Pedofilske tajne porodice Kušner

Kamij Kušner, kćerka Bernara Kušnera, najnovijom knjigom „Familija grande“ uzburkala je duhove u Francuskoj i na svetlo dana isterala svu izopačenost tamošnje levičarske elite

U romanu Ponor, u kom Vladimir Volkov pripoveda o stradanju Srba u ratu u Bosni, jedan od likova, Čika Zmaj, izdavač, kaže: „Knjige su tempirne bombe, pale sa zakašnjenjem; ali i to je predviđeno.“ Za lik Čika Zmaja Volkova je inspirisao Vladimir Dimitrijević, osnivač i vlasnik izdavačke kuće „L’Až d’Om“, koja je, u Francuskoj, zbog knjiga koje je objavljivala, dajući glas francuskim i srpskim autorima koji su pokazivali drugo lice medijske „istine“ o raspadu Jugoslavije, zakucana na stub srama na kom je bilo ko, bilo kada, mogao da je šutne, pljune, ponizi… bez ikakvih posledica.

Metafora o knjizi kao bombi potvrdila je svoj smisao na pravoslavni Božić ove godine, izlaskom knjige Kamij Kušner, koja je za samo nedelju dana prodata u 250.000 primeraka. Familija grande baca svetlosni top na mikrokozmu glavnih perjanica demokratije, humanizma i feminizma levičarske buržoazije Sen Žermen de Prea, porodica Diamel, Kušner i Pizje. Tema ove osvetničko-ispovedne proze su pedofilija i incest, a glavni akter je Olivije Diamel, očuh Kamij Kušner.

Advokat, majka dvoje dece, posle trideset godina košmara, deset godina psihoanalize, nakon smrti svoje majke, 2017. godine, Kamij Kušner u tajnosti piše priču o svom odrastanju u krilu buržujske intelektualne levice, njenim buđenjima iz košmara i ponovnim uspavljivanjima, o rastrzanosti između beskrajne ljubavi prema majci i očuhu, koji je, zbog odsutnog, bio njen pravi otac, o zbunjenosti i neodlučnosti da imenuje i progovori o perverzijama čiji su svedoci i žrtve bili ona i njen brat blizanac Antoan, koji u knjizi nosi ime Viktor. Ostali likovi nose svoja prava imena.

Arhitekta buržoaske levice

Olivije Diamel je politikolog, predsednik Nacionalne fondacije Fakulteta političkih nauka, predsednik prestižnog kluba vladajuće elite „Sjekl“ (Stoleće), blizak Socijalističkoj partiji i jedno vreme njen delegat u Evropskom parlamentu. Od najprestižnije francuske Velike škole političkih nauka, fabrike francuske političke elite, gotovo isključivo leve orijentacije, napravio je središte svoje moći. Zahvaljujući mreži čiji je arhitekta bio sam, uticaj koji je imao je nemerljiv. Politički analitičar na nekoliko glavnih radio i televizijskih kanala, redovni gost političkih emisija i debata, uvaženi univerzitetski profesor i autoritet ustavnog prava, glas koji se slušao i čuo, nestao je preko noći. Ostalo je samo njegovo ime, koje sada levičarska elita Sen Žermen de Prea sa knedlom u grlu izgovara, javno ga osuđuje, javno se ograđuje, javno pere ruke, kako je, možda, Olivije Diamel ne bi povukao sa sobom u ambis…

Bivša ministarka pravosuđa Elizabet Gigu, bliska prijateljica porodica Diamel i Kušner, i predsednica Nezavisne komisije o incestu, podnosi ostavku i uz vidnu nelagodnost izjavljuje da o tome ništa nije znala i poziva Kamij Kušner da da izjavu pred Komisijom, ukoliko to želi. Frederik Mijo, direktor Velike škole političkih nauka, šokiran otkrićem, za koje je, istina, čuo 2019. od Oreli Filipeti, ministarke kulture u vladi Fransoa Olanda, posle čega se obratio Žanu Veju, advokatu, sinu pokojne ministarke Simon Vej, kućnom prijatelju Diamela koji ga je razuverio, tako da dalje nije istraživao, da bi danas, po izbijanju afere, Škola i on lično „bili u veoma teškom položaju“.

Olivije Diamel (Foto: Stephane de Sakutin/AFP via Getty Images)
Francuski politikolog Olivije Diamel (Foto: Stephane de Sakutin/AFP via Getty Images)

Studenti i tri studentska sindikata traže njegovu ostavku što on odbija, objašnjavajući da bi ostavka značila priznavanje lične odgovornosti i učešća u aferi Diamel. Prefekt Il de Fransa, pariskog regiona, generalni sekretar francuske vlade od 2015. do 2020. Mark Gijom podnosi ostavku na svoje funkcije u Školi. Žak Segela, magnat političke komunikacije, čovek koji je kreirao i vodio nekoliko predsedničkih kampanja, od Miterana do Sarkozija, javno se zgražava nad otkrićem za koje prvi put saznaje iz knjige…

Bernar Kušner, otac Kamij Kušner, premda je odavno znao da je Diamel godinama seksualno zlostavljao njegovog sina, preko advokata objavljuje saopštenje, izjavljuje da pozdravlja odvažnost svoje ćerke, koja je tako skinula teret dugogodišnje porodične tajne, i da je sam više puta poželeo da „razbije njušku“ Olivijeu Diamelu, ali da to nije učinio, jer njegov sin „nije želeo o tome da priča“. Bernar Kušner, koji je u međunarodno pravo uveo presedan o mešanju u unutrašnje stvari suverenih država upotrebom vojne sile u ime humanitarnih vrednosti, što je omogućilo bombardovanje Srbije 1999, nije se umešao u dramu čija žrtva je bio njegov rođeni sin.

Niko nije znao, procesa nije bilo, ali niko ne sumnja da je Kamij Kušner napisala istinu.

Sve „najnormalnije“ stvari

Između portreta Olivijea Diamela, očuha, koji godinama noću odlazi u sobu njenog brata blizanca, obljubljuje ga i zaklinje ga na tajnu, i „dekora“ koji u svojoj knjizi oslikava Kamij Kušner, nema kontrasta: ljubljenje male dece u usta uobičajena je stvar, fotografisanje nage dece i ukrašavanje zidova porodične vile uramljenim fotografijama uveličanih intimnih delova mladih tela u razvoju, paradiranje golih odraslih ljudi pred decom, na čiju zbunjenost i postiđenost odgovaraju s podsmehom, opaske na telesne obline i seksualno sazrevanje dece pred gostima, ismevanje s jedanaestogodišnjom devojčicom koja na pitanje odraslih priznaje da „još nije videla vuka“, uz pitanje „šta čekaš?“, slučaj devojke koja je odbila noćnu posetu u svom krevetu jednom od gostiju porodice Diamel-Pizje, koja biva nagrđena i odbačena kao vulgarna i konzervativna, i njenih roditelja koji prijavljuju slučaj policiji, na čemu se cela afera zaustavlja, poklanjanje mladih muškaraca starijim ženama… Baka Polin, koja vodi svoju ćerku Evlin u školu jahanja, podučava je kako da doživi orgazam jašući konja i da je odbacivanje nošenje gaćica i grudnjaka znak ženske emancipacije…

Kamijina majka Evlin Pizje, feministkinja, pisac, profesor univerziteta, s kojom će Bernar Kušner, nakon veze s njenom rođenom sestrom, poznatom glumicom Mari-Frans Pizje, zasnovati porodicu i izroditi troje dece, sina Kolana i blizance Kamij i Viktora, kada sazna za tajnu, staje na stranu svoga muža, jer je njen muž sjajan frajer i jer je odavno znala da su „deca htela da joj ga ukradu“. Ona zabranjuje Kamij da o tome priča „jer to nije njen doživljaj, jer ona nije legitimna“. Tetka Mari-Frans, koja 2008. godine saznaje za silovanje i podstiče Kamij da progovori, nagovara sestru da napusti muža, biva pronađena na dnu bazena u svojoj vili zaglavljena u ležaljku. Istraga je utvrdila da je u pitanju samoubistvo, iako autopsijom u plućima nije pronađena voda.

Mama Evlin se predaje alkoholu, deca koja se udaljavaju, napuštaju porodičnu kuću, beskrajne posete psihijatrima, samoubistvo dede, maminog oca, koga su ćerke odbacile zbog njegove privrženosti Petenu tokom Drugog svetskog rata, koga je mala Kamij samo jednom videla, i komentar bake Poline koja joj, na vest o njegovom samoubistvu, kaže „ovo je prvi put u životu da je pokazao hrabrost“, baka Polin, koja će dve godine kasnije izvršiti samoubistvo u porodičnoj vili, i očuh Diamel, koji će pred šokiranom Kamij objasniti da „je bilo previše krvi i da su jedva očistili tepih“. Očuh, koji je pred spavanje svraćao i u njenu sobu da „proveri da li nosi gaćice, što on ne voli i što nije zdravo, jer ’ona’ treba da diše“.

Tu je i otac Bernar Kušner, „lekar koji je odabrao da spasava drugu decu, a ne svoju“, kojeg supruga napušta i, dok on urla i plače, odlazi s decom jer „ne podnosi heroje“, uvek je odsutan, uvek na putu, u retkim trenucima kada je prisutan „terorisao nas je, urlao na nas okrivljujući nas za sve nevolje sveta“. Nakon razvoda odlazak kod Bernara praćen je frasovima, vriskom i urlicima Viktora, brata blizanca, koji je od urlikanja izgubio moć govora. Posle lečenja, uz terapije kod logopeda i lekarsko uverenje, doktor Bernar je bio obavezan da prihvati, „što ga je najverovatnije usrećilo“, da ređe uzima decu kod sebe.

Bivši francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner (Foto: Bertrand Guay/AFP via Getty Images)
Bivši francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner (Foto: Bertrand Guay/AFP via Getty Images)

Kada Bernar preuzima decu u svoju novu porodicu na vikend, postroji ih sve troje i kaže im: „Spavaćete u odelu! Zinite, svakom po jedan lek za spavanje i ujutro pravac škola.“ Bernar ne voli da ga deca uznemiravaju. Maćeha, politička novinarska TV zvezda Kristin Okrent, za ručkom, pred decom, pita Bernara: „Tvoja deca ne govore za stolom, da li su mutava ili su idioti?“; u drugoj prilici se žali mužu: „Tvoja deca se preglasno smeju.“ „Možda je trebalo da ne dišemo“, piše Kamij Kušner.

Kao i kod velike buržoazije, i ovde važi pravilo da se „prljav veš pere u krugu porodice“, da treba prećutati bilo koju perverziju, čak i zločin nad maloletnim detetom, kako bi ostali poželjni i rado viđeni gosti na dvoru levičarske buržoazije, koja je došla na vlast s pobedom Fransoa Miterana 1981. Vrata vile u Sanariju, gradiću na Azurnoj obali, bila su širom otvorena za prestižne i moćne prijatelje koji su tu provodili letnji odmor, vikende, na desetine i na stotine njih, političari, ministri, pisci, glumci. Ali niko nije mogao da nasluti. Novinarka Monda Arian Šeman kaže: „Ja nisam znala, jer bih o tome morala da pišem, ali kada čitate knjigu, jasno je da stotine ljudi koji su boravili u toj kući nisu mogli da ne vide incestualnu atmosferu koja je u njoj vladala, a psiholozi znaju dobro šta je incestualna atmosfera.“

I dok mediji ponavljaju reč incest, koju koristi i Kamij Kušner, kriminolog Gzavije Raufer objašnjava da u ovom slučaju nije reč o incestu, jer nema krvnog srodstva između žrtve i agresora, nego je u pitanju teško krivično delo seksualnog zlostavljanja maloletnika, ispod petnaest godina, od strane osobe koja ima autoritet nad njom, za koje zakon predviđa do dvadeset godina zatvora. Uprkos zastarelosti zločina, zbog distance od trideset godina, francuski zakon dozvoljava istragu i sudski proces, koji je upravo pokrenut protiv Olivijea Diamela. Iako na tom procesu i suđenju ne postoji ni najmanja mogućnost da bude kažnjen, po rečima Raufera, Diamel je već osuđen na društveni pakao, na društvenu smrt.

Pad prve domine

Komentatori afere „Diamel“ pitaju se „da li je francuska elita degenerisana“, i konstatuju da je „prva domina pala“, i pitaju koja je sledeća? Eksplozija bombe Familija grande probudila je uspavane duhove, ne tako davne, prošlosti i iz zaborava vratila peticiju podrške proverenim pedofilima, objavljenu u Mondu 1978. godine, kojom je tražena izmena zakona i smanjenje zatvorske kazne osuđenih za seksualni odnos s maloletnicima ispod 15 godina, redefinisanje krivičnog dela silovanja u delikt, koju je, između ostalih uticajnih intelektualaca, potpisao i Bernar Kušner.

Danas Kušner kaže da nije znao šta je potpisao, da tada nije ni pročitao tekst peticije, nego je to učinio na nagovor svog prijatelja, dugogodišnjeg ministra kulture i ministra prosvete, danas predsednika Instituta arapskog sveta Žaka Langa. Isti taj Žak Lang, poslednjih desetak godina, prepoznaje se u javnim aluzijama i šaputanjima o nekom „ministru socijalisti koji je, s drugim političarima, učestvovao u orgijama s maloletnim dečacima u Maroku“, ali nikada nije direktno imenovan.

Danijel Kon-Bendit, blizak prijatelj Bernara Kušnera i Olivijea Diamela, njihov politički saborac, jedan od vođa studentske pobune 1968, političar ekstremno leve orijentacije, ubeđeni ekolog, evropski parlamentarac koji, po potrebi i proceni, može da podrži podjednako i desnicu i levicu, a trenutno je bezuslovna podrška politike Emanuela Makrona, u kultnoj emisiji iz kulture „Apostrof“, 1982. godine, na državnom kanalu, zavaljen u fotelju izjavio je: „Znate li da je seksualnost deteta apsolutno fantastična? Radio sam s decom od četiri do šest godina, znate li kakav je to osećaj kada klinka od pet godina počne da vas svlači, pa to je fantastično, to je fantastična erotsko manijakalna igra!“

U toku kampanje za evropske izbore, 2017. godine, u televizijskoj debati s Danijelom Kon-Benditom, predsednik partije desnog centra „Modem“ Fransoa Bajru napravio je aluziju na njegovu „sklonost ka nedostojnim stvarima sa decom“ ne imenujući stvar otvoreno, na šta je Kon-Bendit prvo zanemeo, a potom besno skočio i izvikao se na Bajrua. Mediji su tom prilikom, na izvestan način, stali na stranu Kon-Bendita, ocenivši da nije primereno da Bajru „vadi njegove izjave iz vremenskog konteksta“. Reči zbog kojih je Bajru morao više puta da se pravda, čega je pak Kon-Bendit bio pošteđen. Svi oni, kao i mnoge druge javne ličnosti, odlučno su svojevremeno stali u zaštitu Romana Polanskog, kojeg je američko pravosuđe tražilo zbog silovanja prethodno drogirane maloletnice.

Kamij Kušner, kćerka Bernara Kušnera i autorka knjige „Familija grande“ (Foto: Bénédicte Roscot/Madame Figaro)
Kamij Kušner, kćerka Bernara Kušnera i autorka knjige „Familija grande“ (Foto: Bénédicte Roscot/Madame Figaro)

U traženju spokoja pisanjem i obelodanjivanjem tajne, koja to baš i nije bila, držeći na nišanu svog očuha Olivijea Diamela, na dvesta stranica svoje knjige, Kamij Kušner je napravila pravi masakr političke kaste koja je, sloganima „zabranjeno je zabranjivati“ i „uživajmo bez ograničenja“, žrtvovala i sopstvenu decu. Kaste koja do danas vlada medijsko-političkim prostorom Francuske i usmerava evropske i svetske političke tokove, definišući moralne norme u ime humanizma, feminizma, ljudskih prava, prava deteta, deleći pravdu širom zemljinog šara čije krvave tragove Srbija dobro pamti a posebno Srbi na Kosovu i Metohiji.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Francois Mori 

 

Izvor Pečat

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u