R. Jovanović: Bugarskoj nije u interesu da kvari odnose sa Srbijom

On ističe da Bugarskoj svakako nije u interesu da kvari odnose sa Srbijom, pre svega iz ekonomskih razloga, i da Beograd nema problem sa Sofijom kakav ona ima sa Skopljem

Put u pakao je, kažu, često popločan dobrim namerama. Bez namere da pravimo poređenje između Evropske unije i pakla, postavlja se pitanje možemo li takođe reći da je put u Evropsku uniju popločan ucenama?

Poslednja je to ponovo na svojoj koži osetila Severna Makedonija. Tek što je zvanično Skoplje, nakon popuštanja pred insistiranjem vlasti u Atini, odustalo od „tapije“ na ime Makedonija, pridodavši mu odrednicu „Severna“, usledio je novi talas ucena, ovog puta iz Sofije.

Novo bugarsko uslovljavanje početka pristupnih pregovora koji bi predstavljali novu etapu na putu Severne Makedonije ka Evropskoj uniji, vezano je, međutim, za sam nacionalni identitet Makedonaca.

Bugarska vlada, naime, traži da pre početka pregovora Severna Makedonija prizna povezanost bugarskog i makedonskog jezika i izmeni neke interpretacije istorije.

Sofija zahteva da u međunarodnoj upotrebi ne može biti naziv makedonski jezik, već samo „zvanični jezik Republike Severne Makedonije“. Druga opcija je da se naziv makedonski jezik koristi sa zvezdicom i objašnjenjem u fusnoti „u skladu sa Ustavom Republike Severne Makedonije“.

Sofija traži i da se po modelu pregovora Srbije i EU, i za Severnu Makedoniju uvede posebno pregovaračko poglavlje 35, koje bi pratilo primenu Prespanskog sporazuma sa Grčkom i sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom iz 2017. godine.

Od bugarskih političara čuju se i zahtevi da se u Severnoj Makedoniji prestane sa slavljenjem Goce Delčeva, koji se smatra isključivo bugarskom istorijskom ličnošću, i 11. oktobra kao Dana ustanka u Drugom svetskom ratu.

U dokumentu koji je Bugarska dostavila zemljama članicama EU u Briselu tvrdi se da je makedonski nacionalni identitet plod etničkog „inženjeringa“ bivše Jugoslavije, a da su makedonski jezik veštački proglasile komunističke vlasti 1944. godine.

„Iako se posle Prvog svetskog rata slovensko stanovništvo na geografskom prostoru Makedonije izjašnjavalo kao bugarsko, Beograd je između dva svetska rata pokušao da iskoreni bugarski identitet nametanjem novog ‘južnosrpskog’ identiteta.

Kako ovaj pokušaj nije uspeo, nakon Drugog svetskog rata jugoslovenski komunistički vođa Josip Broz Tito pribegao je stvaranju još jednog novog identiteta, ovaj put ‘makedonskog’, u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Makedoniji“, navodi se u dokumentu koji evropskim diplomatama „objašnjava“ istorijsku pozadinu bugarskog stava.

U celom ovom slučaju dilema je više. Prvo, zbog čega Bugarska sada, u ovom trenutku, insistira na nečemu što, ako se gleda malo dalje u prošlost, nije problem koji je nastao juče? Drugo, šta se desilo sa Ugovorom o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji su Bugarska i Makedonija potpisale 2017. godine, a koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU? Taj je dokument trebalo da predstavlja istorijsku prekretnicu i „trasiranje puta prijateljstva“, uz olakšavanje carinskih i graničnih procedura, izdvajanje sredstava za prekogranične i regionalne projekte, uz snažnu podršku Bugarske makedonskim evroatlantskim aspiracijama.

Treće, da li ovim pokazivanjem mišića Bugarska pokušava da sebi izgradi poziciju nekakve regionalne sile i da li bi bila spremna da tako nešto ponovi i, recimo, u slučaju Srbije, u trenutku kada se bude odlučivalo o njenom ulasku u EU?

Već se, naime, i iz navedenog dokumenta koji su bugarski predstavnici uručili Briselu vidi šta u Sofiji misle o politici koju je Beograd provodio na teritoriji današnje Severne Makedonije od 1918. godine pa do raspada SFR Jugoslavije. A ako im je sada sporna istorija sa Skopljem, šta ih može sprečiti da istim putem krenu i kada su u pitanju odnosi sa Beogradom?

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam veruje da je, čak i uz moguće postojanje želje Sofije da pokaže mišiće u regionu, cela stvar prvenstveno namenjena za unutrašnjepolitičku upotrebu.

„Ako se ne varam, mislim da i njih uskoro očekuju nekakvi izbori. A na ovaj način, pokazivanjem mišića prema svom slabijem susedu, bugarske vlasti, zapravo, mobilišu svoje glasače i simpatizere. Istovremeno možda pokušavaju da pokažu i neku svoju snagu u regionu, ali mislim da im to nije bila primarna ideja“, kaže Aleksandar Popov za Ekspres.

Dodaje pritom da mu nije jasno zbog čega su u Sofiji sada „izvukli“ ovaj problem koji svakako nije od juče. Sa druge strane, Popov ocenjuje kako se Makedonija sada našla u prilično nezgodnoj situaciji, pre svega zbog, „za Makedoniju i Makedonce praktično ponižavajućih izjava premijera Zorana Zaeva“.

Zaev je, naime, za bugarsku novinsku agenciju BGNES izjavio da u Severnoj Makedoniji u Drugom svetskom ratu nije bilo bugarske okupacije nego administracije. Zaev je u intervjuu još rekao da je već promenjeno 20 tabli na kojima je pisalo “bugarski fašistički okupator”, te da Bugarska nije fašizam.

“Bilo je nekad neke administracije, u tom trenutku, na početku, ali zatim se Bugarska diže zajedno sa antifašizmom, bori se za slobodu i demokratiju, te je apsolutno deo antifašističkog fronta. Bugarske i makedonske vojske oslobađaju teritorije – Krivu Palanku, Kumanovo, Skoplje i u čitavom tom delu”, istakao je Zaev.

A Popov se na to pita: „Kako su to Bugari oslobodili Skoplje? Tako što su otišli iz njega?“. Sagovornik Ekspresa dodaje i da su u Skoplju postali svesni koliko su bili zaštićeni dok je postojala Jugoslavija, „baš kao što je i Hrvatska bila zaštićena, jer da nije bilo Jugoslavije, ona bi Drugi svetski rat završila kao poražena kvislinška država NDH“.

I Radomir Jovanović iz Centra za međunarodnu javnu politiku veruje da preko Severne Makedonije Bugarska pokušava da projektuje „neku svoju političku moć u regionu“.

„Oni doživljavaju Severnu Makedoniju kao deo neke svoje stare države, baš kao što su je i u Srbiji doživljavali kao ’staru Srbiju’. Videli smo da je bugarski ministar odbrane Krasimir Karakačanov čak najavio da je spreman da pošalje inženjerijski puk u Severnu Makedoniju da ukloni spomenike i spomen ploče na kojima se spominje ’bugarski fašistički okupator’“, kaže Jovanović za Ekspres.

On, međutim, ne veruje u to da bi Sofija mogla da pribegne nečemu sličnom kada su u pitanju odnosi sa Srbijom i njena nastojanja da se priključi Evropskoj uniji. Razloga za to je, prema njegovom mišljenju, više. On na prvo mesto stavlja pre svega dobre međusobne odnose koje imaju ovdašnji predsednik Aleksandar Vučić i tamošnji premijer Bojko Borisov.

„Drugo, Bugarskoj svakako nije u interesu da kvari odnose sa Srbijom, pre svega iz ekonomskih razloga, imajući u vidu i izgradnju istočnog kraka koridora 10 od Niša ka granici sa Bugarskom, ali i činjenicu da preko bugarske teritorije ide gasovod ‘Turski tok’, koji se preko Srbije proteže do granice sa Mađarskom. Ostaje, doduše, pitanje bugarske manjine oko Bosilegrada, ali to ne bi trebalo da bude problem. Jer problem sa Srbijom nije ni jezički ni identitetski, kakav je problem koji Sofija ima sa Skopljem. Toga u odnosima između Srbije i Bugarske nema“, ističe Jovanović.

 

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa

 

Autor Marko R. Petrović

 

Naslovna fotografija: EPA-EFE/Bulgarian government press office 

 

Izvor Ekspres, 06. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u