D. Tanasković: Očekujem promenu granica na Balkanu

„Ja u daljoj perspektivi očekujem promenu granica na Balkanu", poručuje Tanasković

Profesor doktor Darko Tanasković kaže za RTS da ne iznenađuje što Vašingtonski sporazum Prištinu nije obavezao na bilo šta, jer “oni ništa do sada nisu ispunili od onoga na šta su se obavezali” i naglašava da ove godine možemo očekivati da se Priština ponovo kandiduje za prijem u Unesko. Poručuje da Dejtonski sporazum za sada nema alternativu iako nije idealan. Naglašava i da u daljoj perspektivi očekuje promenu granica na Balkanu.

Darko Tanasković je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da je pred nama Božić, koji je najvažniji hrišćanski praznik, jer je reč o rođenju Isusa Hrista, ali da je najradosniji praznik Vaskrs.

“Između Božića i Vaskrsenja prelazi se jedan težak put, sve do Velikog četvrtka i Velikog petka, kada su najtužniji dani i kada se sveće gase. Ako to prenesete na našu sudbinu, sudbinu našeg naroda i našu individualnu sudbinu u ovim godinama, ja mislim da je tu pouka kako treba imati taj ontološki optimizam – da treba verovati da će svakako doći bolji dani, a činiti sve ono što stvarno smatramo da je ispravno, a ne ono što činimo zato što mislimo da bi trebalo raditi iz nekog drugog razloga”, poručuje Tanasković.

“Tako važi i za nas – moramo da se borimo i kao Srbija i kao srpski narod i kao pojedinci za ono u šta verujemo i siguran sam da će doći u tom smislu bolji dani”, dodaje profesor.

Na pitanje kako Srbi dočekuju ovaj praznik i da li su ujedinjeni, Tanasković kaže da moramo priznati da nisu potpuno ujedinjeni.

“Ukoliko je sabornost jedna od najznačajnijih poruka svetosavlja, onda nju baš u potpunosti ne ispunjavamo i to u vezi s nekim najznačajnijim pitanjima našeg naroda i naše sudbine”, rekao je Tanasković.

O kandidaturi Prištine za prijem u Unesko

Govoreći o mogućoj ponovnoj kandidaturi Prištine za prijem u Unesko, uprkos obavezi iz Vašingtonskog sporazuma da godinu dana neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama, Tanasković kaže da “znamo svi da oni ništa do sada nisu ispunili od onoga na šta su se obavezali i što su potpisali, sem nešto manje značajno ukoliko bi bili naterani spolja pod nekim velikim pritiskom”.

“Zato ne treba da iznenađuje ni taj Vašingtonski sporazum, čija je sudbina sada prilično neizvesna da bi njih obavezivao na bilo šta. Ja mislim da ukoliko budu imali unutrašnje snage, s obzirom na tu vanrednu političku situaciju u samoj Prištini, oni svakako imaju plan da pokušaju posle šest godina, od 2015. kada su prvi put pokušali da se domognu Uneska, zato što je to jedan od njihovih prioriteta”, ističe Tanasković.

To se može očekivati ove godine, naglašava Tanasković i dodaje da je i kosovska ministarka kulture to najavila.

Na pitanje da li je Prištini pobeda Bajdena dala vetar u leđa, Tanasković kaže da je njegova pobeda svima u regionu koji računaju da su neki američki saveznici i štićenici dala vetar u leđa.

“Koliko će se to pokazati realnim, to ćemo tek da vidimo. Međutim, mislim da mi u Srbiji imamo razloga za oprez i da moramo uložiti sve napore da i sa novom američkom administracijom, bez obzira na to što znamo odakle ona potiče, ali u međuvremenu se mnogo toga promenilo, ipak uspostavimo što bolje radne odnose”, navodi Tanasković.

“Dejtonski sporazum za sada nema alternativu”

Posle Bajdenove pobede, sve su jači zahtevi za reviziju Dejtonskog sporazuma. U jednom intervjuu Tanasković kaže da je možda snaga Dejtonskog sporazuma baš u tome što su sve tri strane nezadovoljne. Poziva se na Henrija Kisindžera da su najveći sporazumi upravo oni u kojima su sve strane jednako nezadovoljne.

“U situaciji u kojoj su zaista stavovi toliko suprotstavljeni, kao što je to slučaj sa Kosovom i Metohijom i Bosnom i Hercegovinom, jedino sporazum da su podjednako nezadovoljne sve strane može za izvesno vreme biti održiv”, naglašava profesor.

Ističe da Dejtonski sporazum za sada nema alternativu. “Bez obzira na to koliko ima zahteva sa poznatih strana da se on menja, jednostavno Bosna i Hercegovina ne bi opstala ukoliko bi Dejtonski sporazum, koji nije idealan ali je takav kakav jeste, bio suštinski ugrožen, a stalno ga pomalo ugrožavaju”, dodaje Tanasković.

Odgovarajući na pitanje možemo li očekivati promene granica na Balkanu, Tanasković kaže da je to teško i vrlo nezahvalno reći.

“Meni se čini da do trajnog rešenja na Balkanu, u nekoj prilično maglovitoj budućnosti, ne može doći ukoliko se granice uspostavljene posle Drugog svetskog rata, a posle toga menjane na jedan prilično proizvoljan način i uvek na štetu jednog naroda, pre svega srpskog, a neki misle i na njihov račun, ne budu promenile na način koji će obezbediti trajniju stabilnost. Ja u daljoj perspektivi očekujem promenu granica na Balkanu”, poručuje Tanasković.

O kohabitaciji sa Đukanovićem

Komentarišući situaciju u Crnog Gori i izjavu vladike Joanikije, episkopa budimljansko-nikšićkog, da crnogorski predsednik Milo Đukanović nije odustao od namere da ugrozi SPC, Tanasković kaže da je vladika u pravu.

“Kohabitacija sa liderom kakav je bio Milo Đukanović, autoritaran i diktatorski kroz trideset godina, jeste zaista veoma teško zamisliva. U prvom trenutku je izgledalo da će on imati mudrosti i spremnosti da se malo povuče i sačeka neki pogodniji trenutak, ali izgleda da je ovo suviše teško za njega i one koji misle kao on”, zaključuje Tanasković.

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor RTS, 06. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u