episkop joanikije

Milo napao SPC i Amfilohija, Joanikije mu odgovorio

Sa mitropolitom Amfilohijem se, kaže Joanikije, moglo slobodno razgovarati na različite teme, ali o raskolu i odvajanju od Svetosavskog trona nije

Crnogorski predsjednik Milo Đukanović izjavio je da Demokratska partija socijalista (DPS) snosi dio odgovornosti za jačanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori ali da se to nije događalo slučajno već je imalo svoju predistoriju.

U intervjuu agenciji Beta Đukanović je rekao da se Srbija vratila politici iz 90-ih da “tobože štiteći pravo ugroženih Srba u regionu zapravo ugrožava suverenitet susjednih država” u čemu “značajnu ulogu ima SPC”.

Na pitanje da li DPS snosi dio odgovornosti za ovakvo jačanje SPC Đukanović je kazao da je “nemoguće izuzeti se od odgovornosti za ovakav kuršlus koji se događao uoči i nakon izbora”.

Đukanović je rekao da je sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem odmah nakon referenduma o nezavisnosti 2006. razgovarao o tome da se crkva u Crnoj Gori zove Pravoslavna, bez nacionalnog predznaka, i da “ta ideja na startu nije bila odbačena”.

U tom smislu, ukazao je Đukanović, nakon referenduma 2006. formiran je Episkopski savjet koji je SPC u Crnoj Gori dao određenu autonomiju što se “smatralo kao odličan korak”.

“Odmah nakon nezavisnosti, tokom razgovora sa Amfilohijem u prisustvu jednog zajedničkog prijatelja, predložio sam mu da treba razmišljati o tome da pravoslavna crkva u Crnoj Gori dobije takvo ime da bismo je oslobodili nacionalnog predznaka odnosno predznaka tih srpsko-crnogorskih podjela”, kazao je on.

Kako dodaje, dali su izvjesno vrijeme “jednoj takvoj potencijalnoj evoluciji”.

“Ta ideja tada nije odbijena. Ona nije od samog starta odbačena kao ideja. Taj proces komunikacije između SPC i države u jednom periodu nakon nezavisnosti je tekao dosta primjereno. Međutim, dalji razvoj političkih događaja u Srbiji, regionu i na globalnoj sceni je doveo do zaoštravanja koja su se ispoljila prije svega zbog obnove velikodržavnih ideja”, kazao je Đukanović.

On je rekao da se u “zadnjih godinu, dvije, Srbija vratila svojoj politici iz 90-ih da tobože štiteći pravo ugroženih Srba u regionu zapravo ugrožava suverenitet susjednih država i na taj način nedvosmisleno ali prividno kamuflirano najavljuje svoju ideju obnove velike Srbije” kao i da u tome “značajnu ulogu ima SPC”.

Đukanović je rekao da nema nikakvu sumnju da će Zakon o slobodi vjeroispovijesti biti prije ili kasnije dio pravnog pokreta Crne Gore, ali i dodao da ga je trebalo ranije usvojiti. Zakon je usvojen prošle godine u decembru i predviđao je da se imovina za koju crkva nema dokaza o vlasništvu vrati državi. SPC je zbog toga organizovala litije koju su trajale mjesecima i na kojima je učestvovalo na desetine hiljada ljudi.

Nova vlada Crne Gore najavljuje da će prvi korak biti izmjena zakona.

“Da, nije bilo optimalno vrijeme prošle godine u decembru. Učinjenom poslu nema mane, tada je bila procjena da se, iako je kasno, mora ići sa usvajanjem tog zakona, da se ne sme čekati više od pet godina od kada smo krenuli u tu priču, a podsjetiću vas da se u usvajanje tog zakona krenulo 2014. godine. I sve to je doprinijelo stvaranju jedne ovakve atmosfere koja je dovela do ovakvog izbornog ishoda” rekao je on.

Đukanović je rekao da je prepisivanje sporne imovine počelo prije 90-ih godina, ali i da ga je bilo za vrijeme njegove vladavine.

“Živim za dan kada će se ustanoviti kako se to dogodilo, ko je iz crkvenih a ko iz državnih organa odgovoran za to i živim za dan kada će biti privedeni licu pravde”, kazao je on.

Kako je dodao, mitropolit Amfilohije niti bilo ko drugi ga nije pobijedio na ovim izborima iako je “čuo takve komentare od onih ljudi ništa ne rade za 30 godina nego priželjkuju njegov poraz”.

“Ne treba fatalistički zaključiti da je sada vrijeme da samo na zgarištu ustanovljavamo nečiju odgovornost. Nema zgarišta. Pa ne bilo nas ako nismo u stanju da odbranimo crnogorsku nezavisnost. Ne bilo nas. A ima nas. Ima 40 poslanika u crnogorskom parlamentu koji su nepokolebljivo odlučni da to brane. Ne bilo nas ako nismo u stanju da sa tom snagom nastavimo put ka evropskom sistemu vrijednosti. Ne treba očajavati nego treba realno gledati na stvari. Život je prepun uspona i padova. Nije problem pasti. Problem je ne ustati”, rekao je Đukanović.

Na pitanje zašto nije otišao na sahranu mitropolita Amfilohija, sa kojim je decenijama imao komplikovane odnose ali i susrete, on je rekao da je smatrao da je “primjeren odnos” da pošalje telegram SPC, njenom sveštenstvu i vjernicima.

“Nisam bio objektivno spriječen, nego je to bila moja procjena mjere odnosa prema tom činu” kazao je Đukanović u intervjuu agenciji Beta.

 

Izvor Beta/Vijesti, 08. decembar 2020.

 

Đukanović: SPC značajan igrač u Crnoj Gori

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je Srpska pravoslavna crkva značajan politički igrač u Crnoj Gori koji, kako kaže, radi na ruskim imperijalnim interesima u regionu.

Milo Đukanović je na Forumu “To Be Secure”, u organizaciji Atlantskog saveza, u Podgorici, rekao da što je manje prisustvo Evropske unije u NATO to će biti više prostora za “maligne interese” trećih strana.

Kada je reč o uticaju Rusije, Đukanović podseća da se videlo šta se desilo u Crnoj Gori u 2016. i 2020. godini, te da ne postoje dileme “da je i ove 2020. godine Rusija vodila hibridni rat protiv Crne Gore”.

“U 2016. to su radili sa agentima iz Beograda, a u 2020. to nisu morali, jer imaju poboljšanu platformu u Beogradu i drugim mestima u regionu i oni zapravo imaju nepolitičkog, ali zapravo veoma političkog igrača u Crnoj Gori, a to je Srpska pravoslavna crkva”, tvrdi crnogorski predsednik.

On navodi da je Srpska pravoslavna crkva uradila značajan deo posla na jačanju srpskog nacionalizma, ali takođe za ruske imperijalne interese na Balkanu.

“Ne verujem da je iko iznenađen jer Srpska pravoslavna crkva ima definisanu platformu o aktivnostima u vezi toga. Pogledajte strategiju Srbije za njene aktivnosti u regionu i odnose sa Srbima u regionu i shvatićete koji je zadatak SPC i to je ono što zapravo rade”, rekao je Đukanović.

Razvija, dodaje Đukanović, srpski nacionalni identitet u susednim zemljama, a kada postignu to, objašnjava, oni rade na “srbizaciji Crne Gore” i to znači dovođenje u pitanje suverenosti Crne Gore i njenog civilnog i sekularnog karaktera.

“To je uloga Srpske pravoslavna crkve u srpskom imperijalizmu”, tvrdi Đukanović.

Na pitanje zašto nisu zbog toga tražili pomoć NATO, Đukanović kaže da su smatrali da je to nepotrebno, jer je postojala otvorena debata o tome.

“Imali smo izjave da Rusija ne odustaje od toga da usavršava svoje metode, ali pretenciozno bi bilo reći da je Rusija usmerena samo na Crnu Goru. Oni napadaju jedinstvo Evrope i NATO. Gde god ima izbora, oni iskorišćavaju svoje instrumente”, kaže Đukanović.

Rusija, Kina i Turska novi geopolitički igrači

“Evropa konačno treba da shvati da je region deo Evrope. EU je motor ne samo Evrope, već celog regiona i ona nije organizacija samo za njene članice”, rekao je Đukanović i dodao da se sve više pojavljuju i Rusija i Kina i Turska kao geopolitički igrači.

Kako je rekao, moramo da se naviknemo i razumemo novu geopolitičku mapu sveta.

“Prošla je bipolarnost, prošao je unipolarni momenat i sada mora da primetimo da je tu i Kina sa svojim potencijalom, ali bez demokratskog potencijala, a to je ono što ne odgovara, jer želimo i demokratski i ekonomsko strateško partnerstvo”, objašnjava Đukanović i dodaje da se pojavljuju kao globalni igrači i Indija, i Brazil, i Koreja.

Kako je naglasio, sada je jako važno da se ne dopusti odsustvo odgovornosti Evrope i da istovremeno drugi iskoriste šansu.

DPS razumeo poruku naroda

Kada je reč o nedavno održanim izborima u Crnoj Gori, Đukanović kaže da su on i njegov DPS razumeli poruku naroda, te da će biti spremni za sledeću priliku. Saglasan je da postoje podele, a cilj je, ističe, da se one prevaziđu podele, i to vidi kao ključni izazov.

“Nećemo biti efikasna zemlja, ako ne premostimo podele. Mala društva treba da znaju da ako imaju podele ona su od starta neuspešna”, naglašava Đukanović.

Tvrdi da u regionu postoje retrogradne grupe, koje pokušavaju da zamrznu region na putu ka EU, ali da je uveren da većina deli evroatlantske vrednosti.

Kako tvrdi, Crna Gora bi nakon izbora trebalo da konsoliduje svoju evropeizaciju.

“Ne treba da na nacionalizam odgovaramo nacionalizmom, već evropeizacijom. Vreme je za redefinisanje i modernizaciju evropske politike u Crnu Goru kao ključnu političku osnove zemlje i prilika za razvoj”, objašnjava crnogorski predsednik.

Dve faze u razvoju Crne Gore

Kaže da se crnogorska država razvijala u dve faze, prva od 1990. do 2006. kada je konsolidovana, prema njegovima rečima, multietnička harmonija i kada je postignut uspeh da NATO 1999. ne bombarduje teritoriju današnje Crne Gore.

Drugu fazu Đukanović kaže da počinje od 2006. godine kada su se okrenuli ka evropskim vrednostima koje su obezbedile članstvo u NATO. Kada je reč o NATO kaže da je to organizacija koja je “očajnički” potrebna svetu, EU i SAD, te da je Alijansa garant bezbednosti, promovisanju evropskih vrednosti i razvoja.

Predsednik Crne Gore kaže da su poruke evroatlantskih partnera nakon izbora za predsednika u SAD ohrabrujuće, te da veruje da će Džozef Bajden raditi posvećeno na obnavljaju tog partnerstva.

“Ubeđen sam da će Bajden oporaviti ugrožene evroatlantske odnose”, kaže Đukanović i dodaje da je u više navrata imao priliku da razgovara sa novoizabranim američkim predsednikom koji odlično poznaje i EU i region.

Nemoguće ujedinjenje bez Zapadnog Balkana

On je dodao takođe da Evropa neće biti stabilizovana dok ne shvati da je nemoguće ujedinjenje bez Zapadnog Balkana. Kaže da je proces integracija Zapadnog Balkana poslednjih pet godina usporen i dodao da region nema kapacitete za integraciju i razvoj bez EU i ohrabrenja Brisela.

“Pored EU investicionog plana, sve ostalo je izostalo. Nema pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju, niti vizne liberalizacije za KiM. EU mora više snage da uloži na integraciju regiona. Integracija je jednako što i stabilnost u našem regionu. Integracija koja podrazumeva i EU i NATO”, zaključio je Đukanović.

 

Izvor Tanjug/RTS, 11. decembar 2020.

 

Joanikijev odgovor Đukanoviću

Episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije izjavio je da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović “pogrešno razumeo da je osnivanje Episkopskog saveta 2006. bio korak ka odvajanju Crkve u Crnoj Gori”.

Joanikije je, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske, naveo i da Milo Đukanović nije shvatio da je prva dužnost tog Saveta čuvanje jedinstva Srpske pravoslavne crkve.

Reagujući na izjavu Mila Đukanovića, da je sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem odmah nakon referenduma o nezavisnosti 2006. razgovarao o tome da se Crkva u Crnoj Gori zove Pravoslavna, bez nacionalnog predznaka i da ta ideja na startu nije bila odbačena, Joanikije je naveo da je Amfilohije time što je predložio osnivanje Saveta značajno doprineo crkvenom jedinstvu.

Sa mitropolitom Amfilohijem se, kaže, moglo slobodno razgovarati na različite teme, ali o raskolu i odvajanju od Svetosavskog trona nije.

“Nikad i ni u jednoj prilici”, naveo je Joanikije.

Dodao je da je kobna bila greška Đukanovića što je poverovao da može izmanipulisati Crkvu i ličnosti kakav je bio mitropolit Amfilohije.

“Bezuspešno je i sa nekom vrstom opsednutosti ulagao veliki napor u taj ćorav posao”, navodi Joanikije i dodaje da Amfilohiju “nije dao mira dok je hodao po zemlji, a sada pokušava da ga svojim klevetama uznemiri i na onom svetu”.

“Đukanoviću, ostavi već jednom mitropolita na miru”, rekao je Joanikije i dodao da Milo Đukanović, za koga se, kaže, piše i govori da ima najviše nezakonito stečene imovine u Crnoj Gori hoće da proverava kako je Crkva sticala imovinu za poslednjih osam vekova.

“Principijelno, nema šta. Svi su jednaki pred zakonom osim predsednika. Milo takođe kaže da je on hteo da oslobodi Crkvu u Crnoj Gori od srpsko-crnogorskih podela. On, koji je za tri decenije svoje vladavine istrajno i ostrašćeno zavađao i delio braću, rođake, komšije. Jedan te isti narod, s tim što se od 1945. godine, različito izjašnjavaju. Ruku na srce, verujem da ih je hteo ‘izmiriti’’, ali tako da Srba nestane”, rekao je Joanikije.

Rekao je i da se Amfilohije zalagao da se narod oslobodi od mržnje i nataloženih zabluda, podela, brozomore i ostalih pošasti.

“Da svi budu slobodni i časni ljudi pa nek se izjašnjavaju po svojoj savesti kako hoće. Mitropolitova vizija je bila sloboda i bratska sloga, a Milova teror i Goli otok”, zaključio je episkop Joanikije.

 

Naslovna fotografija: mitropolija.com

 

Izvor Tanjug/RTS, 11. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u