Kako je Izrael saterao Bajdena u ćošak

Ubistvom naučnika koji je vodio iranski nuklearni program, Netanjahu je Bajdenu stavio do znanja da je spreman na sve kako bi sprečio promenu politike SAD prema Iranu

Ako Izrael, kako se veruje, stoji iza atentata na vodećeg iranskog nuklearnog naučnika, što nije poreknuto, postavljaju se sledeća pitanja: Zašto bi ga Izraelci ubili? I zašto bi to učinili baš sada?

Poznato je da je Mohsen Fahrizadeh vodio iranski program pravljenja nuklearne bombe, ali je taj program napušten 2003. godine. Za vreme Džordža Buša mlađeg, svih 17 američkih obaveštajnih službi je 2007. godine sa „visokim stepenom pouzdanosti“ tvrdilo da Iran više nema program pravljenja nuklearne bombe. Četiri godine kasnije, iste obaveštajne službe potvrdile su ovo saznanje.

Od 2015. godine, iranska nuklearna postrojenja, prema iranskom nuklearnom sporazumu, podležu nadzoru i inspekcijama Ujedinjenih nacija. A Iran niti je proizveo plutonijum niti obogaćeni uranijum do nivoa od 90 odsto neophodnog za pravljenje bombe. Izrael tvrdi da Iran nikada nije prestao da radi na bombi, ali američke obaveštajne službe i inspektori UN-a za istraživanje nuklearnog oružja složili su se da je vojni nuklearni program koji je Fahrizadeh nadgledao okončan 2003. godine.

Stoga se postavlja pitanje zašto bi premijer Bibi Netanjahu ovlastio Mosad da pošalje tim u Iran sa ciljem da ubiju nuklearnog naučnika. I zašto sada? Ako Iran zaista sprovodi tajni program za pravljenje bombe, kršeći tako nuklearni sporazum, zašto se ne identifikuje mesto kršenja, uz zahtev za posetu inspektora UN, koji bi dokazali da je Iran obmanjivao ceo svet? Nakon toga bi mogao da usledi zahtev za prestanak važenja sporazuma. Zašto se, umesto toga, Izrael opredelio da ubije naučnika?

Trostruka pobeda

Sa Netanjahuove tačke gledišta, međutim, postoje mnogi motivi za odluku da se ubije Fahrizadeh.

Da se ponizi iranski režim. Da se demonstrira sposobnost Mosada da nekažnjeno ubija neprijatelje Izraela. Da se pošalje poruka drugima koji rade na iranskom nuklearnom programu da ih bezbednosne snage režima ne mogu zaštititi.

Da sunitskim i zalivskim Arapima, koji Iran vide kao verskog i strateškog rivala i neprijatelja, sposobnost da se Iran i njegove regionalne milicije kažnjavaju nanošenjem ponavljajućih i neuzvraćenih udaraca učini Izrael daleko poželjnijim saveznikom i partnerom nego ikada ranije.

Ali, ovim udarom, Bibi je takođe poslao poruku Džou Bajdenu, koji je sedam nedelja udaljen od stupanja na mesto predsednika. Šta je Bibijeva poruka?

Pripadnici iranskih oružanih snaga tokom molitve oko kovčega ubijenog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha na sahrani u Teheranu, 30. novembar 2020. (Foto: Hamed Malekpour/Tasnim News/AFP via Getty Images)
Pripadnici iranskih oružanih snaga tokom molitve oko kovčega ubijenog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha na sahrani u Teheranu, 30. novembar 2020. (Foto: Hamed Malekpour/Tasnim News/AFP via Getty Images)

Gospodine izabrani predsedniče: Ova operacija Mosada treba da vam kaže koliko ozbiljno gledamo na iransku rešenost da napravi nuklearnu bombu, i koliko to može biti egzistencijalna pretnja za nas. I mi nameravamo da se sa tom pretnjom pre ili kasnije uhvatimo ukoštac.

A ako, pri preuzimanju dužnosti, vi pokušate da se ponovo pridružite iranskom nuklearnom sporazumu i ukinete američke sankcije u zamenu za iransko poštovanje odredbi tog sporazuma, onda se nećemo suzdržavati da preduzmemo sve da bismo to sprečili.

Kao što je predsednik Tramp stavio Ameriku na prvo mesto, mi na prvo mesto stavljamo Izrael, a Iran je na vrhu liste pretnji kojima nameravamo da se pozabavimo– po mogućnosti sa vama, ali, ako je neophodno, i sami.

Sa Bibijeve tačke gledišta, čini se da je ubijanje najboljeg iranskog nuklearnog naučnika trostruka pobeda. Bibijevi lični skandali su stavljeni po strani. Izraelci ga vide kao čoveka od akcije i odlučnog zaštitnika nacije od njene najveće pretnje.

Bajden sateran u ćošak

Ukoliko bi Iran na atentat odgovorio protivudarom, to bi moglo dovesti do odmazde Izraela, eskalacije i rata. Ovo bi moglo pretvoriti Bibija u ratnog premijera poput Vinstona Čerčila i ispuniti njegov san da Amerika upotrebi svu svoju vazdušnu, pomorsku i raketnu moć kako bi zadala razarajući udarac iranskoj vojsci i ajatolahovom režimu. Međutim, atentat na Fahrizadeha i iranska rešenost da se osveti komplikuje – ako i ne zatvara – Bajdenov put ka ponovnom pridruživanju nuklearnom sporazumu i pomirenju sa Iranom.

Ako ubistvo podstakne rat, Teheran zna da su dobre šanse da Amerika podrži Izrael, budući da se Donald Tramp gnuša iranskog režima jednako kao i Netanjahu. A ako „umerena“ struja u Teheranu ne uspe da spase nacionalnu čast odmazdom protiv Izraela, to bi moglo rezultovati pobedom tvrdolinijaške struje na ovogodišnjim izborima.

Povratak tvrdolinijaša mogao bi značiti kolaps iranskog nuklearnog sporazuma i novi hladni rat koji bi se na kraju mogao pretvoriti u vrući rat koji bliskoistočni jastrebovi – u Iranu, Izraelu i SAD-u – odavno priželjkuju.

Iranski demonstranti sa zapaljenim plakatima na kojima su prikazani Donald Tramp i Džo Bajden u znak protesta zbog ubistva vodećeg iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha, 28. novembar 2020. (Foto: Atta Kenare/AFP Photo
Iranski demonstranti sa zapaljenim plakatima na kojima su prikazani Donald Tramp i Džo Bajden u znak protesta zbog ubistva vodećeg iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha, 28. novembar 2020. (Foto: Atta Kenare/AFP Photo)

Kao što je Tramp pokazao ubistvom generala Kasema Solejmanija u njegovom automobilu koji je izlazio sa aerodroma u Bagdadu, on ne preza od direktne akcije protiv neprijatelja. Prošle nedelje su iz Majnota u Severnoj Dakoti ka Bliskom istoku odletela dva američka bombardera B-52. Američki nosač aviona „Nimic“ počeo je da se kreće iz Indijskog okeana prema Persijskom zalivu.

Četiri dana pre ubistva iranskog naučnika, Netanjahu se u lučkom gradu na Crvenom moru tajno sastao sa saudijskim prestolonaslednikom princom Mohamedom bin Salmanom i državnim sekretarom Majkom Pompeom. Da li je Pompeu rečeno šta Izraelci nameravaju da učine? Da li su SAD znale i odobrile napad ili mu se nisu protivile? Da li Amerikanci žele ovaj rat koji se danas čini bližim nego juče?

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: David Furst/AFP via Getty Images

 

Izvor Buhcanan.org

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u