A. Pavić: Šesti januar je novi jedanaesti septembar

Pavić iznosi tezu da se tom prilikom zaista dogodio puč, „ali puč koji su izvršile demokrate i duboka država. Novi 11. septembar, ili paljevina Rajhstaga“

Trebalo je da to bude demonstracija moći i čvrste volje da se ne prizna rezultat pokradenih izbora. Ali skup pristalica Donalda Trampa prošle srede, završen upadom u zgradu Kapitola kao u zamku, pretvorio se u katalizator za ubrzavanje njegovog pada. I povod za početak čistke koja će, na jedan ili na drugi način, Ameriku morati da promeni zauvek.

Odmah posle haosa i nereda 6. januara Tramp je obećao da će uredno predati vlast Džozefu Bajdenu, iako je do tada odbijao da se obaveže na to javno priznanje izbornog poraza. Ali protivnicima još aktuelnog predsednika SAD njegova najava mirne tranzicije vlasti iz svojih u njihove ruke nije bila dovoljna.

Postupak opoziva

U nedelju je Nensi Pelosi, funkcionerka Demokratske partije i predsednica Donjeg doma američkog Kongresa, svoje kolege obavestila da je manje od 10 dana pre isteka predsedničkog mandata pokrenula proceduru koja treba da rezultira Trampovim izbacivanjem iz Bele kuće i pre Bajdenovog useljenja 20. januara.

Nakon što je potpredsednik SAD Majk Pens odbio njen zahtev da joj u tome pomogne — pokretanjem procedure iz 25. amandmana na Ustav SAD, koji predviđa da potpredsednik i članovi kabineta smene predsednika tako što će ga proglasiti nesposobnim za vršenje dužnosti — po hitnom postupku za opoziv Trampa u sredu je glasao Predstavnički dom, uz 10 republikanskih predstavnika koji su svoje glasove priključili Pelosijevoj i demokratama.

Postupak impičmenta sada se seli u Senat, gde se demokratama do sada već dvoje republikanskih senatora pridružilo u pozivu Trampu da bira između podnošenja ostavke i sramoćenja opozivom.

Digitalna cenzura

Ali ni to nije dovoljno.

Politički direktor „Ej-Bi-Si njuza“ Rik Klajn pozvao je na „čišćenje pokreta kojim Tramp komanduje“ i uz glasno odobravanje partije koja će kroz nekoliko dana pod svojom kontrolom imati i Belu kuću i Predstavnički dom i Senat, čistka je započela.

Donaldu Trampu, kao i brojnim njegovim pristalicama, trajno su ukinuti nalozi na „Tviteru“, „Fejsbuku“, „Instagramu“, „Jutjubu“, „Reditu“, „Pinterestu“, „Tik-toku“, „Snepčetu“, „Spotifaju“, „Šopifaju“… A mediji najavljuju i digitalno brisanje Donalda Trampa iz filma „Sam u kući 2“ u kome se pojavio pre skoro 30 godina.

Uz još jednu alarmantnu pojavu: nakon što su trampisti pokušali da svoje virtuelne aktivnosti presele na „Tviterovu“ alternativu „Parler“, „Epl stor“ i „Gugl plej“ izbacili su ovu aplikaciju sa svojih platformi, tako da više ne može da se skine na mobilne uređaje. Da bi joj potom „Amazon“ ukinuo i pristup svojim serverima, čime je „Parler“ odstranjen sa mreže.

A „Si-En-En“ izveštava i da širom Amerike otkaze dobijaju identifikovani učesnici nereda na Kapitolu u Vašingtonu… Ali šta drugo i mogu da očekuju pristalice jednog diktatora i fašiste, kako Trampa, ako je verovati Njujork magazinu, sad opisuju i visoki zvaničnici njegove administracije.

Nastavak progona

Šta čeka Trampa i njegove pristalice nakon što su proglašeni za fašiste? Šta je cilj totalitarne čistke koju sprovode gigantske korporacije iz Silicijumske doline uz podršku vladajuće Demokratske partije? I može li Amerika na taj način da izađe iz problema koji joj je u lice eksplodirao 6. januara?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, politikolog Aleksandar Pavić i istoričar Saša Adamović.

„U toku je nastavak onog progona kome su Donald Tramp i važniji članovi njegovog kabineta sve vreme izloženi, ali i udar na pokret MAGA (’Učinimo Ameriku ponovo velikom‘) koji je on pokrenuo. Politički establišment, i demokratski i republikanski, sad vidi priliku da razbije taj pokret i da Trampa potpuno marginalizuje i udalji iz političkog i društvenog života“, ukazuje Obrad Kesić.

Novi 11. septembar

Idealnu priliku za tako nešto pružio je upad demonstranata u Kapitol 6. januara, zbog čega Aleksandar Pavić i iznosi tezu da se tom prilikom zaista dogodio puč, „ali puč koji su izvršile demokrate i duboka država. Novi 11. septembar, ili paljevina Rajhstaga“.

„Trampu uopšte nije bilo u interesu da se ovo desi“, obrazlaže Pavić svoje mišljenje da su pristalice još aktuelnog predsednika „navučene“ da upadnu u zgradu američkog Kongresa i dodaje:

„Tog 6. januara trebalo je da se broje elektorski glasovi, što je bila izvanredna prilika za republikance da čitavoj javnosti predstave dokaze o izbornoj krađi, što su i najavili da će učiniti. Upad u Kapitol, međutim, promenio je čitav fokus debate sa priče o izbornoj krađi na tvrdnje da Tramp hoće nasilnim putem da osvoji vlast.“

Zbog toga je, kako ocenjuje Obrad Kesić, i nastala sadašnja „situacija bez presedana, progon kakvog nije bilo ni u vreme makartizma“.

Te otuda, opominje Saša Adamović, „nema nimalo slučajnosti u tome što se Donald Tramp i njegove pristalice sad učestalo nazivaju fašistima — jer nedemokratski režim američke oligarhije na taj način priprema teren za obračun s njima… Reč je o dehumanizaciji protivnika s kojim onda više i ne može da bude dijaloga“.

„Ne postoji nimalo volje u establišmentu, kako političkom, tako i medijskom i bezbednosno-obaveštajnom, da se nacija pomiri“, skreće pažnju Obrad Kesić.

Demokratski totalitarizam

Pri čemu je, dodaje Saša Adamović, „opasnost po Trampa i republikance utoliko veća što će u naredne dve godine Demokratska partija imati većinu u oba doma Kongresa, a očevidna je njena namera da — najavljenim proširivanjem Vrhovnog suda, legalizacijom statusa desetina miliona nelegalnih migranata koji bi im postali nepresušni rezervoar glasova… — republikancima nanese takve udarce od kojih se oni neće oporaviti i nikad više neće doći na vlast“.

Štaviše, članica Predstavničkog doma Kori Buš, demokrata, najavila je rezoluciju za „izbacivanje svih članova Kongresa koji su pokušali da preokrenu rezultat izbora i koji su podsticali pokušaj državnog udara belih suprematista“.

„Upravo to pokazuje kako u praksi funkcioniše demokratski totalitarizam, to jest, globalističko jednoumlje u kome su dozvoljeni samo stavovi koji su saglasni s njihovim“, komentariše Saša Adamović.
A u tu svrhu konačnog obračuna s Trampom sada je pokrenut i postupak njegovog impičmenta.

„Bude li opozvan, Donald Tramp će izgubiti pravo da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. To je Nensi Pelosi i otvoreno priznala“, objašnjava Aleksandar Pavić i kaže da je moguć i sudski progon Donalda Trampa. Što nije nezamislivo, imajući u vidu da je krajem prošle godine Njujork tajms otkrio da državni tužilac s Menhetna Sajrus Vens Junior intenzivira istragu Trampovih poslovnih aktivnosti, a navodno je u toku i nekoliko drugih istraga.

„I Tramp i njegova porodica biće pod ogromnim pritiskom“, predviđa Pavić. „Ali to će da izazove revolt onih 74 miliona ljudi koji su stvarno glasali za njega. Ako Tramp bude pružio otpor, imaće iza sebe armiju Amerikanaca s kojom će moći da se brani.“

Krah meke moći Amerike

I dok su „Sputnjikovi“ sagovornici saglasni u prognozi da Ameriku tek iščekuju unutrašnji potresi, (ne)očekivana žrtva ovih previranja mogli bi da postanu američka spoljna politika i ugled ove zemlje u svetu.

„Prošlonedeljno nasilje sigurno će predstavljati udarac za globalni imidž Sjedinjenih Država“, konstatuje magazin Forin polisi u tekstu pod naslovom „Amerika ne može da promoviše demokratiju u inostranstvu. On čak ne može ni da je zaštiti kod kuće“:

„Za posmatrače širom sveta, Sjedinjene Države postale su upravo ono što su američki lideri često kritikovali: slaba demokratija nesposobna da spreči nasilje i krvoproliće prilikom tranzicije vlasti s jednog lidera na drugog… Centralna mana današnje spoljne politike SAD je to što su ambiciozni spoljnopolitički ciljevi potpuno odvojeni od realnosti političke i ekonomske disfunkcionalnosti u kojoj se zemlja nalazi… Kako iko može da očekuje da će Bajden ispuniti svoje obećanje da će ’obnoviti odgovorno američko liderstvo na svetskoj sceni‘, ako Amerikanci ne mogu ni sobom da vladaju kod kuće? (…) Potrebno je preispitivanje spoljne politike velikih razmera, i skromniji i skrušeniji pristup svetu.“

Pri čemu će, dodaje se, nestabilnost unutar SAD „povećati verovatnoću da će se druge vlade uzdržavati od sklapanja obavezujućih dogovora i produbljivanja saradnje sa Sjedinjenim Državama“, a uz to će i „početi da posmatraju SAD kao faktor rizika u međunarodnom sistemu umesto kao njegov stabilizator“.

„Posle izbora prepunih neregularnosti koje nisu razjašnjene, kao i nakon najnovijih dešavanja, američka meka moć postala je trajno kompromitovana. S kakvim će kredibilitetom Amerikanci sad moći drugima da dele lekcije o demokratiji, kad kod njih samih ne mogu da se sprovedu izbori kako treba?“, napominje Aleksandar Pavić.

„Preispitivanje američke spoljne politike nama bi moglo da bude od koristi jer nam njen kontinuitet zasigurno ne odgovara“, saglasan je Saša Adamović.

On, međutim, „s obzirom na to s kim imamo posla“, upozorava:

„Jedan od načina za prevazilaženje unutrašnje krize, kao što je učinjeno i 2001. godine, jeste izazivanje krize negde u inostranstvu. Tako da se pribojavam da bi ponovo mogli da pribegnu za nekim drastičnim rešenjem kao što su učinili tada. Zato svet sada i ulazi u jedan veoma opasan period.“

 

Autor Nikola Vrzić

 

Naslovna fotografija: Samuel Corum/Getty Images

 

Izvor Sputnjik, 14. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u