Šta piše o Desanki Maksimović u Basarinom romanu „Kontraendorfin“?

Možda je ovo zaista najbolji roman 2020. To, međutim, ne može biti ni opravdanje ni alibi za mizogine reči ispisane u romanu kojima se ruži lik i delo najveće i najpopularnije srpske pesnikinje

Godinama, sada već pod izanđalim izgovorom demontiranja srpskih mitova i detronizacije nacionalnih veličina, Svetislav Basara, pisac bez sumnje retkog dara, bez zazora i mere se obrušava na naše najveće pisce, najčešće i najviše na Vuka i Ćosića.

U romanu Kontraendorfin, koji je upravo ovenčan „NIN-ovom“ nagradom, Basara je prevazišao sam sebe, prostački se okomivši na – Desanku Maksimović. Evo šta čitamo u ovoj knjizi…“Maksimović, dakle, Desanka koju je naš pokojni drug, Kangrga, poetički besprekorno nazvao Megaplačipi..a, a koju je u njenoj osamdeset šestoj zarez nešto godini na njeno pravo mesto u pravoj (za sada nenapisanoj) Istoriji srpske književnosti i srpskog slikarstva XIX, XX i XXI veka – mom životnom spisu koji ću napisati posle smrti, s one strane groba, u pravo vreme i na pravom mestu – postavio, kao pesnik osrednji, ali otrovno duhoviti, Nenadić, javno je upitavši pred masom okupljenom oko stolova sa pečenjem na nekom književnom festivalu, je li, baba, je l’ bi se ti j…la u d..e? Maksimovićka je Nenadiću – svedoče očevici – vidno polaskana, sve se zagonetno i dvosmisleno osmehujući, kao iz puške odgovorila, citiram – ju, ju, Milane zaboga ne – i time stekla privilegiju da joj u Valjevu za života, pod njenim pokroviteljstvom bude podignut spomenik u prirodnoj veličini, rad N. N. kamenoresca, ali Popoviću (Ljubomiru, r. 1934. +2017) sve da sto put zaredom umre, sve da Peta republika Popoviću podigne spomenik na vrhu Trijumfalne kapije – Valjevo nikada neće podići spomenik – i to na Popovićevu sreću – jer u Srbiji, a naročito u Valjevu, spomenik možeš dobiti samo ako te javno obese (Stevan Filipović) ili ako izjaviš – a da te niko ne proveri na detektoru laži, a trebalo bi – da se ne j…š u d..e (Desanka Maksimović).“ U ovom navodu, u znak pristojnosti, umesto opskurnih reči stavljene su tri tačkice.

Pomenuti „osrednji“ pesnik Milan Nenadić, koji je inače pre tri godine dobio upravo nagradu „Desanka Maksimović“, bio je zaprepašćen kada je čuo na koji način ga je Basara uveo u roman. Nije, međutim, želeo da se upušta u polemiku ali je energično demantovao da se onaj razgovor sa Desankom bilo kada dogodio. Ko bi se na takav način obratio časnoj starici, začudio se Nenadić.

Jerkov: Pravo na provokaciju

– Dobar pisac, a Basara ne samo što je dobar pisac nego je izuzetno provokativan, ima pravo na sve – ako napiše odličnu knjigu. Ali, ako knjiga koju je napisao ne valja, onda nema pravo ni na šta. Kontraendorfin, nažalost, još nisam pročitao, ali sudeći po feljtonu ili kolumni koju Basara vodi lako je zaključiti da u njoj mora biti svega i svačega, kao što je bilo ranije o Vuku, Ćosiću i drugim piscima iz srpske književnosti. Otuda mislim da na Basaru treba gledati ovako – on je jedini pisac koji se izborio da kaže apsolutno što god ga volja – kaže, za Novosti, profesor Aleksandar Jerkov.

Članovima Upravnog odbora Zadužbine „Desanka Maksimović“, koji su inače pokazali odvažnost i istrajnost u nedavnom pokušaju izbacivanja Desanke iz školskih udžbenika, uputili smo prekjuče pismo sa pitanjima: Kako ocenjuju način na koji Basara piše o Desanki Maksimović i dekonstruiše nacionalne mitove? Mogu li se opravdati vulgarnost i prostota u književnom delu? Postoji li granica koja ne bi smela da se pređe kada je reč o nacionalnoj veličini kakva je Desanka?

U jučerašnjem razgovoru sa predsednicom Upravnog odbora dr Zoranom Opačić, saznali smo da je pitanja prosledila svim članovima UO, ali do zaključenja ovog broja niko nije našao za potrebno da na bilo koji način reaguje, izuzev Tanje Kragujević.

– Svaki književni postupak, pa i najoštrija ironija i parodija imaju mesto u savremenoj književnosti. Ipak, postoji granica pristojnosti i humanističkih načela o kojima bi trebalo da misli svaki autor – rekla je, za Novosti, dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović“. – Kao što je rekao Ivo Andrić: „Jer pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu ako na jedan ili drugi način ne služe čoveku i čovečnosti.“

Mihailović: Sastojak satirične matrice

Kao i u ranijim svojim romanima, uvek kritično, Basara se osvrće na nepravde i apsurde naše kulturne politike uopšte.

Tako će se, pišući o postavljanju spomen-ploče Milovanu Đilasu i đavolijade koju doživljava njegov junak Stojković sa Đilasovom rezidencijom, setiti zanemarenog pesnika Novice Tadića, a povodom podizanja spomenika Desanki Maksimović spomenuće da naš veliki, svetski slikar, Ljuba Popović, za razliku od Desanke, nije dobio spomenik u rodnom Valjevu. To je kontekst prepričan u vanknjiževnom diskursu – kaže, za Novosti, urednik u „Laguni“ Dejan Mihailović.

– Verovatno će se naći oni koji će u toj doista skarednoj anegdoti o Desanki Maksimović videti napad na njeno delo i ličnost, ali načelno se ne može optuživati pisac za nešto što u njegovom romanu govori njegov junak, makar on bio i piščev alter-ego. Na pristojan ili nepristojan način, kako god da se protumači, ovaj pisac uporno izvlači iz svetačkog rama mnoge srpske veličine, od pisaca i slikara do političara i sveštenika, i iznosi mnoge etički kudikamo skarednije pojave kojih bi trebalo da se stidimo, pa smatram da su ovakve epizode u njegovom poetičkom ključu sastojak Basarine satirične matrice.

Dekonstrukcija mitova je dragocena ako su to mitovi, a ne književne činjenice i eksplicitna imena. Sve drugo je predmet književne kritike i pisanja nove istorije književnosti, a književna fikcija nije merilo vrednosti drugog književnog dela. Ipak, ovde je povređeno humanističko i rodno pravo pesnikinje.

Možda je Basarino raspojasano pero palo i srozalo se do prostakluka samo na jednoj stranici romana. Možda je Kontraendorfin zaista najbolji roman srpske književnosti 2020. To, međutim, ne može biti ni opravdanje ni alibi za mizogine reči ispisane u romanu kojima se ruži lice i delo najveće i najpopularnije srpske pesnikinje. A ona, kakvu ju je Bog dao, skromna i puna razumevanja za ljudske slabosti, verovatno bi mu odgovorila samo sa dve reči: „Tražim pomilovanje“.

 

Autor D. Bogutović

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Rade Prelić

 

Izvor Večernje novosti/Iskra, 28. januar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u