A. Pavić: Bakirov doprinos „miru i suživotu“ u BiH

Jedina Bosna i Hercegovina koja bi bila dostojna poštovanja je ona o kojoj bi se međusobno dogovarali narodi koji žive u njoj. Upravo to je ono što Bakir i političko Sarajevo ne žele

Nedavno je na godišnjoj konferenciji za medije Bakir Izetbegović dao svoj uobičajeni doprinos ”miru i suživotu” u BiH tako što je žestoko napao predstavnike druga dva konstitutivna naroda. A onda je nastavio i sa ”sticanjem prijatelja u svetu” tako što je prozvao i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, optuživši ga za ”bahato ponašanje” prilikom nedavne posete tom protektoratu, kada se ”bez simbola BiH” sastao sa srpskim članom Predsedništva BiH.

Na kraju je Izetbegović u svom tradicionalno ”pomirljivom” tonu izrazio želju za ”dobrim odnosima sa susedima”, uz nežnu pretnju da će ”svi naučiti da poštuju BiH”. Jedino nije objasnio kako će ovo poslednje da obezbedi.

Zbilja, postavlja se pitanje: kako će to tačno ”svi naučiti da poštuju BiH”?

Kako poštovati zemlju koja je, dvadeset i pet godina posle mirovnog sporazuma, i dalje međunarodni protektorat, bez dogledne perspektive da će se razviti u išta drugo?

Pogotovo što ona nije protektorat zbog nesalomive volje nekog moćnog spoljnog hegemona, već najpre kao rezultat volje političkih snaga koje predvodi sam Izetbegović.

Pre samo nekoliko dana, početkom nove 2021. godine, Izetbegović je izjavio da BiH nije toliko potreban novi visoki predstavnik koliko ”aktivan visoki predstavnik”. A prethodno je više puta dao podršku ostanku (troje) stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, koji mu, zajedno sa dvoje muslimanskih sudija, obezbeđuju stalnu većinu u tom telu koje čini ukupno devet sudija.

S druge strane, i srpski i hrvatski lideri se zalažu sa odlazak stranih sudija iz tog suda.

Što se tiče ”simbola BiH”, odnosno zastave, i tu Izetbegović stoji kano klisurina na braniku odbrane neokolonijalnih tekovina.

Taj bezlični komad platna je početkom 1998. godine nametnut bosanskohercegovačkom protektoratu od strane tadašnjeg visokog predstavnika Karlosa Vestendorpa, kao i grb BiH i melodija njene himne.

Čak je i prozapadni BIRN napravio reportažu o nepopularnosti bh zastave širom protektorata.

Tako Edin Topić iz Sarajeva kaže: ”Ta zastava je jednostavno besmislena. Liči na neku EU zastavu, a mi sigurno nismo u EU… Ne kažem da mi se sviđa ili ne sviđa… ali nam je jasno da ova zastava nije toliko popularna.”

Taksista iz Sarajeva Vedad Nezirović slično misli: ”Poštujem zvaničnu zastavu onako kako poštujem sve zakone, ali za mene ova zastava nema nikakvo značenje.”

”Mi nismo birali ovu zastavu. Neko je jednostavno odlučio da treba da je koristimo, i mislim da je to razlog za ovakvu situaciju,” dodaje Milica Tolj iz Istočnog Sarajeva.

Dakle, ne samo da Bakir Izetbegović želi da natera Srbe i Hrvate da žive pod muslimanskom dominacijom u BiH, on to želi da postigne uz trajno strano prisustvo i diktat, odnosno u uslovima večnog protektorata. Jer, to bi bio jedini način da se taj njegov projekat sprovede. A onda još zahteva i poštovanje za takvu jednu veštačku tvorevinu nesposobnu za samostalni život, u kojoj bi dva od tri naroda bila u trajno podređenom položaju.

Što bi rekli Angloamerikanci – good luck with that…

Uz pomoć stranaca je i Bakirov otac Alija sproveo krvavo otcepljenje od SFRJ, prethodno odbivši sve mirovne planove koji bi obezbedili kakvo-takvo mirno rešenje, pa ako treba i razilaženje. A zatim optužio srpsku stranu, koja je prihvatala te ponude, iako su bile nepovoljnije po nju od tadašnjeg srpskog položaja u zajedničkoj državi – za agresiju, ”genocid” i sve drugo što mu je padalo napamet.

Tako da je Bakir samo verni sledbenik svog oca, koji nažalost nije odgovarao za svoja zlodela po Nirnberškim pravilima, po kojim je najveći zločin – zločin protiv mira.

Jedina Bosna i Hercegovina koja bi bila dostojna poštovanja je ona o kojoj bi se međusobno dogovarali narodi koji žive u njoj. Bez stranog uplitanja. Bez tutorstva. Bez nametnutih rešenja. Bez bezličnih, nametnutih državnih simbola.

Problem je u tome što je to upravo ono što Bakir Izetbegović i političko Sarajevo ne žele.

A zašto ne žele? Najjednostavniji odgovor bi mogao da bude da je to zato što su verni baštinici viševekovne kolonijalne tradicije, u kojoj je priklanjanje raznim stranim okupatorima najsigurniji recept za privilegije i prednost u odnosu na one koji ne prihvataju da se trajno identifikuju sa okupatorom. Ali, sigurno je da to ne objašnjava sve.

Alija je bio islamista i video je u tzv. liberalnom, dehristijanizovanom, rusofobičnom Zapadu najpogodnijeg saveznika za sprovođenje programa svoje Islamske deklaracije. A ako je u tom procesu potrebno na neko vreme prihvatiti strane, neislamske namesnike – i to je u redu. Cilj opravdava sredstva.

Taj pristup može da se čak i razume. Ali ne može nikad da se poštuje. I nema načina da Bakir Izetbegović ikoga ko ima imalo samopoštovanja i volje za slobodom i nezavisnošću to ”nauči”.

 

Autor Aleksandar Pavić

 

Naslovna fotografija: predsjednistvobih.ba

 

Izvor sveosrpskoj.com, 06. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u