Reakcije na uspostavljanje odnosa Izraela i Prištine, oglasila se i Turska

Ne stišava se bura nakon što su tzv. Kosovo i Izrael uspostavili diplomatske odnose. Prva je reagovala EU, pa Srbija, a javila se i Turska

Prva se, nakon što je objavljeno, ali i zvanično završeno otvaranje predstavništva tzv. Kosova u Jerusalimu, oglasila EU, odakle je saopšteno da je stav EU o ambasadama u Jerusalimu jasan i nepromenjen.

“U skladu sa Rezolucijom 478 SB UN iz 1980, kojom se pozivaju sve članice UN da svoje ambasade presele u Tel Aviv, sve ambasade država članica EU takođe kao i Delegacija EU u Izraelu, nalaze se u Tel Avivu “, rečeno je iz Brisela u ponedeljak, uz dodatak da Kosovo ovim postupkom podriva svoj put ka integraciji u EU.

Potom je reagovala i Turska, koja je saopštila da je zvanična Priština time prekršila međunarodno pravo. Portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoj saopštio je da to “ne služi palestinskom pitanju” i , kako navodi, potkopava viziju rešenja o dve države.

Srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da će činjenica da su Izrael i tzv. Kosovo uspostavili diplomatske odnose “uticati na odnose Srbije i Izraela”.

“Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za Ameriku i ono što je važno Americi nego Srbija, to je njihovo legitimno pravo. Ono što je važno to je da mi u tom procesu nismo učestvovali, jer predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić nije prihvatio da potpiše poziv Izraelu da prizna tzv. Kosovo, i obrnuto”, rekao je Selaković za Radio-televiziju Srbije.

Na pitanje kada će Srbija otvoriti ambasadu u Jerusalimu, on je odgovorio “O tom potom”.

Poslednja koja se oglasila povodom kritika EU na račun tog poteza zvanične Prištine je ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku. Ona je izjavila da je licemerno to što je EU ukorila Kosovo zbog otvaranja ambasade u Jerusalimu.

Ona je takođe reagovala i na to što, kako je navela, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU retko približava svoju spoljnu politiku Evropskoj uniji.

“Evo još jednog primera. Srbija, iako zemlja kandidat za članstvo u EU, retko, ako ikada, približava svoje spoljnopolitičke odluke EU. Od odnosa sa Rusijom i Kinom i prodaje oružja do skandaloznih glasova UN i kršenja međunarodnih sankcija. Odluke Srbije i spoljna politika su u velikoj meri, ako ne i isključivo, u suprotnosti sa odlukama EU. Brisel nikada nije upozorio Srbiju. Bar ne javno. Izuzetak je otvaranje ambasade u Jerusalimu, gde je EU javno ukorila i Srbiju i Kosovo“, napsala je ona na Fejsbuku, što prenosi Kosovo onlajn.

 

Izvor B92, 02. februar 2021.

 

Selaković: Nismo srećni zbog postupka Izraela

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da je nesporno da je Emanuel Makron neko ko izrasta u lidera Evropske unije koji će krojiti budući put Evrope i zato je važno sa njim razgovarati. Priština i Tel Aviv uspostavili su diplomatske odnose, a Selaković navodi da zbog toga “niti smo srećni niti smo zadovoljni”.

Nikola Selaković je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da živimo u vreme kovida i da su bilateralne posete između šefova država zaista retke, gotovo nepostojeće, a da je jučerašnji susret francuskog i srpskog predsednika pokazatelj “poštovanja Srbije i predsednika Vučića”.

“Nesporno je da je Emanuel Makron neko ko izrasta u lidera Evropske unije i ko će zajedno sa Arminom Lašetom krojiti budući put Evrope i zato je važno sa njim razgovarati”, rekao je Selaković.

Zato je važno, kako kaže ministar, “kada govorimo o kosovskometohijskom problemu, stvari postavljati na realistične osnove”.

“Truditi se da zaista iznađemo neko ozbiljno rešenje, da pokažemo ozbiljnost, inicijativu, želju i volju za nastavak dijaloga, ali na takav način dobiti i šansu da ako ne dođe do rešenja u tom pitanju, na Srbiju ne spadne sva krivica, kao što je to bilo u prethodnim godinama”, rekao je Selaković.

“Ozbiljne države ne otkrivaju svoje planove i taktike”

Kada je reč o nastavku evropskih integracija, Selaković ističe da je Srbija prva koja je prihvatila novu metodologiju koju je inicirala Francuska i da je zato bilo prirodno sada razgovarati sa Francuskom o nastavku našeg evropskog puta.

“Ova prilika koju je imao predsednik Vučić da ovoliko razgovara sa predsednikom Makronom, da ga ugosti pre godinu i po dana u Beogradu i da juče dobijemo najavu nove posete, to je svedočanstvo toga koliki je proboj u međunarodnim odnosima napravila Srbija”, poručio je Selaković i dodao da će Makron za dve godine dva puta posetiti Srbiju, a da prethodnih 20 godina nismo imali nijednu posetu francuskih predsednika.

Na pitanje kakva bi to mogla biti inovativna rešenja za KiM, Selaković kaže da “ozbiljne države u ovakvim stvarima ne otkrivaju svoje planove i svoje taktike”.

“Za stavove Srbije danas postoji mnogo više sluha i mnogo više razumevanja. Da li to znači da ćemo doživeti za 180 stepeni promenu politike velikih sila? Naravno da to ne znači. Ali sama činjenica koliko su učestali ovi susreti, koliko se govori o važnim temama, ne samo o ovome što su važna politička pitanja”, rekao je Selaković i u tom kontekstu istakao važnost pokretanja teme metroa.

Istakao je da je za Srbiju važna i dobra saradnja na liniji Francuska–SAD.

“To je nešto što će Srbiji moći samo da olakša situaciju. Da li dramatično, onako kako Srbi žele i sanjaju? Ne. Ali zato sam rekao – postavljati stvari na realistične osnove”, dodao je ministar.

Šta je realnost kada je reč o Kosovu i Metohiji?

Odgovarajući na pitanje šta je realnost kada govorimo o Kosovu i Metohiji, Selaković kaže da je realnost da na KiM žive i pripadnici srpskog naroda, da su oni u kompaktnim određenim sredinama i da traže ispunjenje onoga što je preuzeto kao obaveza od Prištine u ranijim dogovorima.

“Dakle, da tražimo i osnivanje Zajednice srpskih opština, da tražimo i zaštitu prava našeg naroda, da tražimo i zaštitu naših svetinja. Srbija je ovde u situaciji da sve što je potpisivala i sve čega se držala je doprinosilo s jedne strane jačanju njenog međunarodnog kredibiliteta i njenog ugleda, stvaranju slike jednog kredibilnog partera, a s druge strane ono što je potpisivala Priština gotovo da nikoga nije zanimalo, ali Srbija je uporno i stameno držala tu svoju poziciju i stalno apelovala na zaštitu svojih prava i na zaštitu onoga što je preuzeta obaveza od strane institucija iz Prištine”, rekao je Selaković.

Na pitanje da li posle jučerašnjeg susreta jasnija paralela između evropskog puta i nekog rešenja za Kosovo i Metohiju, Selaković kaže da je nesporno da je u okviru poglavlja 35 dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine jedna bitna stavka.

“Ono što je važno je da će naš proces pridruživanja EU biti nastavljen po novoj metodologiji koju smo duže od godinu dana iščekivali i da u tom procesu imamo podršku Francuske, koja je bila i inicijator promene same metodologije”, rekao je Selaković.

“Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za SAD”

Priština i Tel Aviv juče su uspostavili diplomatske odnose, a Selaković kaže da će to “nesumnjivo uticati na odnose Srbije i Izraela”.

“Mi zbog toga niti smo srećni niti smo zadovoljni. Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za SAD i ono što je važno Sjedinjenim Državama nego što je to Srbija i to je njihovo legitimno pravo. Ono što je važno jeste da mi u tom procesu na takav način nismo učestvovali, da predsedik Vučić nije prihvatio da potpiše poziv Izraelu da prizna Kosovo i obrnuto, da smo rekli da to nije nešto to je naša međunarodna politička pozicija”, rekao je Selaković.

Kaže da će biti vrlo zanimljivo videti hoće li biti nekih muslimanskih i arapskih zemlja koje će posle ovoga priznati nezvisnost Kosova.

“Ja sam uveren da neće i mišljenja sam da će to biti veoma teško kada to gledate iz tog ugla. Mi smo u odnose sa državom Izrael, posebno u posledih sedam godina, uložili ozbiljne napore, mnogo smo ulagali u odnose između srpskog i jevrejskog naroda i zato nismo srećni zbog ovoga, ali videćemo kako će se stvari ubuduće dešavati”, navodi ministar.

“Ono što je ovde bilo indikativno jeste upinjanje iz petnih žila jednog visokog zvaničnika Stejt departmenta, Metjua Palmera, da do ovoga dođe, da se ta stavka u sporazumu SAD, Izraela i takozvanog Kosova primeni, pa ćemo se videti da li će se toliko truditi i da li će toliko upinjati da se primene i one druge delove sporazuma između SAD i Srbije, da li će takozvano Kosovo pristupiti mini-Šengenu, da li ćemo izvršiti energetsku diverzifikaciju”, poručio je Selaković.

Na pitanje očekuje li da na još neke države utiče ovakva odluka, Selaković kaže da ćemo videti.

“Vašingtonski sporazum podrazumeva jednu obavezu uzdržavanja od naše aktivnosti za otpriznavanje i aktivnosti Prištine za priznavanje i za pristupanje međunarodnim organizacijama. Mi se svojih obaveza držimo, ali veoma dobro znamo kako nam je postupati ako se drugi ne budu držali toga”, zaključio je Selaković.

“Niko u Evropi nije objavio cene po kojima je plaćao vakcine”

Kada je reč o polemici kolika je cena vakcina, Selaković kaže da niko u Evropi nije objavio cene po kojima je plaćao vakcine.

“Ono što mogu da vam kažem jeste da smo ih mi platili značajno manje nego bilo koja zemlja Evropske unije što ćete priznati da je nešto što nije očekivano s obzirom na količine koje nabavljaju oni i koje nabavljamo mi”, rekao je Selaković.

O otvaranju ambasade u Jerusalimu

Na pitanje kada ćemo otvoriti ambasadu u Jerusalimu, Selaković kaže “o tom–potom”.

“O tome ćemo odlučivati, predsednik Vučić je u Vašingtonu još 4. septembra vrlo jasno rekao od čega taj proces zavisi i kako će se u budućnosti odvijati”, dodao je Selaković.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Amir Cohen

 

Izvor RTS, 02. februar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u