Na verski praznik Sretenje desila su se dva važna događaja koja su opredelila sudbinu srpskog naroda i njegove moderne države. Na Sveto Sretenje Gospodnje 1804. Karađorđe Petrović sa zbora u Orašcu poveo je narod na bunu, kasnije ustanak što je rezultiralo, posle 74 godine i međunarodnim priznavanjem nezavisnosti srpske države 1878. A na Sretenje 1835. preciznije 3. februara Narodna skupština, naročito zato sazvana na kneževoj livadi u Kragujevcu usvojila je „Ustav Knjaževstva Serbie” koji organizuje prvu ustavnu predstavničku vladavinu u Kneževini Srbiji.
Mnogi smatraju da ne postoji važniji od ovog datuma u novijoj srpskoj istoriji, jer označava početak borbe za oslobođenje od turske vlasti, s jedne, i vaskrsavanje tj. izgradnju državne strukture i ponovno stupanje srpske države na evropsku političku scenu, s druge strane. Dakle, ovaj datum i ovaj praznik u sebi sadrže dve bitne odlike srpskog naroda i njegove države, oslobodilačku i slobodarsku, spajajući te dve tradicije u jednu. Oslobodilačku da ne trpi tuđinsku vlast i da se bori za slobodu, a slobodarsku da kada ima i sopstvenu vlast nastavlja da se bori za svoju političku slobodu, prava naroda, demokratiju, a protiv autoriteta vođe i svih vrsta autoritarnosti i samovolje.
Od kada je na Sretenje u Kragujevcu Narodna skupština izglasala „Ustav Knjaževstva Serbie” 1835. Srbija se može smatrati državom, bez obzira na to što je još bila samo autonomna kneževina u sastavu Otomanske imperije. Kako je ustav akt suverene države i simbol nezavisnosti, odnosno kako bez ustava nema države, shodno tome, Sretenjski ustav se smatra i početkom srpske državnosti. Posmatrajući čitav period ustavnosti od tog trenutka do danas može se zapaziti da je borba za donošenje, poštovanje i menjanje ustava u stvari politička istorija Srbije, da su ustavi kojih je bilo 13 u proseku trajali isto toliko godina, da su neki doneti na skupštinama a mnogi darovani tj. oktroisani od samog vladara, da je jedan ustav donet van Srbije tzv. Turski ustav darovan od sultana u formi svog najvišeg akta-hatišerifa. On je i najduže bio na snazi.
Od šest samostalnih ustava, donetih 1835. (Sretenjski), 1838. (Turski), 1869. (Namesnički), 1888. (Radikalski), 1901. (Oktroisani) i 1903. (ponovljeni ustav iz 1888), Srbija je imala kao kneževina, prva tri, a ostale kao kraljevina. Svi, sem ustava iz 1903. doneti su za vladavine vladara iz dinastije Obrenović. Dva ustava su regulisala odnose u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji a četiri u socijalističkoj Jugoslaviji. Ustav Srbije iz 2006. je sedmi koji je Srbija dobila kao nezavisna država, posle skoro vekovnog jugoslovenskog iskustva.
Bez obzira što nije bio primenjen u praksi tj. zaživeo od trenutka donošenja Sretenjskog ustava Srbija je ustavna država. Od tada do danas bilo je velikih unutrašnjih potresa koji su se pozivali i vezivali za ustave, njihovu odbranu ili njihovu promenu, sukoba između vladalaca i državnog saveta, sukoba političkih partija i interesnih grupa sa vladarem, Narodne skupštine i vladara, što je kulminiralo mnogim bunama, abdikacijama, progonstvima ali i ubistvima vladara, smenjivanja i uspostavljanja dinastija (dinastičkih prevrata), ukidanja ustava, ali i darovanja (oktroisanja) ustava narodu, državnih udara, ubistava i surovog gonjenja političkih ličnosti.
Sretenjski ustav je izraz unutrašnje borbe kneza, koji je posebnim sultanskim beratom potvrđen za naslednog kneza, i Saveta koji je oličen u bogatijim i viđenijim prvacima koji su želeli da ograniče kneževu vlast i samovolju, sačuvaju svoje ekonomske privilegije i zadobiju veći uticaj na državne poslove. Sovjet ili Savet ustanovljen je još za vreme prvog srpskog ustanka (Praviteljstvujušči sovjet) i sam Karađorđe je imao sukob sa članovima Saveta. Miloš posebno. Nezadovoljstvo mlade srpske oligarhije oličene u Državnom savetu Miloševom vladavinom i pokrenuta buna (Miletina buna 1835) s jedne, a s druge strane obaveza usklađivanja unutrašnjeg uređenja sa normama iz hatišerifa iz 1830. i 1833. koje su predviđale da Savet dobije veću ulogu, primoralo je Miloša da zemlji i narodu podari ustav.
Na Sretenjskoj skupštini 1835. koja je više puta odlagana, knjaz Miloš je okupljenom narodu podario ustav, koji je izradio Dimitrije Davidović sa jednom posebnom komisijom i u dogovoru sa knezom. U besedi Miloš kaže da on izdaje ustav kojim su narodu i svakom Srbinu zagarantovana prava „onako kako ih samo čovečanstvo predpisuje”. „Narod stajaće pod kmetovima, kapetanima i sudovima, sudovi pod Državnim savetom, Savet pod knjazom i uz knjaza, a knjaz pod zakonom i u neprestanom dogovoru sa Savetom.” Ustav knjaževstva Serbie potpisalo je 235 poimenice navedenih deputata i kapetana iz 15 okružja u Srbiji, 36 predstavnika „svjaščenstva” i 23 člana Državnog saveta.
Na Ustav su položili zakletvu knjaz i poslanici. Poslednjeg dana rada skupština je uz darove, zahvalila knezu istakavši da je za narod najveće „blagodejanije – sloboda ličnosti, bezbednost imanja i umeren porez”.
Ustav je u 14 glava i 142 člana propisao i opisao „dostojinstvo i prostor Serbie, boju i grb Serbie” kojim su određena znamenja države. (Srpska zastava opisana u Sretenjskom ustavu, ustanovljena decembra meseca, boje „otvoreno crvena, bjela i čelikasto-ugasita”), „vlasti srbske” „o knjazu srbskom” o „državnom sovjetu”, „vlast sudejsku”, „o narodnoj skupštini” „o crkvi” „o finansiji (aznadarstvu)”, „opštenarodna prava Srbina” „prava činovnika” itd.
U prvom članu stoji da je „Serbia nerazdjelno i u pravleniju svom nezavisimo knjaževstvo…” u članu 5. „vlasti srbske jesu tri: zakonodateljna, zakonoizvršiteljna i sudesjka” a u članu 6. stoji da su zakonodateljna i zakonoizvršiteljna vlast knjaz i Državni Sovjet.
Drugim rečima Sretenjski ustav je inaugurisao podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Pored kneza i Državnog saveta u državnu strukturu ustav je uveo i Narodnu skupštinu, koja se „kupi” svake godine o Đurđev danu, i ima zakonodavnu funkciju u finansijama i porezima. Izvršna vlast je u rukama kneza. Sudska nezavisnost traži odgovornost i izvršne i sudske vlasti za kršenje ustava. U 11. glavi data su liberalna načela o građanskim pravima – jednakost građana pred zakonom, krivični postupak i kažnjavanje samo po zakonu, zabrana ropstva, neprikosnovenost privatne svojine i garancije svojine na zemlju, sloboda izbora načina života i sl. Mnoge norme iz Sretenjskog ustava bile su na nivou normi naprednih evropskih država.
Međutim ustavom niko posebno, kako u zemlji, a naročito spolja nije bio zadovoljan. Izvan srpskog knjaževstva ovaj ustav nije bio dobro primljen, zato što je Srbija njegovu izradu i donošenje izvela sama a još nije bila potpuno nezavisna. Rusija „velokudšna pokroviteljica srpskog naroda” kao glavna sila tog poretka nije blagonaklono gledala na donošenje jednog liberalnog ustava u njoj, ni Austrija, a ni Turska. Pod pritiskom Rusije Miloš je 30. marta po starom a 11. aprila po novom ukinuo Sretenjski ustav.
Iako nije zaživeo u praksi Sretenjski ustav se uzima kao početak ustavnosti u Srbiji, koji uređuje državna znamenja, organizaciju vlasti, ulogu knjaza, prava građana tj. opštenarodna prava Srbina. Sretenjski ustav se smatra važnim korakom u borbi za državnost i sve veću emancipaciju Srbije od turske vlasti. Ideja zakonitosti, i to „sasvim evropske zakonitosti”, danas vladavina prava, je osnova Sretenjskog ustava za društveno uređenje Srbije. A danas nam prigovaraju iz Evrope čije smo vrednosti usvajali i u Sretenjskom ustavu, a Miloš je spominjao i u svojim besedama, da je Srbiji potrebna vladavina prava.
Autor prof. dr Momčilo Pavlović
Izvor Politika, 15. februar 2021.
Premijerka Brnabić u Orašcu
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je na obeležavanju Dana državnosti da je Sretenjskim duhom inspirisana Srbija danas postala primer mnogima u svetu.
Ona je u Marićevića jaruzi kod Orašca, gde je vožd Karađorđe Petrović 1804. godine podigao Prvi srpski ustanak, ocenila da je taj događaj jedinstven u evropskoj istoriji jer je pokazao da „mali ali istrajan narod, oslonjen na sopstvene snage, može da se oslobodi jarma velikih sila”.
„Naši preci su tad počeli borbu za slobodu i nezavisnost a na Sretenje 1835. usvojen je prvi moderan Ustav Srbije, u doba kada su velike sile baštinile robovlasništvo. Tim Ustavom ukinut je kuluk, uvedena sloboda veroispovesti a svaki rob koji stupi na srpsku zemlju, učinjen je slobodnim čovekom. Tada je Srbija bila predvodnik demokratije na Balkanu i Evropi”, kazala je premijerka, prenosi Beta.
Navodeći da se zbog pandemije koronavirusa svet danas suočava sa „najvećom krizom od Drugog svetskog rata”, ona je ocenila da država Srbija i njeni građani i u vreme globalne krize „dokazuju da neugasli slobodoljubivi plamen Sretenja nastavlja da gori”.
„Duh Sretenja nas i dalje vodi i inspiriše da Srbija visoko vrednuje istoriju i tradiciju i odaje priznanje onima koji su postavili temelje njene državnosti. Sretenjskim duhom inspirisana Srbija je danas primer mnogima u svetu, država koja je sopstvenim snagama postala jedna od najbolje organizovanih kad je reč o vakcinaciji i borbi protiv COVID-19”, ocenila je Ana Brnabić.
Dodala je da se glas takve Srbije „danas mnogo više poštuje u međunarodnoj areni”.
„Srbija je danas država koja nastavlja da pomaže svojim susedima, takva Srbija je 2020. godinu završila kao evropski prvak u ekonomiji jer otvara radna mesta u vreme kada ljudi širom sveta gube poslove. Sigurna sam da bi naši preci bili ponosni kako se Srbija danas sama, svojim umećem bori sa aktuelnim izazovima”, kazala je premijerka.
Sretenje simbol slobode i države
Srbija je lider u regionu i dovoljno je jaka i odlučna da se uhvati u koštac sa izazovima koje nosi budućnost, poručila je danas predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović na centralnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti u Orašcu.
Čestitajući Srbiji praznik u ime građana Republike Srpske i svoje, Cvijanović je izrazila želju da svako zajedničko okupljanje bude znak još čvršćeg jedinstva i zajedništva Srbije i Republike Srpske.
Istakla je da, uprkos brojnim izazovima koje je donela pandemija, ovaj praznik uvek iznova podseća na dve stvari koje garantuju postojanje, trajanje i razvoj , a to su i sloboda i država.
Osvrnuvši se na današnji dan 1804., Cvijanović je kazala da su te dve vrednosti i danas duboko utkane u naše nacionalno, političko i kulturno biće.
Sloboda je, navela je, pretpostavka za život svakog čoveka i svake nacije i za nju se tokom istorije mnogo puta platila najviša cena merena teškim stradanjem, ogromnim ljudskim žrtava i materijalnim razaranjima, prenosi Tanjug.
„Svaki put borba za slobodu bila je borba za život, za opstanak, za svoj komad zemlje, neba, za mogućnost da se razvijamo i da stvaramo kao svoji na svome, nečuvajući slobodu samo za sebe nego je deleći i sa drugim narodima”, istakla je predsednica Republike Srpske.
Ukazala je i one koji žrtve srpskog naroda i njegovog stradanja za civilizacijske vrednosti pokušavaju da umanje, oskrnave pa čak i gurnu u blato.
Istakla je da je Srbija na današnji dan pre 186 godina u ustavno-pravnom smislu započela svoj put ka izgradnji moderne državnosti i dodala da je ta put bio trnovit, prepun različitih izazova i problema.
Današnja Srbija je, istakla je, služi na ponos i čast svima u Republici Srpskoj, a svakodnevna borba za Republiku Srpsku olakšana je zahvaljujući podršci koju dobija upravo iz Srbije.
Izvor Politika, 15. februar 2021.
Vučić uručio odlikovanja povodom Dana državnosti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i poručio da je Sretenje je veliki dan za Srbiju, dan kada se rađala moderna srpska država.
Na svečanosti u Palati Srbija predsednik Vučić je poručio da je Sretenje i naš bukvar i čitanka, vreme preispitivanja, vreme jedinstva našeg naroda, ma gde da živi – u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Rusiji, Americi…
On je podsetio da je to dan kada je veliki vožd, a narodni čovek Crni Đorđe podigao ustanak protiv Turaka, ali i dan kada je zahvaljujući Milošu Velikom i Dimitriju Davidoviću Srbija donela moderan i liberalan ustav – ustav ispred svog vremena.
„Četrdeset dana nakon Božića mi slavimo Sretenje, najvažniji datum u istorijskom, političkom i verskom kalendaru naše lepe Srbije”, rekao je Vučić.
Vučić je istakao da smo zbog toga danas ponosni na svoju prošlost i pretke, ali gledajući u njih, Srbija je zagledana i spremna da radi za budućnost svoje dece.
„Ovo je praznik svih onih koji vole i žive za svoju Srbiju, ovo je praznik koji nadahnjuje naš narod na raspetom KiM i koji mu daje snagu za opstanak srpskog ognjišta, srpskog imena i prezimena, tamo gde je to najteže”, poručio je Vučić, javlja Tanjug.
Ovaj dan, navodi, daje energiju i našem narodu u Crnoj Gori, neretko, kaže, zaboravljanom od matice, a koji je opomenuo da ne ugrožavajući bilo koga čuvaju srpski identitet.
Vučić je čestitao Sretenje i građanima u Republici Srpskoj i poručio da su svi naši praznici i njihovi praznici.
„Istom rodu pripadamo, i to niko ne može i nema pravo da nam oduzme”, rekao je Vučić.
Danas dodelom priznanja, kaže Vučić, država kaže „hvala” junacima našeg doba koji su živeli ne samo za sebe, već i za naš narod i našu zemlju.
„Počast se ne odaje za ono što je neko postigao, nego što je neko dao. Upravo zbog toga smo danas ovde da odamo počast onima koji su tako nesebično davali ovoj zemlji i našoj zajedničkoj budućnosti, ali i onim strancima koji su podržavali ovu zemlju i koji su bili uz nju”, rekao je Vučić.
Danas se, kaže, odaje počast hrabrosti, onoj hrabrosti u direktnoj proporciji sa veličinom zadatka, a taj zadatak se zove Srbija.
„Dati Srbiji ne tražiti ništa za uzvrat, ugraditi svoje delo u njeno ime, žrtvovati se za nju, je nešto najviše što neko može da uradi. Zato danas onima koji su uradili za Srbiju, Srbija odgovara zahvalnošću i najvećim priznanjem koji može da pruži”, rekao je Vučić.
Dodaje da imena ljudi koji danas primaju priznanje nikada neće biti zaboravljena, već će biti upisani u večnu knjigu časti i hrabrosti i biti putokaz svima koji sanjaju o velikim delima.
Vučić je zahvalio svima koji su srpsku kulturu i umetnost proslaviti po svetu, lekarima koji su se svakog dana borili za živote borili, a neki u toj borbi i svoj život izgubili.
„Srbija to nikada neće da zaboravi i uvek će vam biti zahvalna”, rekao je Vučić.
Među nagrađenima koji su u Palati Srbija dobili odlikovanja su režiser Emir Kusturica, frontmen grupe „Riblja čorba” Borislav Bora Đorđević, kao i ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, autor spomenika Stefanu Nemanji.
Među dobitnicima sretenjskih priznanja je i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril.
Njega je predsednik Vučić odlikovati Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje.
Ordenom Republike Srbije na lenti predsednik je odlikovao Jurija Borisova, koji je danas u zvaničnoj poseti Beogradu, kao i zamenika predsednika Vlade RF i Prokopisa Pavlopulosa, bivšeg predsednika Grčke.
Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovani su Nikos Hristodulidis, šef diplomatije Kipra i pekinški Institut za genetska istraživanja.
Sretenjski orden prvog stepena pripao je Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu UB i glumačkoj legendi Aleksandru Berčeku, dok je Sretenjski orden drugog stepena zaslužio književnik Pero Zubac.
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena dobili su Predrag Gage Antonijević, muzičar Stefan Milenković, Goran Bregović, Momčilo Bajagić Bajaga, kao i slikar Milan Cile Marinković i operska diva Jadranka Jovanović.
Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena nagrađen je prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA, a Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, pored ostalih, dobila je scenaristkinja „Dare iz Jasenovca” Nataša Drakulić.
Sretenjsko priznanje dobili su i devetoro kineskih lekara koji su se u našoj zemlji, rame uz rame, borili protiv COVID-19 sa našim zdravstvenim radnicima.
Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge i lično herojstvo u lečenju i zaštiti stanovništva Srbije posthumno su odlikovani: dr Anđelka Bačvanin, dr Aleksandar Jovanovski, dr Jugoslav Grubor, dr Bora Evtov, dr Svetlana Vukčević, dr Slaviša Nestorović, dr Slobodan Kozaković, dr Mirjana Vignjević, dr Slobodan Blagojević, dr Miodrag Jorović, dr Danijela Gordić, dr Bogdan Dejanović, dr Renata Saić Eminović, Marko Bjelica i Slađana Milenković.
Ukazom predsednika Srbije, Srebrnom medaljom za zasluge odlikovano je sedmoro novinara. Među njima je i novinarka Politike Danijela Davidov Kesar.
Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Izvor Politika, 15. februar 2021.
BONUS VIDEO:
