B. Korkodelović: Ekonomska gravitacija na Istoku

Potpisivanjem Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva stvara se azijski ekvivalent EU i Severnoameričkom udruženju slobodne trgovine (NAFTA), ali i veći od njih

Prema Makinzi globalnom institutu koji proučava ekonomske trendove, tokom većeg dela 20. veka privredni centar sveta bio je u Severnoj Americi. Međutim, prema proračunima instituta, globalni centar se poslednjih decenija seli u Aziju.

Da se centar ekonomske gravitacije kreće dalje na Istok dodatno će uticati činjenica da se neki od ekonomski najvažnijih delova Azije – Narodna Republika Kina, Japan, Južna Koreja, te članice Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) – brže oporavljaju od pandemije COVID-19. Takvom trendu treba da doprinese najveću zona slobodne trgovine, nedavno potpisano Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP) u Azijsko-pacifičkom regionu, najveće u međunarodnoj privredi.

Potpisivanje RCEP-a u vijetnamskom glavnom gradu Hanoju 15. novembra možda nije izazvalo toliko naslova kao rezultati izbora u Sjedinjenim Američkim Državama. No, oba događaja bi mogla biti simbolična ukoliko se čovečanstvo okrene od unilateralizma i oživi proces globalizacije.

RCEP je zaključen tokom 37. sastanka na vrhu ASEAN-a održanog daljinski posredstvom interneta. Potpisnice sporazuma su članice ASEAN-a – Indonezija, Tajland, Malezija, Singapur, Filipini, Brunej, Vijetnam, Mjanmar, Laos, Kambodža – sa Narodnom Republikom Kinom, Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom. Na inicijativu ASEAN-a pregovori o RCEP-u su počeli još 2012. godine.

Sporazum obuhvata zemlje čije privrede ukupno vrede 26,2 biliona dolara ili oko 30 odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) u svetu, a sa 2,2 milijarde žitelja su dom blizu trećine stanovništva planete Zemlje. Članice RCEP su, kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PKM, po tržišnim cenama), prva na svetu NR Kina, četvrti Japan i sedma Indonezija. Među 20 globalno najvećih privreda su, takođe, Južna Koreja (14.) i Australija (18.)

Potpisivanjem RCEP-a stvara se azijski ekvivalent Evropskoj uniji (EU) i Severnoameričkom udruženju slobodne trgovine (NAFTA, koji čine SAD, Kanada i Meksiko), ali i veći od njih. RCEP će eliminisati 91 odsto carina na uvoz razne poljoprivredne i industrijske robe između država potpisnica u roku od 20 godina i uspostaviće zajednička pravila za elektronsku trgovinu, investicije, usluge i intelektualno vlasništvo.

Indija, druga najmnogoljudnija zemlja na svetu i treća po veličini BDP-a, shodno PKM, je učestvovala u pregovorima o RCEP-u, ali je pri kraju odustala od sporazuma zabrinuta da će štetiti lokalnoj industriji i proizvođačima. SAD nisu članica RCEP-a, jer su u vreme pokretanja pregovora o RCEP-u, planirale odvojeni sporazum o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), iz koga ih je predsednik Donald Tramp izveo po ulasku u Belu kuću u januaru 2017.

NR Kini, najmnogoljudnijoj i najvećoj privredi u RCEP-u je to prvo članstvo u nekoj zoni slobodne trgovine. Očekuje se da će Kina igrati još veću ulogu, posebno što gleda na RCEP i kao na priliku da razgrana svoje trgovinske puteve usred opadajućih ekonomskih odnosa sa SAD. Značajno je još što RCEP predstavlja prvi sporazum o slobodnoj trgovini između Kine, Japana i Južne Koreje, dominantnih industrijalizovanih ekonomskih sila.

Ukoliko bude ostvarivan u normalnim okolnostima, RCEP bi trebalo da donese značajne dobitke. Prema nekim računarskim simulacijama, sporazum bi mogao da doda 209 milijardi dolara godišnje svetskim prihodima, a 500 milijardi dolara svetskoj trgovini do 2030.

U sumorno vreme dvostruke krize, zdravstvene i ekonomske, rođenje RCEP-a predstavlja zrak svetlosti. Pakt država ASEAN-a i njihovih partnera, tri u severoistočnoj Aziji i dva u južnom Pacifiku, je veliki podsticaj regionalizmu u vreme kada se taj koncept i praksa suočavaju sa nizom problema, o čemu svedoči i iskustvo EU poslednjih godina.

U zemljama potpisnicama očekuju da će nova grupacija ubrzati njihov ekonomski oporavak, jer su u većoj ili manjoj meri pogođene krizom bliznakinjom. Nada je da će sa uklanjanjem trgovinskih barijera i prevazilaženjem birokratskih prepreka biti povećan prekogranični protok robe i usluga što će dovesti do pojačanog ekonomskog rasta i više mogućnosti za zajednički napredak.

Po pojedinim azijskim analitičarima, to je takođe ponovna potvrda važnosti multilateralizma, koji je takođe bio izložen ogromnim pritiscima u poslednje vreme. Kroz RCEP, države ASEAN-a mogu početi da shvataju približavanje severoistočnim susedima, Kini, Japanu i Južnoj Koreji, s jedne strane, i južnopacifičkim komšijama Australiji i Novom Zelandu, s druge strane. To ne samo da ima ekonomskog smisla, već bi označilo dublje geografske korene i kulturna značenja.

Isti argument važi i za države severoistočne Azije, čija je interakcija sa ASEAN-om na kulturnom i društvenom nivou i dalje donekle ograničena. Možda bi preorijentacija imala najveći značaj za Australiju i Novi Zeland, ukoliko putem RCEP-a shvate da su njihovi prvi susedi u ASEAN-u i severoistočnoj Aziji.

Istina, postoje značajna politička i bezbednosna pitanja sa kojima se suočavaju pojedine države RCEP-a. Na primer, različito se odnose na Kinu po spornom pitanju Južnokineskog mora.

Takođe, postoje dugogodišnji sporovi između pojedinih država RCEP-a koji povremeno prerastu u trenje. Ulogu igraju pojedine države, naročito SAD, i grupacije van RCEP-a, uključujući delove medija uvek spremnih da iskoriste sporove među članicama novog pakta radi slabljenja njegovih institucija.

Nasuprot takvim tendencijama, a doprinoseći regionalizmu i multilateralizmu, RCEP može utrti put pozitivnoj preorijentaciji svojih država članica. To bi dodatno povoljno uticalo na globalnu ekonomiju i svetsku politiku.

Autor Borislav Korkodelović

 

Naslovna fotografija: Reuters/Kham

 

Izvor Politika, 23. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u