Njujork tajms: Ruski hakerski napad spada u najveće propuste tajnih službi SAD

Široki ruski špijunski napad na američku vladu i privatne kompanije, koji je u toku od proleća, svrstava se u red najvećih obaveštajnih promašaja modernog doba

Veliki ruski špijunski napad na vladu SAD i privatne kompanije koji je u toku od proleća, a otkriven je pre samo nekoliko nedelja, jedan je od najvećih obaveštajnih propusta modernog doba, piše Njujork tajms.

Tokom poslednjih nekoliko godina, vlada Sjedinjenih Država potrošila je desetine milijardi dolara na ofanzivne kibernetičke sposobnosti, gradeći ogromnu ratnu sobu u Fort Midu, za Sajber komandu Sjedinjenih Država i instalirajući senzore širom zemlje.

Sistem koji je nazvan “Ajnštajn” trebalo bi da odvrati neprijatelje nacije da ponovo ne “očiste” njene mreže. Sada je jasno da se široki ruski špijunski napad na američku vladu i privatne kompanije, koji je u toku od proleća, a koji je privatni sektor otkrio pre samo nekoliko nedelja, svrstava u red najvećih obaveštajnih promašaja modernog doba.

“Ajnštajnu” je taj napad promakao jer su ruski hakeri sjajno osmislili napad kako bi ga izbegli. Agencija za nacionalnu bezbednost i Odeljenje za nacionalnu bezbednost, koji su se fokusirali na zaštitu izbora 2020. godine, tražili su negde drugde.

Nova američka strategija “odbrane napred” – u suštini stavlja američke “svetionike” u mreže svojih protivnika koji bi upozoravali na nadolazeće napade i pružajući priliku za kontranapad – pokazala se malo ili nimalo odbijajućom za Ruse koji su poboljšali svoju igru značajno od 1990-ih, kada su pokrenuli napad na Ministarstvo odbrane pod nazivom “Munlajt mejz”.

Sofisticiran napad u septembru

Nije se promenilo ni nešto drugo – sklonost unutar vlade Sjedinjenih Država da se ne iznosi na videlo ono šta se dogodilo.

Savetnik za nacionalnu bezbednost, Robert O’Brajen, u utorak je prekinuo putovanje na Bliski Istok i u Evropu i vratio se u Vašington kako bi održao krizne sastanke i procenio situaciju, ali on i njegove kolege učinili su sve što je u njihovoj moći da se šteta otkloni.

Upitan u utorak da li je Ministarstvo odbrane videlo dokaze o ustupcima, vršilac dužnosti ministra odbrane Kristofer Miler je rekao: “Ne, ne još, ali se očigledno to pažljivo razmatra”.

Drugi vladini zvaničnici kažu da se neznanje o onome što se dogodilo pretvori u spin – jasno je da je Ministarstvo odbrane jedna od mnogih vladinih agencija koje su široko koristile softver koji je Rusiji dosadio.

U septembru, kada je ruski predsednik Vladimir Putin pozivao na primirje u “konfrontaciji velikih razmera u digitalnoj sferi”, gde se odvijaju novi svakodnevni sukobi, jedna od njegovih glavnih obaveštajnih agencija izvela je sofisticirani napad koji je podrazumevao ulazak u dugački, složeni lanac snabdevanja softverom od kojeg sada zavisi cela nacija.

“Amerikanci zaslužuju da znaju šta se događa”

“Zapanjujuće”, napisao je u utorak uveče senator Ričard Blumental na Tviteru.

“Današnji poverljivi brifing o ruskom sajber napadu ostavio me je duboko uznemirenim, zapravo iskreno uplašenim. Amerikanci zaslužuju da znaju šta se događa”, naveo je Blumental.

 

Njegov tvit bio je prvo zvanično priznanje da Rusija stoji iza napada.

Senator iz redova demokrata Ričard Durbin iz Ilinoisa označio je ruski sajber napad kao “gotovo objavom rata”.

Do sada, međutim, predsednik Tramp nije rekao ništa, možda svestan da se njegov mandat završava baš kao što je i počeo, pitanjima o tome šta je znao o ruskim sajber operacijama i kada.

Agencija za nacionalnu bezbednost uglavnom je ćutala, skrivajući se iza tajnosti obaveštajnih podataka. Čak je i Agencija za sajber-bezbednost i bezbednost infrastrukture, grupa u okviru Ministarstva za nacionalnu bezbednost zadužena za odbranu kritičnih mreža, bila primetno tiha u vezi sa ruskim mega-hakom.

Zvaničnici Trampove administracije priznali su da je ugroženo nekoliko saveznih agencija – Stejt department, Odeljenje za nacionalnu bezbednost, delovi Pentagona, kao i Trezor i Ministarstvo trgovine. Istražitelji su se mučili da utvrde u kojoj su meri pogođene vojska, obaveštajna zajednica i nuklearne laboratorije.

Mnogo osetljivih podataka nije adekvatno zaštićeno

Ista pitanja postavljaju se i u mnogim kompanijama “Forčun 500” koje koriste alat za upravljanje mrežom, nazvan “Orion”, a izradila je kompanija “Solar vinds” iz Teksasa. Nacionalna laboratorija Los Alamos, gde je dizajnirano nuklearno oružje, koristi ga, kao i glavni dobavljači u sistemu odbrane.

Njujork tajms navodi da će NSA teško moći da izbegne odgovornost, iako je na čelu Agencije, Pol Nakasone, jedan od najiskusnijih “sajber ratnika”. Vladini službenici tek treba da priznaju šta su Rusi tražili ili do čega su došli – a možda to još nije utvrđeno.

Čak i ako su Rusi izvršili upad u te institucije, još uvek nije sigurno da li su ušli u poverljive mreže. Ali, iskustvo pokazuje da postoji mnoštvo osetljivih podataka koja nemaju zaštitu u nekoliko slojeva.

To je bila lekcija kineskog hakovanja Kancelarije za upravljanje kadrovima pre pet godina, za vreme Obamine administracije, kada se ispostavilo da se bezbednosni propisi o 22,5 miliona Amerikanaca i 5,6 miliona kompleta otisaka prstiju čuvaju na ne tako dobro zaštićenim sistemima u Odeljenju unutrašnjih poslova.

Sada su svi u Pekingu, navodi list.

Ovaj propust je jedan od najvećih, uz 11. septembar i ubistvo šefa CIA u Avganistanu 2010. godine.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Jonathan Ernst

 

Izvor Njujork tajms/RTS, 17. decembar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u