Dojče vele: Debakl EU sa vakcinacijom

Članice Evropske unije razmatraju podnošenje tužbe protiv kompanije Astrazeneka (AstraZeneca) zbog kršenja ugovora o isporuci vakcina protiv COVID-19

Centri za vakcinaciju u Evropi su spremni – ali sada nedostaju vakcine. Fajzer je smanjio proizvodnju, a AstraZeneka šokirala saopštenjem da će EU isporučiti 60 odsto manje vakcina nego što je dogovoreno.

Kada je reč o vakcinisanju protiv korone, Evropska unija uveliko zaostaje za Velikom Britanijom i SAD, i nalazi se na slabom, trećem mestu. Nakon početnih organizacionih problema u kampanji vakcinacije, sada nedostaju i vakcine.

Evropska komisija zaključila je ugovore za isporuku oko dve milijarde doza vakcina od osam proizvođača. Međutim, trenutno vakcine isporučuje samo Bajontek/Fajzer, a američki koncern je krajem januara smanjio obim proizvodnje. S druge strane, AstraZeneka će u prvom kvartalu isporučiti samo 40 odsto od onog što je dogovoreno.

Da li se drugim zemljama pruža bolja usluga nego EU ili su sklopljeni pogrešni ugovori?

Od uspešne priče do debakla?

Evropska komisija je do sada kao veliki uspeh slavila centralizovanu nabavku vakcina, koja je svim zemljama-članicama trebalo da obezbedi jednak pristup vakcinama. Na najnovije vesti o problemima sa isporukom vakcina, portparol Komisije Erik Mamer reaguje defanzivno: „Veoma smo aktivni što se tiče saradnje s kompanijama na bazi ugovora koje su sa nama sklopile. Pitanje je šta svi mogu da učine da bi čitav proces bio uspešan.“

Predstavnici EU u ponedeljak su se sastali sa predstavnicima AstraZeneke, kako bi ih podsetili na njihove ugovorne obaveze. Iako se očekuje da će ta vakcina biti odobrena u EU tek u petak, očekivanja od nje su velika. Ona je jeftinija od konkurentskih vakcina i lakše se skladišti.

Kompanija je međutim u petak saopštila da će „prvobitni obim biti manji nego što se očekivalo“, jer postoje problemi sa dobavljačem. Evropska unija je od AstraZeneke naručila 400 miliona doza vakcina.

Nakon sastanka s predstavnicima AstraZeneke, evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides izjavila je da odgovori kompanije nisu bili zadovoljavajući: „Novi plan je neprihvatljiv. (…) EU je (su)finansirala razvoj i proizvodnju vakcine, i od toga želi da profitira. (…) EU želi doze koje je naručila i finansirala, ugovor mora u potpunosti da bude ispunjen.“

Brisel zahteva i transparentnost svih transakcija: „Kompanije moraju blagovremeno da nas obaveste ukoliko vakcine isporučuju trećim zemljama.“ U pozadini toga je kritika da AstraZeneka vakcine i dalje isporučuje Velikoj Britaniji, a EU zanemaruje.

Poslanik u Evropskom parlamentu i stručnjak za zdravstvena pitanja, Peter Lize, kritički gleda na objašnjenje AstraZeneke. „Slab izgovor da u evropskom lancu isporuke ima problema, a ne negde drugo, nije verodostojan, jer prebaciti vakcine iz Velike Britanije na kontinent nije problem“, istakao je Peter Lize. On se nada da će AstraZeneka brzo rešiti taj problem.

Problemi u proizvodnji su izgleda pravilo

Problem sa isporukom ima i Fajzer. Portparolka te kompanije Mari-Liz Feršelden objašnjava: „Kako bi se udovoljilo svim zahtevima (…), naročito zahtevima Evropske komisije, moramo da povećamo naše kapacitete. To znači da procesi moraju da se menjaju i da su nam potrebni novi dobavljači. Te promene moraju da budu odobrene i to opravdava činjenicu što imamo kašnjenja.“ Već u februaru bi proizvodnja trebalo da se poveća, tvrde iz Fajzera.

Italijanska vlada želi da tuži Fajzer i AstraZeneku zbog nepoštovanja ugovora: „Mi želimo da imamo te vakcine, a ne odštetu, ovde se ne radi o novcu“, rekao je ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo. U svojoj kampanji vakcinacije Italija očekuje kašnjenja i do dva meseca, izjavio je za javni servis RAI zamenik ministra zdravlja Pjerpaolo Sileri. Nezadovoljan je i premijer Đuzepe Konte: nepoštovanje ugovora nanosi „ogromnu štetu“ Italiji i drugim zemljama.

I francuski ministar za evropske poslove Klement Bone zahteva od Fajzera da „ispuni svoje obaveze“. Ljuti su i u Irskoj, jer su planovi za vakcinaciju poremećeni. Isto tako i u Švedskoj, Norveškoj i u raznim istočnoevropskim zemljama.

Oštrim tonom obratio se i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel: „Obaveze o isporuci moraju da se ispoštuju. (…) Ispitaćemo sve mogućnosti kako bi se obezbedilo brzo snabdevanje.“

Što se tiče vakcine Moderna, koja je razvijena u SAD, proizvodnju u Evropi trebalo bi da preuzmu tri švajcarska konzorcijuma i još neke farmaceutske kompanije. Sami pronalazači još nikada proizveli vakcinu u tom obimu. I tu mogu da se očekuju problemi u proizvodnji i teškoće sa isporukom.

Izvršiti pritisak, ali kako?

Problem je, objašnjava poslanica nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus, što se razvoj vakcina odvijao brže nego što se očekivalo, a kompanije ne raspolažu dovoljno velikim kapacitetima za proizvodnju. Kod vakcina koje su na bazi iRNK (Fajzer, Moderna) to ne ide tako brzo: „To su složeni procesi, postoje stroge smernice u proizvodnji i neophodna je obuka zaposlenih.”

Poslanica Zelenih smatra da Brisel nije kriv zbog trenutne situacije: „AstraZeneka je dobila trocifrene milionske iznose za proizvodnju, još pre nego što je vakcina odobrena. Ukoliko se ne pridržava ugovora, za to nije kriva Evropska komisija.“ Trebalo bi se, kaže, zapitati zašto se Velika Britanija i dalje snabdeva, a Evropska unija ne.

Međutim, poslanici ne znaju tačno kako bi trebalo postupiti prema proizvođačima koji ne ispunjavaju obaveze. U međuvremenu, oni su imali uvid u ugovore između Komisije i proizvođača, ali su ključni delovi zatamnjeni – oni koji se tiču rokova isporuke i ugovornih kazni. Zahvaljujući jednoj belgijskoj ministarki, sada je poznato i koliko je sve koštalo.

Evropska poslanica Zelenih Juta Paulus ne misli da je rešenje podizanje tužbe, jer kakve bi koristi bilo od presude za dve do tri godine. Ona smatra da bi bolje bilo proglasiti licence za vakcine javnim dobrom: „Licence treba podeliti, jer su vakcine razvijene javnim novcem.“

Ima primera kako to može da funkcioniše: Indija i Južnoafrička Republika su recimo određene lekove protiv side preuzele u sopstvenoj proizvodnji. Slično bi moglo da bude i sa koronom, tako što bi veći broj proizvođača istovremeno započeo proizvodnju vakcina.

Pritom bi tvorci vakcina trebalo da dobiju nadoknadu, jer tu se ne radi ni o kakvom „oduzimanju“. Ali, da li tako radikalna razmišljanja mogu da prođu u Briselu? Iz krugova Evropske komisije može se čuti: trenutno ne, ali nije isključeno kasnije.

U svakom slučaju Evropska unija ima sredstva kojima može da izvrši snažan pritisak na farmaceutske koncerne ili da im barem zapreti, kako bi ih pokrenula, ukoliko su uopšte u stanju sami da proizvedu dovoljne količine vakcina.

 

Autor Barbara Vezel

 

Izvor Dojče vele, 26. januar 2021.

 

Angela Merkel: Stvari su izmakle kontroli

Nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je da se situacija u toj zemlji, u borbi protiv korona virusa, vlastima izmakla kontroli. Prema pisanju dnevnika Bild ona je, na video konferenciji sa šefovima frakcija CDU/CSU kako u Bundestagu, tako i pokrajinskim skupštinama, otvoreno govorila o neuspehu vlasti.

– Nama je stvar izmakla kontroli – citira list kancelarku.

Ona je istakla da se broj novoobolelih mora smanjiti na 50 na 100.000 stanovnika, a konstatuje da se sada svi raduju kada je ispod 200.

Merkel je priznala i neuspeh vlasti, rekavši da zdravstvene službe nemaju sposobnost da prate kontakte obolelih. Kancelarki je posebno važno da putovanja oteža ili skroz zabrani, što bi moglo da izvuče zemlju iz korona ponora.

– Sto puta sam postavila pitanje zašto ne možemo da zabranimo putovanja? – rekla je ona.

Dodala je da stalno dobija odgovor da je Nemačka slobodna zemlja, da je moguće ograničiti radijus kretanja, ali da je teško zabraniti putovanje u svet. Merkelova želi da putovanja učini neatraktivnim i neprijatnim oštrim režimom ulaska u zemlju.

Što se „otključavanja“ tiče, kaže da trenutno ne može da se govori o tome.

– Moraćemo drugačije da se otvaramo nego što je odlučeno – prvo obdaništa i škole, onda radnje i restorane – objasnila je nemačka kancelarka.

 

Izvor Tanjug/Večernje novosti, 26. januar 2021.

 

EU razmatra tužbu protiv proizvođača vakcina Astrazeneka

Članice Evropske unije (EU) razmatraju podnošenje tužbe protiv kompanije Astrazeneka (AstraZeneca) zbog kršenja ugovora o isporuci vakcina protiv COVID-a 19 ukoliko ne bude poštovala rokove, rekao je letonski ministar spoljnih poslova Edgar Rinkevičs.

Prethodno je evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides najavila da će biti zabranjen izvoz vakcina proizveden na teritoriji Evropske unije bez ranije najave. Velika Britanija se nada da pomenuta mera neće uticati na dogovorene isporuke vakcina za njene građane, upozoravajući na opasnost od “ćorsokaka nacionalizma vakcine”.

Nemački ministar: EU mora imati ‘pošten udeo’

Letonski ministar je rekao lokalnom radiju da će države EU podneti tužbu u okviru “koordinisane akcije”. Svaka članica EU ima odvojen ugovor o isporuci vakcina sa ovom kompanijom. “Astrazeneka”, koja je razvila vakcinu u saradnji sa Univerzitetom Oksford, obavestila je EU da ne može da ispuni postavljene ciljeve o isporukama vakcine do kraja marta.

Istovremeno, nemački ministar zdravlja Jens Špan je istakao da bi Evropa trebalo da ima “pošten udeo” prilikom distribucije vakcina, podržavajući predloge Evropske unije za ograničenje izvoza vakcina.

“Mogu da razumem da postoje proizvodni problemi, ali to onda mora da utiče podjednako na sve”, rekao je Špan za televiziju ZDF.

“Ovde se ne radi o pristupu da Evropa bude na prvom mestu, već o njenom poštenom udelu”, naveo je nemački ministar dodajući da stoga ima smisla odrediti ograničenja izvoza vakcina.

EU je najavila da će se zabraniti izvoz vakcina protiv COVID-a 19 bez ranije najave, kao odgovor na kašnjenja u isporukama vakcine Astrazeneka i najavu Fajzera-Bajonteka o privremenom usporavanju isporuka u januaru.

Predstavnici zajedničkog odbora EU nisu bili zadovoljni odgovorima rukovodstva Astrazeneke tokom razgovora u ponedeljak, kazala je komesarka Stela Kirijakides.

“Odgovori kompanije do sada nisu bili zadovoljavajući. Evropska unija želi da se dogovorene i unapred finansirane doze isporuče što pre. I želimo da naš ugovor bude u potpunosti ispoštovan”, istakla je evropska komesarka.

Ona je poručila da će zahtevati dostavu dogovorenih doza što pre, te najavila dodatne mere nadzora prodaje vakcina, čiji razvoj je finansirala EU i koje će se proizvoditi na teritoriji EU. Kirijakides je precizirala da je Evropska unija pomogla razvoj nekoliko vakcina sa 2,7 milijardi evra. Evropska komisija je rezervisala do 400 miliona doza te vakcine, koja se već koristi u Velikoj Britaniji.

“Ubuduće će sve kompanije koje na teritoriji EU proizvode vakcine morati unapred najaviti kada budu želele izvoziti ove vakcine van EU,” upozorila je evropska komesarka za zdravlje naglasivši da se ovim novim mehanizmom neće obavezati isporuka vakcina u humanitarne svrhe.

Ona je zbog tog kašnjenja predložila “mehanizam transparentnosti” o izvozu vakcina koje su proizvedene na teritoriji EU. Pitanje da evropske zemlje imaju prioritet za vakcine proizvedene u EU pokrenulo je raspravu o njihovoj poštenoj distribuciji u svetu, gde je do sada više od dva miliona ljudi umrlo od posledica korona virusa.

Šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio je da će se svet suočiti sa “katastrofalnim moralnim neuspehom” ako bogate zemlje budu imale monopol na štetu siromašnih zemalja.

Astrazeneka: Činimo sve da vakcinu što pre dostavimo

Astrazeneka, britansko-švedska multinacionalna kompanija sa sedištem u Engleskoj, saopštila je da “čini sve da vakcinu što pre dostavi milionima Evropljana”.

Njena vakcina za Evropu proizvodi se uglavnom u Velikoj Britaniji, mada su uključeni i drugi pogoni na kontinentu. Ova kompanija takođe ima veliku proizvodnju u Indiji. Druge države, uključujući Australiju i Tajland, saopštile su da im je takođe rečeno da su smanjene isporuke Astra Zeneke.

U EU se za sada koriste vakcine kompanija Fajzer/Bajontek i Moderne, a Astrazeneka treba da dobije ove sedmice odobrenje Evropske agencije za lekove.

Velika Britanija: Ćorsokak nacionalizma vakcine

Najave oštrih mera iz Brisela izazvalo je zabrinutost Velike Britanije da će to usporiti isporuke vakcina za njene potrebe. Naime, Fajzerova vakcina namenjena za britansko tržište se proizvodi u fabrici u Belgiji.

Ipak, britanski ministar zadužen za borbu protiv pandemije Nadim Zahavi izrazio je nadu da će Astrazeneka i Fajzer-Bajontek isporučiti dogovorene količine do sredine februara kao i nakon toga.

On je upozorio na “ćorsokak nacionalizma vakcine”, dodajući da “niko nije siguran dok nije siguran ceo svet”.

U međuvremenu, “Astrazeneka” je demantovala medijske napise da njena vakcina nije efikasna za ljude starije od 65 godina.

“Tvrdnje u člancima da je efikasnost vakcine Astrazeneka Oksford samo osam odsto efikasna kod odraslih starijih od 65 godina potpuno su netačne”, rekao je portparol Astrazeneke agenciji Frans pres.

Nemački listovi Bild i Handelsblat su u odvojenim izveštajima objavili 26. januara da vakcina Astrazeneke ima efikasnost od svega osam do 10 odsto među osobama starijim od 65 godina, te da se nemačka vlada pribojava da Evropska agencija za lekove, neće odobriti ovu vakcinu za pomenutu starosnu grupaciju.

 

Autor Dragan Štavljanin

 

Naslovna fotografija: Tasos Katopodis/Getty Images

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 26. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u