Rezultati samita u Sofiji

Nedavno su u Sofiji, na Samitu Berlinskog procesa, potpisane Deklaracija o Zelenoj agendi i Deklaracija o zajedničkom tržištu zemalja Z. Balkana. Šta ti dokumenti predviđaju?

Lideri zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, učesnici samita koji je održan u Sofiji 10. novembra 2020. godine, u okviru Berlinskog procesa, potpisali su Deklaraciju o zajedničkom tržištu zemalja Zapadnog Balkana i Deklaraciju o Zelenoj agendi, koje predstavljaju put ka EU. Berlinski proces pokrenut je 2014. godine u glavnom gradu Nemačke na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, sa ciljem jačanja regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoći u integraciji ovih zemalja u Evropsku uniju. Lideri zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana se u okviru Berlinskog procesa sastaju jednom godišnje.

Uz premijere Bugarske i Severne Makedonije, Bojka Borisova i Zorana Zaeva, koji su predsedavali samitom u Sofiji, na njemu su, posredstvom video-linka, učestvovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef evropske diplomatije Žozep Borel, evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu, kao i premijer Hrvatske Andrej Plenković. Na samitu su učestvovali i premijeri Srbije i Albanije, Ana Brnabić i Edi Rama, ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Bisera Turković, kao i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Potpisane deklaracije

Zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale na poštovanje slobodnog protoka robe, usluga, kapitala i ljudi u Deklaraciji o zajedničkom regionalnom tržištu, koja se sastoji iz osam tačaka:

1. Zeleni koridori i Zelene trake, koje uključuju i zemlje EU, biće prošireni, pa će na taj način trgovina biti olakšana, a čekanje na granicama biće smanjeno za 70 odsto;

2. Potrebno je proširiti mrežu uzajamnog priznavanja i na druge proizvode i usluge koji do sada nisu uključeni;

3. Biće implementirana sloboda kretanja za studente, istraživače i profesore, kao i za pojedince, a radne dozvole za interkompanijske transfere i pružaoce usluga neće biti potrebne;

4. Zajedno će privući vodeće investitore u obećavajuće održive regionalne lance vrednosti;

5. Biće smanjeni troškovi regionalnih plaćanja, a zemlje se moraju pripremiti za pridruživanje području plaćanja u evrima;

6. Zemlje Zapadnog Balkana moraju podržati regionalni inovacijski ekosistem sa ciljem podsticanja digitalne transformacije u regionu;

7. Za najmanje 95 odsto domaćinstava u svakoj državi mora biti omogućen pristup internetu, a barem jedan glavni regionalni koridor mora biti pokriven 5G mrežom do kraja 2025. godine, dok ključni industrijski gradovi sa 5G mrežom moraju biti pokriveni do kraja 2023. godine;

8. U regionu Zapadnog Balkana moraju biti uspostavljeni slobodan roming i manji troškovi rominga između tih zemalja i zemalja EU.

Deklaracija podrazumeva jačanje ekonomske saradnje u regionu razvijanjem zajedničkog regionalnog tržišta, zasnovanog na pravilima i standardima EU, kako bi se povećala atraktivnost i konkurentnost regiona i kako bi se doveo bliže tržištu EU. Sa ekonomskog aspekta, Deklaracija o zajedničkom regionalnom tržištu u suštini je dobar i sveobuhvatan plan, i sadrži mnogo stvari od kojih će korist imati pojedinci i privreda.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijerka Srbije Ana Brnabić sa potpisanim dokumentima tokom onlajn sastanka u okviru Samita Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijerka Srbije Ana Brnabić sa potpisanim dokumentima tokom onlajn sastanka u okviru Samita Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)

Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, zemlje regiona preuzele su obavezu sprovođenja mera u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije i biodiverziteta, mobilnosti i cirkularne ekonomije, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane.

Prvi konkretni koraci biće podsticanje uvođenja ili plaćanja takse na emisiju ugljen-dioksida, razvoj tržišnih modela za korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i postupno ukidanje subvencija za ugalj. Ugovorne strane Energetske zajednice – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine.

Neke od mera koje će se primenjivati su usklađivanje sa zakonom EU, čiji je cilj klimatski neutralna Evropa do 2050. godine, definisanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030, u skladu sa pravnim okvirom Energetske zajednice i pravnom tekovinom EU, kao i razvoj i primena nacionalnih energetskih i klimatskih planova sa jasnim merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Nastaviće se usklađivanje sa sistemom za trgovinu emisijama EU (EU ETS), kao i uvođenje drugih modela za oporezivanje emisija, kako bi se promovisala dekarbonizacija u regionu.

Koraci ka primeni Zelene agende uključuju i saradnju u pripremi procene socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije na svaku zemlju i na nivou regiona u cilju pravedne tranzicije, razvoj energetske efikasnosti i njeno poboljšanje u svim sektorima, kao i povećanje udela obnovljivih izvora energije i obezbeđivanje neophodnih uslova za investiranje.

Akcioni plan

Lideri Zapadnog Balkana su na sastanku u Sofiji usvojili jedinstveni Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, koji obuhvata regionalnu trgovinsku oblast, kao i digitalizaciju, inovacije, investicije i razvoj industrije. Plan, koji bi trebalo da bude sproveden do kraja 2024. godine, sastoji se od aktivnosti podeljenih u četiri glavne oblasti:

a) regionalna trgovinska oblast: slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi,

b) regionalna investiciona oblast: za usklađivanje investicione politike sa EU standardima i najboljom međunarodnom praksom te promociju regiona među stranim i međuregionalnim investitorima,

v) regionalna digitalna oblast: za integraciju Zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište, i

g) regionalna industrijska i inovaciona oblast: za transformaciju industrijskih sektora, oblikovanje lanaca vrednosti kojima pripadaju i njihovu pripremu za aktuelnu sadašnjost, ali i izazove budućnosti.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i bugarski premijer Bojko Borisov sa svojim saradnicima tokom Samita Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i bugarski premijer Bojko Borisov sa svojim saradnicima tokom Samita Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)

CEFTA (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini) će direktno sprovoditi glavne aktivnosti u regionalnoj trgovinskoj oblasti, ali i u drugim oblastima obuhvaćenim ovim planom, zajedno sa Savetom za regionalnu saradnju, Transportnom zajednicom i drugim partnerima. CEFTA ima za cilj jačanje trgovinske saradnje, stvaranje privlačne investicione klime i doprinos ekonomskom razvoju i saradnji između članica.

U okviru Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, CEFTA sporazum će se posebno baviti sledećim aktivnostima:

a) Daljim unapređenjem/proširenjem sistema zelenih koridora uz pružanje usluga svih inspekcijskih službi  24/7 i proširenjem zelenih koridora na granične prelaze. Uz niz ostalih aktivnosti koje će biti preduzete sa ciljem povećanja efikasnosti, očekuje se da će vreme čekanja na granicama biti skraćeno za 30 odsto,

b) Programima uzajamnog priznavanja – koji će omogućiti da se proizvodi i usluge stavljaju u promet na celom CEFTA tržištu sa dokumentom koji priznaju sve članice,

v) Uspostavljanjem regionalnog tržišta elektronske trgovine usvajanjem usaglašenih pravila, pojednostavljenjem carinskih procedura i obezbeđivanjem efikasne isporuke CEFTA tržištu, kao i

g) Sistematskom razmenom elektronskih podataka (SEED+).

CEFTA će značajno doprineti realizaciji  usvojenog Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana, saopštio je Sekretarijat CEFTA. Saradnja kroz Akcioni plan doprinosi većoj atraktivnosti i konkurentnosti regiona, kao i približavanju tržištu EU, a CEFTA sporazum će sprovoditi veliki broj ključnih aktivnosti ovog važnog plana.

Region Zapadnog Balkana sa 18 miliona stanovnika predstavlja važno tržište za regionalne  kompanije i odskočnu dasku za pristup tržištima u i van EU, i stoga regionalna ekonomska integracija može generisati do 6,7 odsto dodatnog BDP-a. Preko 65 odsto trgovine regiona obavlja se sa EU, dok iz zemalja članica EU dolazi preko 70 odsto investicija.

Kao ključni trgovinski sporazum u region, CEFTA će doprineti realizaciji Akcionog plana kroz smanjenje vremena čekanja na prelazima proširenjem Zelenih koridora na granične prelaze sa EU, i obezbeđenje permanentnih usluga inspekcijskih službi na tim prelazima. Kako je saopšteno, CEFTA će doprineti smanjenju troškova i uštedi vremena kroz Programe uzajamnog priznavanja, korišćenjem jedinstvenog dokumenta za sedam tržišta, kao i uspostavljanjem regionalnog tržišta elektronske trgovine koje će biti na raspolaganju, pre svega, malim i srednjim preduzećima.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev tokom potpisivanja dokumenata na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev tokom potpisivanja dokumenata na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)

Realizaciji Akcionog plana doprineće i eliminisanje necarinskih barijera kroz implementaciju efikasnog sistema za rešavanje sporova, i obezbeđenje podrške na putu ka jedinstvenom tržištu EU. Uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta je i podrška regionu u procesu usvajanja standarda EU i pristupanja jedinstvenom tržištu EU.

Želja je da se promoviše elektronska trgovina i trgovina „bez papira“. Veruje se da će Zajedničko regionalno tržište podstaknuti razvoj poljoprivredne i prehrambene industrije, privući strane investitore i kreirati nove poslove, ali i omogućiti da se proizvodi i usluge nude po daleko konkurentnijim cenama. EU ostaje ključni partner liderima Zapadnog Balkana u sprovođenju ovog ambicioznog Akcionog plana, navodi se iz sekretarijata CEFTA. Dodaje se da snažan Zapadni Balkan može pružiti nesumnjiv doprinos evropskoj ekonomiji i bezbednosti.

Ocene zvaničnika

Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima srpske premijerke, Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, u ime Srbije, potpisala je premijerka Ana Brnabić. Ona je na onlajn samitu Zapadnog Balkana u Sofiji poručila da Srbija želi da ubrza procese integracije u EU, kao i da snažno podržava pristupanje Uniji i naših suseda, posebno Severne Makedonije i Albanije, jer je to izuzetno važno za prosperitet i stabilnost čitavog regiona.

Brnabićeva je, govoreći o ozbiljnim ekonomskim izazovima uzrokovanim pandemijom, izrazila želju za proširenjem veze Zelenog koridora izvan Zapadnog Balkana, proširujući domet i potencijal prema susednim državama članicama EU i široj EU. Prema njenoj oceni, to bi bio važan korak u ekonomskom oporavku i jačem ekonomskom usklađivanju Zapadnog Balkana i EU.

Premijerka je iskazala spremnost za priključivanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), inicijativi EU za pojednostavljivanje bankovnih transfera, za šta je ocenila da bi rezultiralo smanjenjem troškova regionalnih plaćanja i poslužilo kao dobar mehanizam za „postkovid“ oporavak.

Ponovila je posvećenost Srbije sprovođenju svih pet stubova Zelene agende, u skladu sa regionalnom socijalno-ekonomskom stvarnošću i zamolila partnere iz Evropske unije da razmotre načine koji bi omogućili da pristupimo dodatnim finansijskim sredstvima za sprovođenje Zelene agende koja će biti veoma izazovna i skupa.

Premijerka Srbije Ana Brnabić tokom obraćanja putem video-linka na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da Berlinski proces ima nezamenljivu ulogu u jačanju regionalne saradnje i povezivanju zemalja regiona sa EU na putu integracije. Đukanović je rekao da regionalna saradnja neupitno donosi pozitivne rezultate i ubrzava razvoj, kako je rekao, naših ekonomija i društava u celini.

„Stabilan, ekonomski i demokratski razvijen Zapadni Balkan je geopolitički imperative“, rekao je on i istakao da nema bolje garancije za dugoročno očuvanje mira od ubrzanog društvenog razvoja svih zemalja regiona. „Berlinski proces se potvrdio kao najbolji okvir za dinamizaciju saradnje u cilju napretka i ispunjavanja kriterijuma za punu integraciju u EU“, naveo je Đukanović.

Bugarski premijer Bojko Borisov podsetio je da su pre dve godine upravo u Sofiji, za vreme bugarskog predsedavanja EU, svi lideri Unije sa liderima zemalja regiona pružili perspektivu Zapadnom Balkanu kao celine, te da će novih devet milijardi evra evropske finansijske podrške dati velike infrastrukturne mogućnosti Zapadnom Balkanu.

„Ono o čemu smo maštali poput železničkog i drumskog povezivanja danas se dešava“, rekao je Borisov, i dodao da je izuzetno srećan što su se saglasili da se potpiše Sofijska deklaracija sa „zelenim dnevnim redom“ za države Zapadnog Balkana.

Kako je rekao, države članice EU imaju plan da do 2050. godine imaju nula odsto emisiju gasova, te da je dobro što će i zemlje Zapadnog Balkana biti na tom putu čak i pre učlanjenja u EU. „Dobro je što će region na planu ekologije i ekonomije delovati po evropskim standardima“, kaže Borisov i dodaje da je takođe velika stvar dostizanje zajedničkog regionalnog tržišta. Kako kaže, ideja je da 20 miliona stanovnika na Balkanu imaju što bolje uslove života i prihode, kao i da ostanu na Zapadnom Balkanu.

Makedonski premijer Zoran Zaev rekao je da zajedničko predsedavanje „dokaz“ da je region prihvatio ovaj proces kao svoj. Istovremeno, smatra Zaev, tim procesom se omogućava platforma za dalje poboljšanje odnosa među državama regiona. Ističe da je vodeći princip Berlinskog procesa imao za cilj da obezbedi kontinuitet započetih inicijativa u okvirima procesa i da se fokusira na rezultate i pozitivne efekte u regionu.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev tokom obraćanja na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)

„Takođe smo iskoristili političku platformu ovog procesa za dalje unapređivanje određenih inicijativa poput regionalnog dogovora za putovanje ličnom kartom, proširenje zelenih traka Zapadnog Balkana ka koridorima EU i saradnja u oblasti zdravlja, a u cilju odgovora na aktuelnu pandemiju COVID-19“, ocenio je makedonski premijer. Dodao je da će se nastaviti saradnja sa građanskim društvom i takozvanom tink tenk zajednicom na pitanjima koja se tiču mladih.

Kao posebno važno sa sastanka, Zaev je podvukao značaj vizije za zajedničko regionalno tržište, kao i Zelene agende za Zapadni Balkan. „Podrška obema inicijativama će podstaći ekonomski rast i razvoj regiona uz podršku evropskih fondova, ali takođe će posvetiti pažnju na određene ekološke i zdravstvene izazove, nudeći ogroman potencijal za rast i nova radna mesta“, napomenuo je Zaev.

Prema njegovim rečima, EU je hrabro i dodatno podržala Zapadni Balkan sa najavljenih devet milijardi evra u grantovima, kao deo novog instrumenta za garanciju za Zapadni Balkan i kojim treba da se povećaju investicije za dodatnih 20 milijardi evra.

„Ovaj paket će pružiti veliku finansijsku podršku za naše reformske procese ali i za ekonomsku transformaciju regiona. Predstavljanje ‘zelene agende’ za Zapadni Balkan dodatno će doneti nov narativ u odnosu na ekonomski razvoj, a pomoći će i da se integriše region u ključnim politikama EU“, istakao je Zaev.

Ocenio je da samo integrisan i povezan region može da ide ka EU. „Ušli smo u novu fazu saradnje, region preuzima vlasništvo nad mnogim inicijativama i procesima što će doprineti i boljim rezultatima za naše građane“, zaključio je Zaev.

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da je stvaranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu važan korak i bitan signal u vreme kada su sve privrede izložene teškom pritisku korona krize. Ona je, na onlajn konferenciji za medije, po završetku Samita Berlinskog procesa istakla da će uspostavljanje četiri slobode dati podsticaj razvoju u korist građana regiona i preduzeća.

Nemačka kancelarka Angela Merkel tokom obraćanja putem video-linka na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)
Nemačka kancelarka Angela Merkel tokom obraćanja putem video-linka na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)

Pohvalila je učesnike samita i za usvajanje Zelene agende čime su, kako je ocenila, pokazali zajedničku svest za ekološke probleme. Takođe je pohvalila što je samit, po prvi put, održan u zajedničkoj organizaciji jedne zemlje članice EU i države kandidata. Podsetila je da od Nemačke inicirani Berlinski proces ima za cilj pomirenje i prevazilaženje prošlosti.

S tim u vezi, izrazila je zadovoljstvo što je oko 8.500 mladih kroz ovaj proces imalo mogućnost da se susretne i dodala da je dobro da se u taj projekat uključe i đaci. Ukazala je da bi bilo dobro da se uspostavi bolja saradnja u oblasti nauke i među istraživačima, jer će boljim promovisanjem nauke više naučnika ostati u regionu, što mora biti cilj. Merkelova je pozvala sve učesnike da iduće godine dođu u Berlin, izrazivši nadu da će tada biti moguć sastanak uz lično učešće.

Komesar za proširenje EU Oliver Varheji, pozdravio je potpisivanje Akcionog plana za razvoj zajedničkog ekonomskog tržišta na Zapadnom Balkanu i naglasio da zajedno sa Ekonomsko-investicionom planom to predstavlja snažnu perspektivu za napredak regiona.

„Dogovor o ambicioznom Akcionom planu za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta, koji će osigurati nesmetan promet robe, usluga, ljudi i kapitala je presudan. Zajedničko regionalno tržište povećaće atraktivnost i konkurentnost regiona i pomoći će mu da se pretvori u investiciono čvorište, zanimljivo i za globalne investitore koji žele da smanje udaljenost do tržišta EU“, poručio je Varheji.

Podsetio je da je Evropska komisija predstavila i snažan investicioni plan kako bi podstakla ekonomije regiona, poboljšala njihovu konkurentnost, ojačala povezanost i podržala zelenu i digitalnu transformaciju. Naglasio je da Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan može da „promeni ekonomski pejzaž regiona u narednih četiri do pet godina“. „Plan je čvrst temelj na kojem možemo da gradimo zajednički cilj da region učinimo stabilnijim, prosperitetnijim i ubrzamo njegov evropski put“, kaže evropski komesar. Varheji očekuje da će vlade u regionu preduzeti neophodne ekonomske i temeljne reforme potrebne da podstaknu „neviđenu investicionu ponudu koju je EU ovim planom stavila na sto“.

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu istakla je da je Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor pomogao da građani i poslovna zajednica uvide neophodnost saradnje i da političari uvide da transformacija regiona, iako nije jednostavna, može doneti samo korist.

Bregu je u obraćanju na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji rekla da to znači da je potrebno mnogo dobre volje, posvećenosti, spremnosti na kompromise, potreba za uzajamnim uvažavanjem i zajedničkom nenaklonosti sukobima.

„Znamo da Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište neće transformisati region preko noći ili u skladu sa našim nadanjima. Postavljanje ambicioznih ciljeva, međutim, može biti od pomoći i ubrzati promene, ukoliko možemo da radimo zajedno. Ova transformacija neće imati žrtava, samo koristi“, rekla je Bregu.

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu tokom obraćanja putem video-linka na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu tokom obraćanja putem video-linka na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji, 10. novembar 2020. (Foto: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija)

Dodala je da su vlade šest ekonomija Zapadnog Balkana tvorci, nosioci i oni koji će zajedničko regionalno tržište pretočiti u stvarnost. „Komercijalni i trgovinski odnosi u regionu ne mogu više ostati ovakvi kakvi jesu. Treba da imamo zajedničko tržište, pojedinci i privrednici treba da se slobodno kreću, granice treba da budu otvorene za protok robe i lekova 24 časa dnevno, svih sedam dana u sedmici, potrebne su nam digitalne usluge u službi građana, potrebno nam je usavršavanje i inovacije za dalji rad“, rekla je Bregu.

Izrazila je uverenje da će Akcioni plan, nastao u toku nemačkog predsedavanja Savetom Evropske unije, svoje prve rezultate moći da pokaže već tokom narednog, nemačkog predsedavanja Berlinskim procesom.

***

Dokumenta potpisana na Samitu u Sofiji predstavljaju veliku političku obavezu u pogledu reformi, a EU će maksimalnom podrškom pomoći u njihovom sprovođenju, koje treba biti okončano za tri do četiri godine.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Flickr/Vlada na Republika Severna Makedonija

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u