Зграда Предсједништва БиХ у Сарајеву (Фото: Wikimedia/Ex13)

Promena Dejtona narušiće stabilnost BiH

Predlozi za „popravljanje Bosne“ svode se na ideju da NATO pomogne u nametanju centralizovane države. Teško je zamisliti bolji način da se ugrozi mir

Kao što i priliči uspešnom mirovnom sporazumu, velikim brojem međunarodnih konferencija obeležena je dvadeset peta godišnjica Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. kojim je okončan rat u Bosni. Iako postoji opšte priznanje da je sporazum očuvao mir, začuđujuće je da većina preporuka poziva na radikalnu „reviziju Dejtona“ s obrazloženjem da su bosanske institucije previše glomazne, sklone korupciji i politički nepravedne prema manjinama.

Ono što je još čudnije, mnogi predlozi koji su dati za rešavanje ovih problema zasnivaju se na demontiranju samih struktura koja su donele i održale mir. Umesto toga predlaže se da NATO snage Hrvatima i Srbima – koji čine polovinu stanovništva BiH i zauzimaju oko 60 odsto njene teritorije – nametnu centralizovanu državu, protiv čega su se ova dva naroda borila u ratu. Budući da nema naznaka da će veliki broj Hrvata i Srba to prihvatiti, NATO snage bi u ovoj varijanti bile posmatrane kao okupaciona sila, što je uloga koja nije dobro funkcionisala u Avganistanu ili Iraku.

Ustav Bosne i Hercegovine (BiH), koji je nastao Aneksom 4 Dejtonskog sporazuma, zaista jeste složen dokument. On je podelio državu na subteritorije, pri čemu u gotovo u svakoj od njih dominira samo jedna od tri glavne etno-nacionalne zajednice: Bošnjaci (do 1993. poznati kao Muslimani), Hrvati i Srbi. Ove etno-političke zajednice povezane su u konfederalnu strukturu, pri čemu centralna vlada ima vrlo malo ovlašćenja, a čak su i ona uslovljena retko dostižnim konsenzusom predstavnika tri zajednice. Gotovo sva vlast počiva na nivoima etno-teritorijalnih „entiteta“ – jednom srpskom, drugom bošnjačkom i hrvatskom, gde u ovom drugom, među deset kantona ima pet bošnjačkih, tri hrvatska i dva mešovita.

Argumenti kritičara

Ipak, konstitucionalizacija etno-teritorijalne odvojenosti ove tri zajednice bila je ključ ne samo za okončanje rata, već i za održavanje mira. Godine 2020. se navršilo 30 godina od prvih slobodnih i poštenih izbora održanih na kraju komunističkog perioda, kada se stanovništvo BiH podelilo u tri međusobno isključive izborne jedinice – bošnjačku, hrvatsku i srpsku. Po jedna stranka osvojila je gotovo sve glasove te zajednice, dok su one koje su obećavale socijaldemokratiju ravnopravnih građana postigle vrlo loš rezultat.

Budući da su Bošnjaci činili 43 odsto stanovništva, Srbi 34, a Hrvati 17 odsto, formiranje zajedničke države bilo je moguće samo ako se pripadnici tri zajednice slože sa tom idejom. Tragično, ali ne i iznenađujuće, taj poduhvat nije uspeo: dok su Bošnjaci želeli snažnu centralnu vladu, Hrvati i Srbi su ratovali protiv ideje da im se nametne tako centralizovana država. U Dejtonu su prihvatili da budu deo BiH samo zbog toga što je centralna vlast te države zamišljena kao institucija sa vrlo malo ovlašćenja.

Aktuelni članovi Predsedništva BiH, Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović neposredno uoči formalnog preuzimanja funkcije, Sarajevo, 20. novembar 2018. (Foto: AFP)

Kritičari tvrde da je ovaj sistem etno-teritorijalne podele vlasti nedemokratski jer sprečava građane da formiraju ne-etničku većinu i onemogućava pripadnike manjina da se kandiduju za neke funkcije. Oni takođe tvrde da korumpirane etno-nacionalne elite koriste slabost centralne vlasti za lično bogaćenje. I konačno, oni tvrde da mogućnost lakog blokiranja konsenzusa sprečava centralnu vladu da donosi navodno neophodne odluke, posebno one koje se tiču ulaska u NATO.

Mnogi problemi Bosne, međutim, nisu posledica dejtonskog ustava, ili neuspeha u vezi pristupanja NATO. Prema indeksu percepcije korupcije Transparensi internešnela za 2019. godinu, BiH je postigla bolji rezultat od NATO članica Albanije i Severne Makedonije, za nijansu lošiji od Srbije i članice osnivača NATO-a Turske, a daleko bolji od Iraka i Avganistana, gde su dugotrajne američke okupacije dovele do stvaranja država koje su manje održive od BiH. Nijedna od ovih država nema dejtonski sistem, mada bi možda Irak prošao bolje da je primenjen predlog tadašnjeg senatora Džoa Bajdena iz 2006. godine da se Dejton iskoristi kao model za državno restrukturiranje.

Čemu destabilizacija?

Što se tiče navodnih antinacionalistički raspoloženih građana koji su obespravljeni dejtonskim etno-konfederalizmom, oni se vrlo retko mogu pronaći bilo gde osim u raspravama političkih krugova. Na popisu stanovništva 2013. godine, skoro 97 odsto stanovništva se izjasnilo kao Bošnjaci, Hrvati ili Srbi. Samo jedan odsto stanovnika se izjasnilo da su etno-nacionalno neutralni „Bosanci“. Tri međusobno nepomirljive etnonacionalne biračke zajednice na taj način tačno održavaju podele u društvu.

Rat koji je završen u Dejtonu vodile su tri etnoreligijske vojske za tri različite države: pretežno muslimanska Armija BiH za celu Bosnu, uključujući i mesta sa malim brojem muslimana; Vojska Republike Srpske za srpsku otadžbinu koja bi uključivala neke delove BiH, i Hrvatsko vijeće odbrane za hrvatsku otadžbinu koja bi uključivala ostale delove BiH. Teritorijalne podele u Dejtonu uglavnom su pratile linije fronta između ovih snaga, čiji se mrtvi danas obeležavaju odvojeno, i to retko u istom gradu, kao muslimanski „mučenici“ (odnosno šehidi, što je arapska reč), hrvatski „branitelji“ i srpski „borci“.

Dejtonski ustav je u suštini ovu podeljenu kuću proglasio kondominijumom, uprkos tome što dva od tri stanara odbijaju suvlasništvo. Kondominijum se može nastaviti samo ako ta dva stanara – Hrvati i Srbi – uvide da treći neće pokušavati da preuzme njihove delove kuće. Većina predloga za „popravljanje Bosne“ koji dolaze sa američkih instituta svode se na to da NATO pomogne Bošnjacima u takvom preuzimanju, namećući centralizovanu vladu Hrvatima i Srbima. Teško je zamisliti efikasniji način za destabilizaciju Bosne. Još teže naći opravdan razlog za takve predloge.

Pripadnici Vojske Republike Srpske na tenku (Foto: news.sky.com)
Pripadnici Vojske Republike Srpske na tenku (Foto: news.sky.com)

Bosna nije ovakva kakva jeste zbog Dejtona, nego je Dejton takav kakav jeste zbog prirode bosanskog društva. Dejtonski sistem održava mir dvadeset pet godina. Zašto sada destabilizovati Bosnu?

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Robert M. Hejden je profesor antropologije, prava, javne uprave i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Pitsburg. Četrdeset godina se bavi jugoslovenskim pitanjima, a među njegovim brojnim publikacijama nalazi se i „Nacrti za podeljenu kuću: ustavna logika jugoslovenskih ratova“.

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Ex13

 

Izvor The National Interest

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u