Руски опозициони лидер Алексеј Наваљни непосредно након слетања из Немачке на пункту за контролу пасоша на аеродрому Шереметјево, Москва, 17. јануар 2021. (Фото: Kirill Kudryavtsev/AFP)

B. Mitrinović: Vakcine, gas i faktor Navaljni

Navaljni je sada postao glavna poluga u transatlantskim odnosima. Nemačka je spremna da nastavi sa uvođenjem sankcija Rusiji, ali istovremeno tvrdi da treba držati otvorene kanale komunikacije s Rusima

Ove nedelje svi putevi su vodili u Moskvu jer je na nekoliko nivoa Rusija izbila u centar pažnje. Prvo, Navaljni je iz zatvora nastavio da radi na tome da Putin nasledi renome Bordžija, pošto ne uspeva da savlada beskrupulozni nagon za trovanjem protivnika.

Potom, Nemci više nisu izdržali optuživši predsednicu Evropske komisije, svoju bivšu ministarku odbrane, Ursulu fon der Lajen da je „zeznula stvar”, ostavivši Evropljane bez dovoljne količine vakcina. Tek pošto se ispostavilo da su vakcine mogle da se nabave na vreme da im se nisu prebrojavala krvna zrnca i da su Nemce u organizaciji pretekli neki na lošijem glasu – „sputnjik ve” je izgleda probio evropske ideološke barijere, a kancelarka je priznala da noćima ne spava.

Nemački zamenik premijera i ministar finansija Olaf Šolc je u ponedeljak uveče na sastanku kabineta skinuo kravatu i rekao da je nabavka vakcina bila „čisto s…”. Socijaldemokrata je vitlao kravatom i besneo, a kada je poimenice prozvao Fon der Lajenovu (koja je odbila da se pojavi u Bundestagu i odgovara na pitanja nemačkih poslanika o haotičnoj situaciji s vakcinama) – Merkelova ga je prekinula.

Makronov salto

A onda je Makron promenio mišljenje o „Severnom toku 2”. Doduše ne zbog Rusije nego zbog sebe, razmišljajući da li je vredno žrtvovati spoljnopolitički prestiž zbog cevovoda i pogoršati odnose s novim američkim predsednikom. Prvo se u utorak solidarisao sa nemačkim liberalima i „zelenima”, rekavši da bi trebalo obustaviti gradnju ruskog cevovoda, a onda je tri dana kasnije, kada je kancelarka otvorila pregovore s Amerikancima, shvatio da njeni politički dani još nisu odbrojani i da druga po snazi evropska sila teško može da izbije na prvo mesto. Kaže da je razumeo stav nemače vlade da je gasovod prelazna varijanta ka zelenoj energetskoj politici.

Ali ekonomski projekat sa političkim posledicama nije završen. Amerikanci su sa Nemačkom ušli u pregovore, uslovljajući gradnju novog kraka gasovoda nesmanjenim isporukama ovog energenta preko Ukrajine. Merkelova predlaže uvođenje sigurnosnog prekidača, što Rusima ne znači mnogo kao rešenje, ali im obezbeđuje dodatno vreme za završetak projekta vrednog 11 miliona dolara. Jer da je gas neometano išao preko Ukrajine, ne bi se ni upuštali u skupi i politički izazovni projekat po dnu Baltičkog mora. Nemačka pod uticajem SAD sada tvrdi da će „mehanizam za isključivanje” izbaciti upotrebu gasovoda kao sredstva ruskog pritiska na Ukrajinu – što Rusiju stavlja u poziciju onoga ko trpi pritisak. Međutim, predsednik Frank Valter Štajnmajer smatra da je energetska spona Evrope i Rusije poslednji most među njima i da ga ne bi trebalo rušiti.

Berlinski pacijent

Šta će sve biti uslovi da se taj prekidač isključi, a poslednji most sruši – još nije sasvim poznato. Svakako su na stolu sankcije zbog slučaja Navaljni koji je sada glavna poluga u transatlantskim odnosima. Nemačka je i dalje spremna da nastavi sa uvođenjem sankcija Rusiji, ali istovremeno tvrdi da treba držati otvorene kanale komunikacije s Rusima.

Tako je šef evropske spoljne politike Žozep Borelj, posle prvobitnog odlaganja, ipak otišao u RF. Razgovori u Moskvi su bili red nemilosrdnih konstatacija pa red pregovora. Nedostatak normalnosti između Rusije i EU najviše smeta ruskoj strani, što prećutno podrazumeva konstataciju da previše zavise od američkih poteza. Za Brisel, s druge strane, slučaj Navaljni je spustio nivo odnosa na najnižu tačku. Ali im trebaju vakcine i gas.

Prema istraživanjima nevladine agencije Levada, nivo podrške Rusa prema Navaljnom je ostao nepromenjen u odnosu na mesec dana posle navodnog prošlogodišnjeg trovanja: sadašnjih 19 odsto u odnosu na septembarskih 20 odsto. Ali je zato hibridni rat na ruskim ulicama povećao nivo negativnog stava prema njemu: sada je 56 odsto u odnosu na prethodnih 50 odsto.

To, naravno, ništa ne znači u nameri amirčke administracije da natera Rusiju „da plati” za ceo spektar zlonamernih aktivnosti. Pri doslovnom citiranju američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena to uključuje ometanje američke demokratije, trovanje građana na evropskom tlu hemijskim oružjem, plaćanja Talibanima da ubijaju američke vojnike u Avganistanu, hakerske napade… Džozef Bajden je najavio promenu američke spoljne politike koju hoće da vrati u vreme Baraka Obame, ali bez „resetovanja” odnosa sa Moskvom. Hilari Klinton i Sergej Lavrov su 2009. pritisnuli taster na kome su Amerikanci hteli na ruskom da napišu „restart”, a u stvari su napisali „preopterećenje”. Lavrov se samo osmehnuo, objasnivši grešku – i pritisnuo crveno dugme.

 

Autor Biljana Mitrinović

 

Naslovna fotografija: Kirill Kudryavtsev/AFP

 

Izvor Politika, 07. februar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u