice progona Srba u hrvatskoj akciji „Oluja”, Sremska Rača, 25. jul 2015. (Foto: Tanjug/Dragan Stanković)

Ko to bude činio, jasno će priznati da je puki eksponent inostranih okupatora. U okolnostima kada su se skoro svi kolonijalni džepovi Afrike i Azije oslobodili stranog jarma, krajnje vreme je da to učine i građani RS, pa i cele BiH. To je koliko nacionalno, toliko i demokratsko pitanje! Niko nema pravo da deo evropskog prostora tretira kao krunsku koloniju iz mračne epohe rasizma i kolonijalizma!

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Dimitrije Goll

 

Izvor: Dnevni list Politika

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u