SANU: Hajka protiv Kostića plod lošeg tumačenja

Odeljenje istorijskih nauka SANU izdalo je saopštenje kojim ističe da je hajka protiv njihovog predsednika Vladimira Kostića neutemeljena i plod lošeg tumačenja

Odeljenje istorijskih nauka SANU izdalo je saopštenje kojim ističe da je hajka protiv njihovog predsednika Vladimira Kostića neutemeljena i plod lošeg tumačenja, kao i da Kosovo i Metohija kao središnji deo Stare Srbije predstavlja važan deo interdisciplinarnih naučnih istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti od njenog osnivanja do danas.

Saopštenje Srpske akademije nauka i umetnosti prenosimo u celini.

„Tokom poslednjih nekoliko dana razvila se čitava hajka povodom (netačno interpretiranog) intervjua Vladimira Kostića, predsednika SANU, sa zaključcima koji stvaraju uverenje da Akademija ništa ne radi u vezi sa pitanjima vezanim za Kosovo i Metohiju. Takvi zaključci se zasnivaju ili na namernom širenju neistina ili na totalnom nepoznavanju odgovarajućeg angažovanja SANU, što bi se moglo izbeći jednostavnim uvidom u sajt Akademije i praćenjem ostalih oblika njenog informisanja javnosti“, navodi se u saopštenju.

Iz SANU-a  ističu i da se na njihov račun izriče paušalna optužba o zabrani izložbe o Jasenovcu u SANU, koja nije ni planirana pod tim naslovom.

Odeljenje istorijskih nauka skreće pažnju na sledeće:

Oblast Kosova i Metohije kao središnji deo Stare Srbije predstavlja važan deo interdisciplinarnih naučnih istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti od njenog osnivanja do danas. Ne umanjujući veliki doprinos prethodnih generacija, u središte posebne naučne pažnje ovo pitanje je došlo ‘80-ih godina prošloga veka, objavljivanjem kapitalnog dela „Zadužbine Kosova. Spomenici i znamenja srpskog naroda, što je podstaklo istraživački zamah koji traje sve do danas. Svesna izuzetnog mesta ove oblasti u istorijskoj svesti našeg naroda, Srpska akademija nauka i umetnosti je poslednjih nekoliko decenija kontinuirano nastojala da što dublje naučno osvetli problem u njegovom balkanskom i evropskom kontekstu. Rezultati ovih istraživanja privlače veliku pažnju širokog kruga inostranih istraživača.

Samo u periodu od 1990. do 2007. godine objavljeno je preko 536 bibliografskih jedinica posvećenih Kosovu i Metohiji, čiji se popis nalazi u radu „Kosovo i Metohija u izdanjima Srpske akademije nauka i umetnosti, njenih odeljenja, odbora i instituta“, Kosovsko-metohijski zbornik 7 (2017), 215-303. Istraživanja  navedene teme sa podjednakim intenzitetom nastavljena su do danas.

Pedesetogodišnji uporni rad na pribiranju istorijske građe i njenom kritičkom priređivanju rezultirao je objavljivanjem voluminozne (42 toma) zbirke „Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903–1914. godine“.  Unutar VII knjiga građe objavljeno je 15.761 dokumenata od kojih se značajan broj tiče prilika na Kosovu i Metohiji. Celokupan materijal (29.279 stranica teksta) neposredno po objavljivanju 2015. godine je digitalizovan i tako postao neposredno dostupan javnosti.

Duboko svesna značaja temeljnih naučnih proučavanja Kosova i Metohije za razumevanje prošlosti i promišljanje o budućnosti tih starih srpskih zemalja, SANU je još 1983. godine osnovala Međuodeljenjski (sada Akademijski) odbor za proučavanje Kosova i Metohije. U njegovim okvirima odvija se stalna istraživačka aktivnost, čiji se rezultati objavljuju pre svega u časopisu Kosovsko-metohijski zbornik, čija se 8. sveska pojavila ove godine. Odbor je organizovao čitav niz okruglih stolova i naučnih skupova posvećenih našoj južnoj pokrajini, koji su rezultirali značajnim zbornicima radova. Poslednji u nizu tih naučnih skupova Rezultati dosadašnjih i pravci budućih istraživanja srpskih narodnih govora Kosova i Metohije održan je oktobra 2019, a zbornik saopštenja sa tog skupa u pripremi je za štampu. Članovi pomenutog akademijskog odbora bili su najzaslužniji i za organizovanje velike izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji:identitet, značaj, ugroženost“ održane u Galeriji SANU krajem 2017. godine, koju je videlo preko 50.000 posetilaca, i pratilo publikovanje obimnog kataloga i veoma sadržajne knjige s nizom značajnih tekstova. U okviru projekata Odbora radi se sistematski na digitalizaciji i proučavanju jezičke, istorijske, umetničke i etnološke spomeničke građe sa Kosova i Metohije.

Naravno, na Kosovo i Metohiju se obraća pažnja i u okviru drugih odbora na staranju Odeljenja istorijskih nauka SANU. U okviru Odbora za istoriju umetnosti obavlja se već 14 godina prikupljanje i digitalizovanje starih dokumenata i fotografija koji se tiču umetničkih spomenika na Kosovu i Metohiji, pa ta baza sadrži već preko 55.000 visokokvalitetnih skenova. Na osnovu nje u Odboru je pripremljena i krajem 2018. izdata knjiga s detaljnom građom o crkvi Svetog Đorđa u Rečanima kod Suve Reke, srušenoj miniranjem 1999, a u toku je priprema još nekoliko publikacija o spomenicima uništenim 1999. i 2004. godine.

No, kolegijalnost nam nalaže da pomenemo i neke značajnije napore drugih odeljenja SANU, odnosno njihovih odbora u proučavanju Kosova i Metohije. Tako je, recimo, pri Odboru za onomastiku SANU tokom više proteklih decenija sakupljena i obrađivana obimna onomastička građa sa Kosova i iz Metohije, koja se sada prevodi u digitalnu formu i priprema za internet prezentaciju.Nedavno osnovani Akademijski odbor za srpsko pitanje organizovao je proteklog leta naučni skup Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice, posvećen prvenstveno secesiji Kosova i Metohije, koji je rezultirao već objavljenim zbornikom radova. Potpuno je pripremljena i velika naučna konferencija Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđe na Kosovu i Metohiji planirana za novembar 2020, a odložena zbog epidemiološke situacije za proleće 2021. godine. Valja takođe podsetiti da je SANU jedina institucija koja je skorašnji unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, iniciran od strane Predsednika Republike,dovela do rezultata objavljenih u publikaciji Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji. Prilozi članova i odeljenja SANU, Beograd 2018.Sarađujući na izradi ove knjige, Odeljenje istorijskih nauka je argumentovano osudilo nezakonitost i nasilje prilikom otimanja južne pokrajine. Ovome svemu treba pridodati i ogroman doprinos koji su davali i daju instituti SANU – Etnografski, Muzikološki, Vizantološki, Balkanološki, Geografski i Institut za srpski jezik – istražujući odgovarajuće aspekte našeg nacionalnog blaga.

Očevidno je da se radi o jednom veoma angažovanom pristupu Akademije, naročito poslednjih godina.Zbog toga je osporavanje tih napora i postignuća potpuno neopravdano, isto onako kao i sasvim maliciozno i neosnovano spočitavanje SANU da je neko u njoj zabranio održavanje izložbe o Jasenovcu. Naprotiv, u Akademiji i u Odeljenju istorijskih nauka učinjeno je sve da se stvore materijalni i svi potrebni naučni i stručni uslovi za ostvarenje izložbe pod nazivom Totalni genocid, ali ona je morala biti odložena pošto nije bila pravovremeno pripremljena. Izložba, nažalost, nikada nije održana, jer je njen autor ubrzo preminuo.

Za Odeljenje istorijskih nauka sasvim je izvesno da čitavo, ovde ovlaš opisano, naučno angažovanje u nekoliko prethodnih godina, nadovezujući se na napore ranijih generacija, ne bi dosegnulo tako visok nivo aktivnosti bez trajne podrške Izvršnog odbora SANU, na čijem je čelu akademik Vladimir S. Kostić. On je lično bio i inicijator mnogih aktivnosti vezanih za proučavanje Kosova i Metohije i zdušno ih je podržavao. Poslednji gest u ovom smislu je uspostavljanje saradnje između SANU i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u okviru koje je započet rad na organizovanju i ostvarivanju većeg broja naučnih projekata i drugih vidova pomoći ovom univerzitetu.

Sa sigurnošću se može reći da nijedna naučna institucija u našoj zemlji nije dala toliki doprinos u svestranom izučavanju Kosova i Metohije koliko je to učinila i čini SANU. Spomenute aktivnosti odslikavaju uobičajeni način rada jedne nacionalne akademije, a na političkim i drugim društvenim činiocima je da u tako stvaranom i stvorenom vrelu pronalaze materijal za donošenje sopstvenih odluka. Na ovu sinergiju medijske izjave bilo kog pojedinca, kao lični čin slobode izražavanja, ne bi trebalo da imaju uticaj.

Podsetimo, pre dva dana je grupa od 90 intelektualaca uputila otvoreno pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) kojim zahtevaju da predsednik SANU dr Vladimir Kostić podnese ostavku zbog izjava o Kosovu i Metohiji.

Ispred zgrade SANU juče su organizovani protesti sa istim zahtevom.

Vladimir Kostić uznemiriouzburkao je javnost izjavama da „neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije de fakto niti de jure u našim rukama“ i da je u ovom trenutku „jedina politička mudrost na koji način sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo“.

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor Sputnjik, 17. januar 2020. 

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u