Bajdenov plan za podrivanje Rusije

Kadrovske odluke Džoa Bajdena u spoljnopolitičkom domenu jasno pokazuju da će fokus nove administracije u Sjedinjenim Državama biti premešten sa kineske na rusku pretnju

Bajdenova administracija je od prvog dana stavila do znanja da će usvojiti neprijateljsku i agresivnu politiku protiv Ruske Federacije. Rezon iza ovog stava nema veze ni sa bilo kakvim potezom koji je Putinova Rusija preduzela ili propustila da preduzme protiv Zapada. Nema nikakve veze ni sa apsurdnim optužbama da je Putin naredio trovanje proameričkog disidenta Alekseja Navaljnog ultra-smrtonosnim nervnim agensom novičok. Radi se o daleko dubljoj agendi globalističkih sila. A ta agenda je ono što se sada nameće.

Bajdenov odabir kadrova mnogo otkriva. Njegovi glavni spoljnopolitički saradnici – Entoni Blinken kao državni sekretar i Viktorija Nuland kao državni podsekretar za politička pitanja; Bil Barns kao direktor CIA, Džejk Salivan kao savetnik za nacionalnu bezbednost, Avril Hejns kao direktorka nacionalnih obaveštajnih službi – potiču iz administracije Obama-Bajden i tesno su međusobno sarađivali. Osim toga, svi oni tretiraju Rusiju, a ne Kinu, kao glavnu bezbednosnu pretnju svetskoj hegemoniji Sjedinjenih Država.

Co Bajden je ovo često isticao kao kandidat. Njegove kadrovske odluke u domenu spoljne politike pokazuju da će fokus Bajdenove administracije, bez obzira na njegovo zdravlje, biti premešten sa kineske na rusku pretnju. Bajdenov šef CIA, Bil Barns, bivši je ambasador u Moskvi, a bio je i zamenik državnog sekretara tokom Obaminog državnog udara u Ukrajini 2014. godine. Važno je istaći da kada je Barns napustio državu novembra 2014, nasledio ga je Entoni Blinken, sadašnji državni sekretar. Blinken je navodno formulisao odgovor američkog Stejt departmenta na rusku aneksiju Krima.

Nulandova je ključ

Svi Bajdenovi kandidati su uniformno složni u optuživanju Putinove Rusije za sve od mešanja u američke izbore 2016. godine do nedavnog „SolarWinds“ hakerskog napada na mrežu američke vlade, kao i za svaku drugu tvrdnju protiv Rusije izrečenu poslednjih godina, bez obzira na to da li je dokazana ili ne.

Ako, međutim, pokušavamo da utvrdimo šta nova Bajdenova administracija i američke obaveštajne službe spremaju protiv Putina i Rusije, najbolji indikator je istaknuta uloga data Viktoriji Nuland – osobi koja je, zajedno sa tadašnjim potpredsednikom Džoom Bajdenom, vodila političku stranu američkog državnog udara u Ukrajini 2013/14. Postala je ozloglašena zbog prisluškivanog telefonskog razgovora sa američkim ambasadorom u Kijevu tokom majdanskih protesta iz 2013/14, u kojem je ambasadoru Džefriju Pjatu povodom odabira EU za novi ukrajinski režim rekla „Je*eš EU“. Njen suprug, Robert Kejgen, je notorni vašingtonski neokon.

Pomoćnica američkog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Viktorija Nuland u pratnji američkog ambasadora u Ukrajini Džofrija Pjata u čuvenoj sceni ponude keksa proevropskim demonstrantima na Trgu nezavisnosti u Kijevu, 11. decembar 2013. (Foto: AP Photo/Andrew Kravchenko)
Pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Viktorija Nuland u pratnji američkog ambasadora u Ukrajini Džefrija Pjata u čuvenoj sceni ponude keksa proevropskim demonstrantima na Trgu nezavisnosti u Kijevu, 11. decembar 2013. (Foto: AP Photo/Andrew Kravchenko)

Po napuštanju državne funkcije usled Trampove pobede na izborima 2016. godine, Nulandova je postala viši savetnik pri Olbrajt-Stounbridž grupi kojom predsedava bivša Klintonova državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja takođe predsedava i jednom od filijala Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy – NED), odnosno Nacionalnim demokratskim institutom. Nulandova je takođe ušla i u upravni odbor NED-a nakon 2016, održavajući tesan kontakt sa NED-ovskim operacijama svrgavanja režima. Ona je ekspert za Rusiju, tečno govori ruski i specijalista je za smene režima.

Kao pomoćnik Obaminog državnog sekretara za evroazijske i evropske poslove, Nulandova je 2013. godine sarađivala sa potpredsednikom Džoom Bajdenom da u proameričkom i antiruskom državnom udaru u Ukrajini na vlast dovede Arsenija Jacenjuka. Mesecima je podsticala demonstracije protiv režima izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča kako bi nametnula njegovo rušenje nakon što se odlučio za pridruživanje ruskoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Osnivač privatne obaveštajne grupe Stratfor Džordž Fridman izjavio je 2014. godine, u intervjuu datom odmah po februarskom državnom udaru u Kijevu, kako je to „najflagrantniji puč u američkoj istoriji“.

Nove inicijative

U velikom članku objavljenom avgusta prošle godine u Forin afersu – časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose (Council on Foreign Relations – CFR), Nulandova nagoveštava šta će biti najverovatnija američka strategija za podrivanje Rusije u mesecima koji dolaze. Ona se žali kako postoji „ozlojeđenost prema stanju američko-ruskih odnosa, dok su Amerikanci izgubili samopouzdanje povodom sopstvene sposobnosti da promene situaciju“.

Drugim rečima, njen cilj je „promena situacije“ u vezi sa Putinom. Ona niže optužnice na račun Rusije u proteklih 12 godina: „Rusija je prekršila sporazume o kontroli naoružanja, razmestila nova, destabilizujuća oružja, zapretila suverenitetu Gruzije, preotela Krim i dobar deo Donbasa, te podržavala despote u Libiji, Siriji i Venecueli. Pribegavala je sajber-oružju protiv stranih banaka, električnih mreža i vladinih sistema, mešala se u inostrane demokratske izbore i likvidirala svoje neprijatelje na evropskom tlu“.

U nastavku ona navodi kako uzastopne američke ekonomske sankcije protiv odabranih ruskih banaka i kompanija, kao i protiv Putinovih pomagača, nisu postigle mnogo u kontekstu promene ruske politike, pri čemu tvrdi da su „američke i savezničke sankcije, iako prvobitno bolne, postale bušne i impotentne prekomernom upotrebom, pa više ne impresioniraju Kremlj“.

Pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja zajedno sa američkim ambasadorom u Ukrajini Džofrijem Pjatom tokom konferencije za medije u zgradi američke ambasade u Kijevu, 07. februar 2014. (Foto: Martin Bureau/AFP/Getty Images)
Pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja zajedno sa američkim ambasadorom u Ukrajini Džefrijem Pjatom tokom konferencije za medije u zgradi američke ambasade u Kijevu, 07. februar 2014. (Foto: Martin Bureau/AFP/Getty Images)

Ali Nulandova smatra da je Putinova Rusija danas ranjivija nego što je bila ikada pre u proteklih 20 godina: „Glavno što bi moralo da zabrinjava ruskog predsednika jeste raspoloženje unutar Rusije. Uprkos Putinovim tvrdorukaškim potezima u inostranstvu, 20 godina neuspeha da se investira u modernizaciju Rusije moglo bi da ga sada stigne. Godine 2019, rast ruskog BDP-a iznosio je anemičnih 1,3 odsto. Ove godine, pandemija koronavirusa i slobodni pad cena nafte mogao bi da rezultuje značajnom ekonomskom kontrakcijom… Ruski putevi, pruge, škole i bolnice se raspadaju. Njeni građani su postali buntovni pošto se obećana ulaganja u infrastrukturu nikako ne dešavaju, a porezi i starosna granica za penziju rastu. Korupcija i dalje buja, a ruska kupovna moć i dalje opada“.

U svom članku za CFR, Nulandova predlaže upotrebu „Fejsbuka, Jutjuba i drugih digitalnih platformi… nema razloga da Vašington i njegovi saveznici ne budu spremniji da serviraju Putinu njegovu sopstvenu čorbu unutar Rusije, negirajući na isti način umešanost“. Kako dalje navodi, pošto Rusi naširoko koriste internet koji je uglavnom otvoren, „uprkos velikom Putinovom trudu, današnja Rusija je propusnija. Mladi Rusi su mnogo skloniji konzumiranju informacija i vesti preko interneta umesto preko državne televizije i štampe. Vašington bi trebalo da im se obrati tamo gde se oni nalaze: na društvenim mrežama Odnoklasniki i VKontakte, Fejsbuku, Telegramu i Jutjubu, kao i mnogim novim ruskojezičnim digitalnim platformama koje izranjaju“.

Faktor Navaljni

Otprilike u vreme kada je Nulandova predala svoj julsko-avgustovski članak za Forin afers, večiti Putinov protivnik Aleksej Navaljni bio je u Berlinu, tobože oporavljajući se od onoga za šta tvrdi da je bio pokušaj Putinovih službi da ga ubiju visoko toksičnim nervnim agensom novičokom. Navaljni – opoziciona figura sa američkim obrazovanjem sticanim na Jejlu od 2010. godine, sa već preko deset godina nastojanja da ostvari snažnu biračku podršku – registrovan je kao primalac novca od Nacionalne zadužbine za demokratiju, koju je sam osnivač devedesetih opisao kao entitet koji „radi ono što je CIA nekada radila, samo privatno“. Godine 2018, prema američkom NPR-u, Navaljni je imao preko šest miliona Jutjub gledalaca i preko dva miliona pratilaca na Tviteru. Koliko njih čine botovi koje plaća američka obaveštajna služba nije poznato. Sada, pet meseci nakon egzila u Berlin, Navaljni se hrabro vraća, znajući da ga verovatno čeka zatvor zbog ranijih optužbi. Očigledno da se radi o čistoj računici njegovih zapadnih sponzora.

Američka državna nevladina organizacija za smene režima obojenim revolucijama – NED – u članku objavljenom 25. januara ponavlja poziv Nulandove na destabilizaciju Putina putem društvenih mreža. Pišući o hapšenju Navaljnog u Moskvi svega tri dana pre Bajdenove inauguracije, NED tvrdi da je „stvaranjem modela gerilskog političkog ratovanja u digitalnom dobu Navaljni pokazao potpuni nedostatak maštovitosti režima i njegovu nesposobnost…“ Dodaju da je „Putin uhvaćen u kvaku-22 (engl. „Catch-22“ – popularni naziv za paradoksalnu situaciju iz koje pojedinac ne može da pobegne usled kontradiktornih pravila ili ograničenja, nazvana po istoimenom romanu Džozefa Helera, prim. prev.): Ukoliko Putin ubije Navaljnog to bi moglo da privuče još veću pažnju na problem i pojača nemire. Ukoliko Putin dopusti Navaljnom da živi, onda će Navaljni ostati fokus otpora, bilo da je u zatvoru ili ne. Navaljni je uglavnom uspeo da izmanevriše Putina na svakom ćošku od svog trovanja. Sve to postaje pomalo ponižavajuće za njega (Putina, prim. prev.)“.

Od njegovog navodnog neuspelog trovanja na ruskom Dalekom istoku u avgustu, Navaljnom je ruska vlast dozvolila da odleti u Berlin na lečenje, što je prilično čudno ukoliko su Putin i ruske službe zaista želeli da bude mrtav. Ono što se odvijalo u narednih pet meseci tokom egzila ukazuje da su povratak Navaljnog profesionalno pripremili neimenovani zapadni obaveštajni specijalisti za smene režima. Kremlj tvrdi da ima obaveštajne podatke koji pokazuju kako su Navaljnog tokom egzila direktno tutorisali CIA eksperti.

Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni okružen novinarima u avionu na aerodromu u Berlinu neposredno pre leta za Moskvu, 17. januar 2021. (Foto: AP Photo/Mstyslav Chernov)
Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni okružen novinarima u avionu na aerodromu u Berlinu neposredno pre leta za Moskvu, 17. januar 2021. (Foto: AP Photo/Mstyslav Chernov)

Na dan hapšenja Navaljnog u Moskvi 17. januara, njegova antikorupciona NVO objavila je sofistikovani Jutjub dokumentarac, u kojem se prikazuje ogromna palata na obalama Crnog mora koja navodno pripada Putinu, i to snimljena dronom, što je ozbiljan poduhvat. U tom klipu Navaljni poziva Ruse u marš na „Putinovu palatu“ od milijardu dolara, kako bi protestovali protiv korupcije.

Navaljnom, kog očigledno podržavaju sofistikovani američki specijalisti za informaciono ratovodstvo i grupe poput NED-a, verovatno je rečeno da izgradi pokret kojim bi se suprotstavio kandidatima Ujedinjene Rusije na septembarskim izborima za Dumu, na kojima Putin ne učestvuje. Čak mu je data i nova taktika, koju on naziva „strategijom pametnog glasanja“ – što je brend NED-a.

Stiven Sestanovič, ekspert za Rusiju njujorškog Saveta za spoljne odnose i bivši član upravnog odbora NED-a, predložio je potencijalni plan igre novog Bajdenovog tima. Dana 25. januara, Sestanovič je na blogu CFR-a napisao: „Putinov režim ostaje jak, ali opštenacionalni protesti u znak podrške Alekseju Navaljnom predstavljaju najozbiljniji izazov do sada. Opozicioni lider Aleksej Navaljni pokazuje političku kreativnost i taktičku veštinu sa kojom se Putin ranije nije suočio. Ukoliko se protesti nastave, mogli bi da otkriju pukotine u njegovom višedecenijskom režimu vladavine“.

Ovo je objavljeno dva dana nakon što su širom Rusije otpočeli protesti sa zahtevom za puštanje Navaljnog iz zatvora. „Smelom odlukom da se vrati u Moskvu i objavljivanjem masovno gledanog videa koji eksponira korumpiranost režima, Navaljni se dokazao kao sposobna i maštovita politička figura – čak i u zatvoru on je možda najteži protivnik sa kojim se Putin suočio“, napisao je. „Strateška sofistikovanost tima Navaljnog istaknuta je objavljivanjem snimka, a pre toga i eksponiranjem pripadnika Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su ga otrovali prošlog leta“.

Odluka Bajdenovog tima da bivšeg ambasadora u Moskvi postavi na čelo CIA, a Viktoriju Nuland na treću poziciju u Stejt departmentu, zajedno sa ostalim kadrovskim odlukama u obaveštajnoj zajednici, jasno ukazuje da će destabilizacija Rusije biti glavni fokus Vašingtona u budućnosti. NED ističe: Hapšenje Navaljnog tri dana pre Bajdenove inauguracije je prema mišljenju bivšeg američkog ambasadora u Rusiji Makjla Mekfula prva Bajdenova spoljnopolitička kriza. Šta god da je stajalo u njegovim tranzicionim dokumentima, ovo je sada prva tačka dnevnog reda“.

Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden (Foto: Drew Angerer/Getty Images)
Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden (Foto: Drew Angerer/Getty Images)

Razlog tome, međutim, nije domaća korupcija Putinovog užeg kruga, bila ona stvarna ili izmišljena. Bajdena to ne interesuje. Radi se o samom postojanju Rusije pod Putinom kao nezavisne, suverene države koja pokušava da brani svoj nacionalni identitet, bilo vojnim putem, bilo tradicionalnom konzervativnom ruskom kulturom. Još od američke NED-ovske destabilizacije Sovjetskog Saveza 1990. godine tokom Bušove administracije, politika NATO i uticajnih finansijskih krugova koji stoje iza NATO-a bila je da Rusiju razbiju na mnogo delova, odnosno da demontiraju državu opljačkaju sve što preostane od njenih ogromnih prirodnih resursa. Globalistički „Veliki reset“ ne predviđa prostor za nezavisne nacionalne države poput Rusije – to je poruka koju novi Bajdenov tim očigledno želi da pošalje.

 

Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani je politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Reuters/Kevin Lamarque

 

Izvor New Eastern Outlook

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u