Zoran Nikolić: Vinaver, Konstantinović i „šabačko ogledalo“

Otvoreno pismo predsedniku Kulturnog saveta i Istraživačko-izdavačkog centra Fondacije „Stanislav Vinaver“ g. Gojku Tešiću

Uvaženi g. Tešiću,

imam osećaj neprijatnosti što sam primoran da Vam se ovim otvorenim pismom obratim i da Vam postavim nekoliko pitanja. Znam ja da Vi niste vernik Druge Srbije i da se u tom smislu deklarišete kao ateista. Ali zar Vinaver nije rekao: „I ateiste za nešto razapinju.“ Ovim pismom ja Vas ne razapinjem, naprotiv, želim da Vam pomognem da ne budete razapeti, da se izjasnite da li ste u Fondaciji „Stanislav Vinaver“ u društvu „zlih volšebnika“ ili su oni i dalje Vaši „ratni drugovi?“

Prvo ili drugo, nemate pravo na treću opciju. Izbor ne bi morao da bude težak. Nema tu mesta nedoumici, nije to dilema koju knjigu kupiti /mnoge koje sam poslednjih godina bez dvoumljenja kupio, Vi ste priredili/, već jasno određivanje prema stanovištu da li se kukavičluk isplati.

U martu 2017. godine, u njegovom rodnom gradu Šapcu, osnovana je Fondacija za promovisanje demokratskih vrednosti i promovisanje i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja „Stanislav Vinaver“. Vi ste je najavili kao prvorazredni kulturološki poduhvat /što ona svojim imenom i zaslužuje/, a Vaš izbor za predsednika Kulturnog Saveta i Istraživačko-izdavačkog Centra /impresivna organizaciona struktura/činilo se kao razumno i osnovano rešenje. Verujem da delite moje mišljenje da takav poduhvat zahteva nužnost pristupa zasnovanog na etici poštovanja lika i dela Stanislava Vinavera.

Iz toga bi trebalo da proistekne i voljna obaveza jasnog i otvorenog angažmana, kao potvrda tog uvažavanja. Kao svedočanstvo tog načela, po uglednosti i dostojanstvu, već imamo svetle i besprekorne primere u našem kulturnom prostoru i vremenu /Zadužbine i fondacije Miloša Crnjanskog, Ive Andrića i dr./, doduše, bez pomenutog Istraživačko-izdavačkog Centra, na čijem ste Vi čelu, koji je kao svoj prvi zadatak definisao pokretanje Vinaverove biblioteke. Tim povodom ovu tek uspostavljenu biblioteku „Vinaver“ ste nazvali najlepšom činjenicom u srpskoj kulturi u novijem vremenu, a rekli ste da ste se u ovu, možda najuzbudljiviju, najznačajniju i najprovokativniju priređivačku avanturu upustili sa ponosom, zajedno sa svojom kćerkom Ivom. Biću slobodan da ovu Vašu neotkrivenu sklonost ka avanturama nazovem: Vinaverova konstanta.

Takođe, tim povodom ste rekli da ćete bežati od politike, da je ne volite i da se u njoj ne snalazite, da je to prostor neverovatnih diskvalifikacija, mržnje, patologije i šizofrenosti /uostalom, zar to, na svojoj koži, nije osetio i sam Stanislav Vinaver/. G. Tešiću, svojim učešćem u radu ove Fondacije dozvolili ste da Stanislav Vinaver ponovo bude zarobljenik, prognanik čak i u sopstvenoj fondaciji. Ali ste, usled nedostatka avanturističkog duha, prevideli jednu stvar.

Parodija Stanislava Vinavera je večna, ona je i posle njegove smrti živahna, ona je tu kao pouzdani svedok istine, ona je istina. Parodos – su i leva i desna vrata starogrčkog pozorišta, to je pozornica sa koje za sva vremena odjekuje Vinaverova simfonija. Vi ste dozvolili sebi da ta vrata zatvorite, zakatančite, i da kao jedini sadržaj u okviru Vinaverove biblioteke štampate sabrana dela Radomira Konstantinovića u 34 toma, a kao krešendo tog poduhvata, kao sopran u ekstazi srpske krivice – kapitalno delo Filozofija palanke. Biću slobodan da ovu vašu razotkrivenu najprovokativniju priređivačku avanturu nazovem: Habzburška konstanta.

Ali, to nije samo Vaš nastup, g. Tešiću; pozornicu osvetljenu „utuljenim kandilima“ popunili su i drugi članovi pevačkog zbora, sekularni uzvišenici, svi odreda okrenuti ka oltaru njihove ideologije, na kojem posebno mesto zauzima upravo knjiga Filozofija palanke.

To su: g. Dušan Petrović /po Vašim rečima, jedan od najvrednijih političara u Srbiji/, g. Nebojša Zelenović – gradonačelnik Šapca, g. Slobodan Ilić – predsednik UO Fondacije /bivši drž. sekretar u Ministarstvu ekonomije/, g. Dragan Vujadinović /narodni poslanik u dva mandata iz Sevojna/ – direktor fondacije, g. Slobodan Gavrilović /bivši potpredsednik DS-a i direktor „Službenog glasnika“/ – koji je, u svojstvu člana Komisije za projekte iz oblasti kulture u Šapcu, opredelio novčana sredstva poreskih obveznika grada Šapca da se štampaju prvih pet knjiga pomenutog autora, i, naravno, sopran drugosrbijanskog hora gospođa Latinka Perović, u ulozi primadone Beogradskog kruga.

Zar, bar na tren u ovom društvu, sve samih političara, niste osetili jezu neverovatnih diskvalifikacija, mržnje, patologije i šizofrenije drugosrbijanske politike, od koje biste tako rado pobegli? Ili možda niste bili iskreni kada ste rekli da je ne volite i da se u njoj ne snalazite?

Sve su ovo Vama i meni /ali i široj kulturnoj javnosti/ dobro poznata lica, koja sa politikom i nemaju neke velike veze, a prepoznati su kao istinski „poštovaoci“ Stanislava Vinavera. Samo ste Vi tu nekako zalutali. Vidite li svoj odraz u Vinaverovom Beogradskom ogledalu? Osećate li sad snagu parodije kojom se Vinaverova konstanta brani i pobeđuje „Habzburšku konstantu“? To je zato što je ova prva uvek bila na stanovištu srpske slobode, a ova druga na stanovištu neprekinute srpske krivice.

Moja prva dva pitanja /nemate zakonsku obavezu da na njih odgovorite/ za Vas glase:

1. Zašto niste 34 toma sabranih dela R. Konstantinovića štampali u okviru Saveta/Fondacije za obeležavanje misaonog nasleđa R. Konstantinovića, čiji je predsednik-ca gospođa Latinka Perović a Vi njen član.

2. Zašto ste biblioteku „Stanislav Vinaver“ pretvorili u čitaonicu onih koji su još davno, po svojim palankama bez filozofije razlučili /u svojim glavama/ Filozofiju palanke?

Ali parodija Vinavera ovde ne staje. Vi najbolje znate da je on bio nezaustavljiv i neukrotiv. Tek sad slede za Vas olakšavajuće okolnosti, na ko je Vas Zakon o dostupnosti informacija, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o fondacijama i zadužbinama obavezuje.

Najpre, da Vas obavestim o jednoj vrlo važnoj stvari, koja je Vama, za ovih godinu i po dana postojanja Fondacije, nekako promakla. Fondacija „Stanislav Vinaver“ u formalno-pravnom smislu ne postoji, ona u APR-u nema svoj matični broj, nema PIB, nema svoj žiro račun, nema je u Registru „Zadužbina i fondacija“. Ona u zakonskim okvirima ne postoji, gospodine Tešiću.

Ali zato postoji neizbrisivi trag /1.200.000 dinara/ novca poreskih obveznika grada Šapca, koji su platili početak štampanja sabranih dela Radomira Konstantinovića, pretpostavljam – uz odgovarajući honorar.

U skladu sa gore pobrojanim zakonima, odgovorite na sledeća pitanja:

1. Da li ste učestvovali u radu UO Fondacije na kojoj je doneta odluka da se štampaju sabrana dela Radomira Konstantinovića?

2. Da li ste u posedu Osnivačkog akta fondacije, Rešenju o upisu u Registar Zadužbina i fondacija?

3. Da li ste u posedu Statuta Fondacije kao i Pravilnika o radu?

4. Koja je adresa Istraživačko-izdavačkog centra kojim Vi neposredno rukovodite?

5. Koja je adresa Fondacije za promovisanje demokratskih vrednosti i promovisanje i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja „Stanislav Vinaver“?

6. Da li je najteža posledica petog oktobra – loša proza Svetislava Basare?

Pre dve nedelje, pitanja slične sadržine sam uputio i g. Zelenoviću, gradonačelniku Šapca. Kao deklarisani demokrata i dokazani evropski čovek, kome Strazbur dođe kao druga kuća, gospodin gradonačelnik je očigledno smatrao da su pitanja zabrinutog građanina trivijalnost i da na njih ne treba da odgovara.

Shvatite ovo otvoreno pismo kao dobronamerno. Stanislav Vinaver je prepoznao frankovluk Miroslava Krleže. Vama se pruža jedinstvena prilika da demaskirate evropluk gore pobrojanih mladohegelijanaca. Uvaženi g. Tešiću: vale et rescribe, vale et fave.

Zoran M. Nikolić

P. S. Sigurno se pitate ko sam i ko me je ovlastio da Vam se obratim otvorenim pismom. Ja sam g. Tešiću, Šapčanin, sa izrazitim senzibilitetom za nadzor trošenja novca poreskih obveznika grada Šapca. Akreditaciju i agreman da Vam se obratim dao mi je lično, još uvek živi i svima u gradu dobro poznati lokalni pesnik, pisac i novinar Trajko Ćirić Mlađi.

 

Naslovna fotografija: skc.org.rs

 

Izvor Fejsbuk profil Zorana Nikolića, 01. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u