B. Mitrinović: Sulejmanijevo zaveštanje i Bajdenova era

Na jučerašnji dan Sulejmani je ubijen na aerodromu u Bagdadu laserski navođenim raketama „helfajer” koje su ispaljene iz gotovo nečujnog drona

Niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će proteći današnja godišnjica ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija koje se u Teheranu i dalje smatra nacionalnom tragedijom. Ove nedelje su Iran učestalo nadletali američki bombarderi B52, koji su iz Severne Dakote poslati na Bliski istok kako bi demonstrirali silu, što je bilo i zvanično saopštenje Centralne komande američke vojske.

Američko povlačenje

U poslednjih mesec i po dana to je bilo treće prebacivanje američkih bombardera u Persijski zaliv. SAD su, prema navodima američkih zvaničnika, „uočile znakove” da se Iran pripremao za napade na američke mete ili njihove saveznike u Iraku i na drugim lokacijama na Bliskom istoku. Iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif je, s druge strane, optužio Donalda Trampa da je lažirao podatke kako bi napao Iran i ušao u rat. Međutim, poslednjeg dana protekle godine ministarstvo odbrane je povuklo iz Persijskog zaliva svoj nosač aviona „Ju-Es-Ej Nimic”, što je smanjilo američku borbenu moć u ovom regionu.

Tako je u roku od nekoliko dana došlo do povlačenja i borbenih aviona i nosača aviona, što znači da ili je zaista postignut efekat zastrašivanja Irana ili su nastale podele unutar vrha američkog odbrambenog sistema u poslednjim danima mandata odlazećeg predsednika. Izabrani predsednik Džozef Bajden je najavio da planira vraćanje SAD u sporazum sa Iranom koji je garantovao ograničavanje iranskih nuklearnih aktivnosti i ukidanje međunarodnih sankcija.

Na današnji dan Sulejmani je ubijen na aerodromu u Bagdadu laserski navođenim raketama „helfajer” koje su ispaljene iz gotovo nečujnog drona vrednog 64 miliona dolara. Sulejmani je identifikovan po prepoznatljivom velikom prstenu koji je uvek nosio.

Putin i Erdogan u Palmiri

Broj terorističkih napada i sabotaža počinjenih u Siriji počeo je ponovo da raste i to ne samo na severoistoku zemlje, gde se nalaze proturski orijentisani militanti, već i u drugim regionima arapske republike. U sredu je u pokrajini Dair el Zor na glavnom auto-putu ubijeno skoro trideset sirijskih vojnika, a ranjeno 13, u terorističkom napadu na autobus u kome su se nalazili. Elitne sirijske jedinice obezbeđuju proizvodnju nafte u toj oblasti otkako su pripadnici Islamske države proterani, ali se u pustinjskim pećinama kriju terorističke grupe koje su prošle „period inkubacije”. Oni su očigledno analizirali svoje greške, reorganizovali se, ponovo naoružali i započeli akcije.

U poslednja dva meseca su zabeležene desetine napada terorističke grupe Nusra front u okolini Idliba koje imaju jasnu podršku Turske i drugih međunarodnih snaga. U oktobru je Nusra front granatirao Idlib, Alepo, Latakiju i Hamu, a Ruski centar za pomirenje sukobljenih strana je tvrdio da turske snage ipak nisu učestvovale u tim napadima. Bez obzira na novogodišnje komplimente koje su razmenili Putin i Erdogan, Rusi se spremaju da ne dožive iznenađenje u Siriji: poput prošlogodišnjeg aprilskog, kada su turske snage duboko ušle u sirijsku teritoriju. Ako se ove grupe ne suzbiju ponovo, mogu se dogoditi ponovljeni gubici regiona, uključujući i Palmiru.

U ostatku sveta u kome se ne vode ratovi stanovništvo razmišlja kako da preživi zdravstvene i finansijske teškoće izazvane virusom COVID-19, jer se procenjuje da će tema virusa korona ostati dominantna i ove, 2021. godine. Ima onih koji veruju da je virus samo podloga za treći svetski rat. Među argumentima ovog apokaliptičnog scenarija navodi se pobeda demokrate Bajdena i snaga koje stoje iza njega, kao i prezadužena američka ekonomija koja ulazi u veliku depresiju i mora hitno da „pojede nekoga”.

Postkovidni sanatorijumi

U narednoj 2021. godini najpopularnija destinacija u turizmu biće „koronavirusni” sanatorijumi. Ljudi koji su se oporavili od zaraze traže način da se obnove, a turistički preduzetnici u propaloj industriji dosetili su se da nude obnovu imuniteta i jačanje duha i tela posle preležane bolesti. U blizini velikih gradova već se kapaciteti pretvaraju u prikladna odmarališta, neke vrste sanatorijuma sa desetodnevnim ili dvonedeljnim programima za jačanje imunog, respiratornog i kardiovaskularnog sistema.

Takvi programi su već pokrenuti u Nemačkoj, Bugarskoj, Slovačkoj, Rusiji… Tema je nova, a već postoji ideja da se kao pacijenti uključe i oni koji žele da sprovedu prevenciju protiv bolesti. Kada se obnovi vazdušni saobraćaj, turistički radnici očekuju da će takva putovanja postati masovna. Za sada dan košta od 70 evra, pa naviše u zavisnosti od kategorije smeštaja i vrste usluga.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: Ahmad Al-Rubaye/AFP via Getty Images

 

Izvor Politika, 03. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u