O. Kesić: Bajden se neće upuštati u avanture na Balkanu

Okolnosti u svetu, smatra Kesić, Bajdenovoj administraciji neće omogućiti da se upušta u bilo kakve avanture, pogotovo ako ne postoji saglasnost s evropskim partnerima

Možemo da odahnemo, nova američka administracija Džoa Bajdena imaće na dnevnom redu krupnije probleme od Balkana i zato se ovde neće upuštati u avanture, uveren je vašingtonski analitičar Obrad Kesić.

Okolnosti u svetu, smatra Kesić, Bajdenovoj administraciji, čak i da ima ambicije da pokaže svoju moć na područjima poput Balkana koja nisu u direktno vezana za vitalne interese SAD, neće omogućiti da se upušta u bilo kakve avanture, pogotovo ako ne postoji saglasnost s evropskim partnerima, a postoje ozbiljni sukobi interesa između Evrope i SAD.

Ocenjujući perspektive politike SAD na čelu s novim predsednikom Džoom Bajdenom, koji je položio zakletvu 20. januara, Kesić ističe da su predstavnici srpske zajednice u nedeljama neposredno pred njegovu inauguraciju imali kontakta s ljudima iz Bajdenovog tima za spoljnu politiku i da su poruke koje su poslate ohrabrujuće.

„Rečeno je da se na Srbiju gleda kao na ozbiljnog parntera na Balkanu, a da je i kancelarija DFC (Međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD) označavao kao zemlju u regionu koja ima veći značaj za američku administraciju“, navodi analitičar. On podseća i da se na nedavnim okruglim stolovima u Vašingtonu gde se razgovaralo o pravcima spoljne politike Bajdenove administracije moglo čuti da neće biti naglih promena što se tiče politike prema otvorenim pitanjima na Balkanu.

Bajdenova administracija i Balkan

Istina, Amerika i dalje traži međusobno priznanje Beograda i Prištine, kao i funkcionalnu državu u BiH ali nema plan niti ambicije da nameće bilo kakvo rešenje po oba pitanja i zato – možemo da odahnemo, poručuje Kesić.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević slaže se da će Bajden imati preča posla od Balkana, a ističe da će morati pre svega da ima u vidu interese Amerike.

„Ima dosta stvari koje jasno govore da će putokaz biti mimo nas, vezan pre svega za unutrašnje probleme u SAD i za globalni kontekst. Naš region svakako ne može biti u prvom planu“, veruje Milivojević.

Mada stoji da ekipa na čelu sa novim šefom Stejt departmenta Entonijem Blinkenom, koja će u Bajdenovoj administraciji voditi spoljnu politiku, poznaje ovaj region, a neki su čak bili aktivni učesnici u ovdašnjim dešavanjima, američki poslovični pragmatizam i potreba da se promovišu interesi SAD nateraće ih, kaže diplomata, da uvaže činjenicu da situacija nije ista kao nekad, te da je mnogo toga na sceni što Americi neće dozvoliti da se direktno meša niti da sprovodi nešto što ne ide na ruku interesima Srbije.

U tom svetlu, Milivojević očekuje da Bajdenova administracija prihvati i nastavi da sprovodi i Vašingtonski sporazum Beograda i Prištine, iako je on sklopljen uz posredovanje Donalda Trampa.

„Vašingtonski sporazum je netipičan i zavisi od političke volje i interesa strana. Kad je u pitanju Srbija, nama odgovara što u njemu nema ni reči o statusnim pitanjima, tu je dolazak DFC i podrška „mini-Šengenu“, obrazlaže diplomata uz opasku da, osim ovog prvog, statusnog pitanja, nema razloga da ostalo ne podrži i nova administracija, tim pre što sporazum predstavlja i dobru osnovu za jačanje srpsko-američkih odnosa.

Balkan ostaje na liniji vatre

Na pitanje, da li očekuje da Balkan i s novom administracijom ostane na „liniji vatre“, kako je svojevremeno upozoravao nekadašnji državni sekretar Džon Keri, koji će sada biti na poziciji Bajdenovog specijalnog izaslanika za klimatske promene, Milivojević kaže da je takav stav strateška konstanta američke politike.

„Ako imamo u vidu zemlje sa linije vatre koje su tada pobrojane, za vreme Trampa Crna Gora i Severna Makedonija su ušle u NATO. U Moldaviji su bili izbori i došlo je do određenih političkih promena. Najava da Gruzija treba da uđe u NATO je na toj liniji. Pritisak da se Bosna federalizuje i da se Kosovo prizna je na tim linijama, najava da bi Kosovo moglo da uđe u NATO je na toj liniji… Realizacija linija vatre u kontekstu globalnog sučeljavanja sa Rusijom je i dalje na snazi“, konstatuje naš sagovornik.

Kako napominje, nastojanje da ceo region Zapadnog Balkana uđe u zapadnu sferu interesa, da se zaokruži, ostaje strateška opcija od koje neće odustati ni Amerika, ni cela transatlantska zajednica.

Izazovi za Bajdena

U osvrtu na ključne izazove s kojima je suočen 46. predsednik SAD, sagovornici Sputnjika slažu se da su oni pre svega na unutrašnjem planu.

„Inauguracija Bajdena protekla je kao da smo u zelenoj zoni u Bagdadu, a ne u Vašingtonu. Velike su tenzije i nepoverenje između demokrata i republikanaca, pa je teško predvideti teren oko koga bi mogli da izgrade minimalni konsenszus, naprave korak ka pomirenju i spuste animoziteti između pristalica Trampa i Bajdena“, kaže Kesić.

Bajden, nadovezuje se Milivojević, prvo treba da ubedi same Amerikance da je zemlja u redu jer ako on postaje predsednik na svečanosti koju obezbeđuje 25.000 vojnika s dugim cevima to je signal da je to ono prvo čime treba da se pozabavi.

Kao tri najvažnija zadatka za novog predsednika na unutarpolitičkom planu on izdvaja, pored politike pomirenja, zdravstene izazove, imajući u vidu veliki broj zaraženih korona virusom, zatim ekonomsko-socijalnu situaciju.

U spoljnoj politici, i za novu američku administraciju Kina ostaje ključni ekonomski a Rusija vojni rival, a pitanje je samo koji će se mehanizmi primenjivati prema njima i u kojoj meri. „Kad je reč o Rusiji, konfrontacija ostaje mada vest da su spremni da produže START 3 na još pet godina govori o pritisku unutrašnjih problema i suočavanju s realnošću“, kaže Milivojević

On skreće pažnju da postoji opasnost da veliki, kad imaju unutrašnji problem, mogu doći u iskušenje da ga izvezu i na spoljnom planu proizvedu situaciju koja će im obezbediti dodatnu koheziju i relaksaciju na unutrašnjem planu. Takva opasnost postoji, slaže se i Kesić koji sluti da su moguće nove avanture globalista u Vašingtonu željnih da ponovo uspostave neprikosnovenu dominaciju. Ipak, ohrabuje ga svedočenje Entonija Blinkena u spoljnopolitičkom odboru Senata dan uoči inauguracije Bajdena.

„Blinken je govorio o potrebi da nova spoljna politika bude skromna ali odlučna i to je vrlo bitno. To nismo dosad čuli od ljudi koji predstavljaju establišment. Blinken najavljuje da su oni ipak nešto shvatili i da će imati mekši pristup. To nije loša vest za sve ljude koji strahuju da li će biti pritisaka na njihove vlade“, zaključuje Kesić.

 

Naslovna fotografija: Tom Brenner/Getty Images

 

Izvor Intermagazin, 22. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u