Милош Ковић (Фото: Медија центар Београд)

Miloš Ković: Više od ništa

Jedan od aksioma međunarodnih odnosa je da država koja susedima preda deo svoje teritorije postaje plen velikih sila i biva rasparčana

Ako ste pomislili da je naslov ovog teksta pozajmljen iz neke narodne pitalice ili zagonetke, prevarili ste se. Reč je o osnovnom, rukovodećem načelu politike naše države na Kosovu i Metohiji.

Evo šta o tome kaže predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić: „Borićemo se da dobijemo više od tog ništa, a svakako da ćemo da se borimo da dobijemo više od tog ništa i mnogo više od tog ništa“ („Ćirilica“, Televizija Hepi, 11. januar 2020). On je to izgovorio u osvrtu na stav predsednika SANU, Vladimira Kostića, prema kome bi trebalo ,,sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo koje de facto i de iure više nije u našim rukama“ („Sedmica“, Radio Beograd, 18. oktobar 2015, ponovljeno, sa varijacijama, u emisiji „Pregled dana“, TV Nova S, 7. januar 2021). Predsednik SANU se, ako smo dobro razumeli predsednika republike, na Kosovu i Metohiji zalaže za „to ništa“. Predsednik republike se, opet, „bori“ za „više od tog ništa“.

Povodom bure nezadovoljstva koja se u javnosti podigla zbog izjava predsednika SANU, predsednik republike je, u istoj emisiji, rekao da su „tako i na mene krenule salve kad sam govorio da je potrebno razgraničenje, a nikad mi niko nije ponudio alternativu“. Po predsednikovom mišljenju, dakle, razgraničenje nema alternativu. Ono je – „više od ništa“. Ispostavilo se, međutim, da neke alternative ipak postoje, jer se on u daljem razgovoru više puta vratio na ideju „zamrznutog konflikta“. Ona, po njegovom mišljenju, vodi ka stradanjima naše dece i propadanju naše privrede. Kada ga je voditelj emisije upitao „možemo li, posle svega, da saznamo šta je to ideja razgraničenja, podele“, Aleksandar Vučić se vratio jeziku zagonetki: „Ideja je da ja znam da ne možemo da dobijemo sve, ali da budemo jednako zadovoljni koliko i Albanci, i da oni budu jednako nezadovoljni koliko i mi. “ Toliko o zvaničnom stavu naših vlasti prema najvažnijem izazovu sa kojim se suočava Srbija.

Početkom 2018. godine do naše javnosti stigle su prve pouzdane vesti o predsednikovoj nameri da, kako je tada Marko Đurić rekao dopisniku londonskog Ekonomista, „Srbija dobije sever Kosova, naseljen Srbima, dok bi Kosovo dobilo oblasti Srbije naseljene albanskom većinom“. Na to sam i tada upozoravao (Politika, 26. februar 2018). Do dana današnjeg, kako se vidi, Aleksandar Vučić od „razgraničenja“ nije odustao. Izgleda, međutim, da je, zaključivši da neće moći da dobije ni sever, sa Hašimom Tačijem pregovarao o „korekciji granice“ između Srbije i „Kosova“.

Da podsetimo, Aleksandar Vučić je u predsedničkoj zakletvi, nad Jevanđeljem i Ustavom, dao reč da će „sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo“. Najnovije izjave dao je neposredno po povratku iz Hilandara, gde je, sudeći po internet stranici najuglednijeg srpskog manastira, pred igumanom i bratstvom rekao da će „dati sve od sebe da sve što imamo na Kosovu i Metohiji čuvamo“.

Aleksandar Vučić je, u međuvremenu, u Vašingtonu i Briselu pronašao sagovornike za temu „razgraničenja“. Preokret je, međutim, počeo hapšenjem Hašima Tačija, da bi bio potvrđen padom Donalda Trampa. Na delu su, sada, Džo Bajden, Angela Merkel, Albin Kurti i ostali zagovornici ideje da Srbija dobije – „ništa“. Zato smo, kako kaže sam Aleksandar Vučić, dospeli u stanje „zamrznutog konflikta“.

Da li će predsednik republike pristati na zahteve Bajdena i Merkelove? Čini se da, za sada, idemo ka takvom ishodu. Oni neće ni „razgraničenje“ ni „zamrznuti konflikt“. Umesto toga, oni ga podsećaju da je njegova vlada još 2014. potpisala obavezu da sa Prištinom postigne „sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“. Neće, dakle, biti spektakularnog potpisivanja kapitulacije; reč je o, kako bi to u Briselu rekli, „procesu“ ili, narodskim jezikom, „kuvanju (srpske) žabe“. Ćutanje naše javnosti na predaju elektroenergetskog sistema Srbije na Kosovu i Metohiji „Kosovu“, u decembru 2020, pokazalo je da sada možemo samo da nagađamo šta će sledeće: zdravstvo, prosveta, ili nešto treće.

Oni koji veruju da je to što Vučić govori namenjeno ušima zapadnih neprijatelja i da on ustvari svesno održava „zamrznuti konflikt“ da bi dobio u vremenu, trebalo bi da posete Kosovo i Metohiju. Južno od Ibra, Srbija je napustila preko 70.000 svojih građana. Oni to znaju i zato se zemlja danas prodaje brže nego ikada. Po tom, ključnom pitanju vlasništva nad zemljom, Srbija koja se hvali svojim finansijskim uspesima i uplaćuje milione za katedralu Notr Dam i Srebrenicu, ne čini ništa. Beograd kao da želi da Srbi južno od Ibra napuste svoja ognjišta. Čak i u opštinama severno od Ibra, za koje se Srbija tobože bori, Briselskim sporazumom iz 2013. ukinuti su srpsko sudstvo, policija i druge institucije.

Podsetimo, na kraju, šta bi nam doneli „razgraničenje“ („više od ništa“) i „sveobuhvatna normalizacija odnosa“ („ništa“). Jedan od aksioma međunarodnih odnosa je da država koja susedima preda deo svoje teritorije postaje plen velikih sila i biva rasparčana. Ne moramo da se vraćamo na podelu Poljske (1772-1795) ili Čehoslovačke (1938-1939). Verujmo samo sopstvenom iskustvu. Razbijanje Jugoslavije gledali smo svojim očima. Jesmo li izdajom Krajine dobili mir za svoju decu i uspon ekonomije? Zar nismo posle toga napadnuti na kućnom pragu, u Beogradu i Prištini?

Je li posao predsednika republike da umesto nas brine o našoj deci, ili o ispunjavanju zakletve? Napuštanje Kosova konačno će predati našu decu iz Gračanice, Raniluga i Orahovca na milost i nemilost Haradinaju, Rami i Bajdenu. To će nas naterati da svoju decu sutra branimo u Novom Pazaru, Nišu, Novom Sadu, Banjaluci i Trebinju. Ona će se stideti nas, sopstvenih očeva žigosanih, pred precima i potomcima, izdajom Kosova. Ko će nama, koji smo se odrekli sopstvenih sunarodnika i svetinja, ikada više verovati na reč? Kakvu ekonomiju može da ima država u konstantnom stanju raspadanja, koja se odrekla rudnih i prirodnih bogatstava Kosova i Metohije?

Oni čitaoci koji su bili na Kipru videli su „zamrznuti konflikt“. U našem slučaju, to nije iščekivanje da nas, goloruke, neprijatelj napadne, nego sveobuhvatna diplomatska, vojna, ekonomska, pravna priprema za odbranu, u pogodnom momentu, sopstvenih građana i države. Cilj nije večiti život u „zamrznutom konfliktu“, koji niko ne želi, nego mirna i postepena reintegracija Kosova i Metohije u sastav Republike Srbije.

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor Politika/Pokret za odbranu KiM, 18. januar 2020.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u