Procureli podaci o medijskom ratu Britanije protiv Rusije

Dokumenti pokazuju kako su u tajnom programu Forin ofisa, usmerenom na slabljenje uticaja Rusije, pored tajnih službi učestvovali i Rojters i Bi-Bi-Si

Procureli dokumenti pokazuju da su u tajnom programu engleskog MSP-a usmerenom na „promenu stava prema Rusiji“ i „slabljenje uticaja ruske države“, pored obavještajnih službi i Belingketa, učestvovali i Rojters i Bi-Bi-Si. Ministarstvo spoljnih poslova Engleske finansiralo je Rojters i Bi-Bi-Si radi pravljenja niza tajnih programa usmerenih na pospešivanje svrgavanja režima u Rusiji i podrivanje ruskog uticaja u istočnoj Evropi i Srednjoj Aziji, pokazuju procureli dokumenti.

Materijali pokazuju da Zadužbina Tomson Rojters (Thomson Reuters Foundation) i Medijska akcija Bi-Bi-Si-ja (BBC Media Action) učestvuju u tajnom medijskom ratu protiv Rusije. Delujući posredstvom polutajnog odeljenja engleskog MSP-a pod nazivom Razvoj medija i suprotstavljanje dezinformacijama (CDMD), ove dve medijske organizacije delovale su ruku pod ruku s obaveštajnim agencijama u okviru tajnog tela zvanog Konzorcijum. Programima obuke ruskih novinara pod nadzorom Rojtersa, britansko Ministarstvo spoljnih poslova nastojalo je da proizvede „promenu stava učesnika“, podstičući „pozitivan uticaj“ na njihovo „poimanje Ujedinjenog Kraljevstva“.

„Ova otkrića pokazuju da su, uporedo s napadima na Rusiju u parlamentu, britanski agenti koristili Bi-Bi-Si i Rojters za primenu upravo one taktike za koju su političari i komentatori optuživali Rusiju“, rekao nam je Kris Vilijamson, nekadašnji član parlamenta koji je pokušao da upozna javnost s tajnim delatnostima MSP-a, ali su mu odgovori na pitanja uskraćeni pozivajući se na razloge nacionalne bezbednosti.

„Bi-Bi-Si i Rojters se predstavljaju kao nedodirljivi, nepristrasni i merodavni izvori vesti iz sveta“, kaže Vilijamson, „ali su ovim dokumentima i jedni i drugi kompromitovani u velikoj mjeri. Ovakvi dvostruki aršini dodatno narušavaju ugled političara establišmenta i nazovi-novinara medijskih korporacija.“

Predstavnica za štampu Zadužbine Tomson Rojters Dženi Vereker posredno je potvrdila verodostojnost procurelih dokumenata u odgovoru na pitanja koja smo postavili elektronskom poštom, dodavši da je „zaključak, pak, da je Zadužbina Tomson Rojters bila uključena u ‘tajne delatnosti’ neprecizan i pogrešno predstavlja naš rad za javno dobro. Decenijama otvoreno podržavamo slobodu štampe i pomažemo novinarima širom sveta da razviju veštine potrebne za nezavisno izveštavanje.“

Infiltriranje u ruske medije

Procureli dokumenti veoma su slični dokumentima povezanim s MSP-om Ujedinjenog Kraljevstva koje je između 2018. i 2020. objavila hakerska skupina Bezimeni (Anonymous), koja tvrdi da je zaslužna i za objavljivanje ovih dokumenata. Oktobra 2020. pisali smo o procurelim materijalima koje su objavili Bezimeni, u kojima se otkriva široka propagandna kampanja za svrgavanje režima u Siriji koju je finansiralo englesko Ministarstvo spoljnih poslova. Ubrzo potom, MSP je ustvrdilo da je došlo do provale u njihov računarski sistem, potvrđujući time verodostojnost dokumenata.

Nova dokumenta podrobno pokazuju kako su Rojters i Bi-Bi-Si – medijske organizacije koje spadaju u najveće i najpoznatije u svetu – pokušale da izađu u susret pozivu Forin ofisa za pomoć u „širenju naše poruke u Rusiji“ i „suprotstavljanju zvaničnoj verziji ruske vlade“. Prema rečima direktora CDMD-a, među glavnim ciljevima MSP-a bilo je „slabljenje ruskog uticaja u neposrednom susedstvu“.

Rojters i Bi-Bi-Si nametljivo su tražili višemilionske ugovore u svrhu podsticanja britanskih državnih intervencionističkih ciljeva, obećavajući da će kultivisati ruske novinare na kursevima i obilascima Engleske koje bi finansiralo MSP, uspostaviti mreže uticaja u Rusiji i oko Rusije, i reklamirati natovsku priču u oblastima u kojima se govori ruski jezik. U nekoliko predloga podnetih britanskom MSP-u, Rojters se hvalio mrežom uticaja širom sveta sastavljenom od 15.000 novinara i članova osoblja, od kojih 400 u Rusiji.

Ruska zastava na vrhu ambasade Rusije u Vašingtonu (Foto: Reuters/Brian Snyder)
Ruska zastava na vrhu ambasade Rusije u Vašingtonu (Foto: Reuters/Brian Snyder)

Projekti engleskog MSP-a izvođeni su prikriveno, u ortakluku s navodno nezavisnim, izvikanim medijskim ispostavama poput Belingketa (Bellingcat), Meduze (Meduza) i Medijazone (Mediazona) koju je finansirao Pusi rajot (Pussy riot). Belingket je učestvovao i u intervenciji engleskog MSP-a u izborima u Severnoj Makedoniji 2019. na strani natovskog kandidata.

Obaveštajne agencije koje su nadgledale operaciju, Cink netvork (The Zinc Network), hvalile su se uspostavljanjem „mreže jutjubera u Rusiji i Srednjoj Aziji“ i „pružanjem podrške učesnicima za međunarodni platni promet a da pritom ne budu registrovani kao da primaju novac iz inostranstva“. Firma je isticala i svoju sposobnost pružanja „širokog spektra“ podrške protivvladinim demonstracijama u Rusiji.

Novi dokumenti pružaju i bitne razloge o uticaju članica NATO poput Ujedinjenog Kraljevstva na proteste po šablonu obojenih revolucija u Belorusiji 2020. godine, i pokreću uznemiravajuća pitanja o spletkama i nemirima vezanim za pritvorenog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. Osim toga, materijali ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost dveju medijskih organizacija koje spadaju u najveće i najprestižnije na svetu, raskrinkavajući Rojters i Bi-Bi-Si kao obaveštajne ispostave na jaslama britanske bezbednosne državne strukture, bez ikakvih skrupula u svojim informativnim operacijama.

Niz zvaničnih dokumenata s kojih je u januaru 2020. skinuta oznaka tajnosti otkrio je da je Rojters tokom šezdesetih i sedamdesetih godina HH veka tajno dobijao novac od britanske vlade radi pomaganja antisovjetskoj propagandnoj organizaciji pod vođstvom engleske spoljne obavještajne službe MI6 (MI6). Engleska vlada koristila je Bi-Bi-Si kao paravan za prikrivanje uplata toj medijskoj grupi. Objavljivanje ovih dokumenata navelo je predstavnika za štampu Rojtersa da izjavi da „dogovor iz 1969. [sa MI6] nije bio u skladu s našim Načelima poverenja. Danas to ne bismo učinili.“

U Načelima poverenja navodi se da je misija Rojtersa „očuvanje nezavisnosti, integriteta i nepristrasnosti u informisanju“. U svom sistemu vrednosti, Bi-Bi-Si tvrdi da je „poverenje temelj Bi-Bi-Si-ja. Mi smo nezavisni, nepristrasni i pošteni.“ Novi dokumenti, pak, očigledno pokazuju da su i Rojters i Bi-Bi-Si ponovo angažovani u javnosti nedostupnoj vezi s engleskim MSP-om na suprotstavljanju i podrivanju Rusije.

Godine 2017. neprofitni ogranak medijske imperije Rojtersa, Zadužbina Tomson Rojters (Thomson Reuters Foundation, TRF), zvanično je konkurisala da „stupi u ugovorni odnos s ministrom spoljnih poslova, kog predstavlja britanska ambasada u Moskvi, na projektu ‘Proširenje kapaciteta ruskih medija’.“ Pismo je 31. jula 2017. potpisala direktorka Rojtersa Monik Vij.

Faksimil: Grejzon (Foto: Stanje stvari)
Faksimil: Grey zone

Rojtersova prijava bila je odgovor na poziv za davanje ponuda MSP-a, koje je tražilo pomoć u primjeni „programa tematskih poseta ruskih novinara i medijski uticajnih osoba Ujedinjenom Kraljevstvu“.

U saradnji s britanskom ambasadom u Moskvi, MSP je nastojalo da proizvede „promenu u stavu učesnika“, podstičući „pozitivnu sliku“ njihovog „viđenja Ujedinjenog Kraljevstva“.

Godine 2019, MSP je izašlo sa sličnom inicijativom, ovaj put sastavivši agresivniji plan o „suprotstavljanju zvaničnoj verziji ruske vlade i njenoj nadmoći u medijima i informacionom prostoru“. Praktično, britanska vlada nastojala je da se infiltrira u ruske medije i vrši svoju propagandu preko mreže uticaja ruskih novinara obučavanih u Engleskoj.

Na oba poziva MSP-a Rojters je odgovorio podrobnim ponudama. U prvoj, medijski džin hvalio se uspostavljanjem mreže od 15.000 novinara i blogera širom sveta putem „intervencija na izgradnji kapaciteta“, tvrdeći da je u Rusiji barem 400 novinara kultivisano programima obuke.

Rojters je tvrdio da je po nalogu britanske ambasade u Moskvi već organizovao deset poseta Engleskoj u svrhu obuke za ukupno osamdeset ruskih novinara, predloživši dodatnih osam, obećavajući „promociju kulturnih i političkih vrednosti Ujedinjenog Kraljevstva“ i „stvaranje mreže novinara širom Rusije“ kojima će spona biti „korist za Britaniju“.

Rojtersova ponuda isticala je institucionalne predrasude i intervencionističke namere koje su karakterisale njegove programe obuke. Dajući podrobnosti o nizu programa finansiranih od strane engleskog MSP-a posvećenih „suprotstavljanju ruskoj državnoj propagandi“, Rojters je zvaničnu priču ruske vlade izjednačio s ekstremizmom. Ironija je da je svoja nastojanja da je oslabi nazvao „nepristrasnim novinarstvom“.

Istovremeno, činilo se da Rojters priznaje da je njegova prikrivena saradnja s britanskom ambasadom u Moskvi krajnje provokativna i da može razorno delovati na diplomatske odnose. Pominjući posetu ruskih novinara finansiranu od strane MSP-a, organizovanu usred afere Skripalj, pošto je britanska vlada optužila Moskvu za trovanje prebeglog ruskog obaveštajca koji je špijunirao za Britaniju, Rojters u prijavi navodi da je „[Zadužbina Tomson Rojters] u stalnoj vezi s britanskom ambasadom u Moskvi radi procjene rizika, uključujući rizik po ugled ambasade.“

Upadljivo je bilo Rojtersovo pominjanje beloruske TV stanice Belsat i njenog naročitog značaja „za kapacitet strategije Vlade Ujedinjenog Kraljevstva za otkrivanje i suprotstavljanje širenju ruskih informacija“. Opisujući sebe kao „prvu nezavisnu televiziju u Belorusiji“, Belsat je, jasno je iz Rojtersove ponude, organ uticaja NATO-a. Sa sedištem u Poljskoj i finansiran od strane poljskog MSP-a i drugih vlada EU, Belsat je imao uticajnu ulogu promovišući po šablonu obojenih revolucija proteste koji su izbili maja 2020, sa zahtevom za ostavku beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.

Na kraju priče, izgleda da je Rojtersova prijava prošla, pošto je jula 2019. Rojters sklopio ugovor s Fondom za konflikte, stabilnost i bezbednost engleskog MSP-a (Conflict, Stability & Security Fund, CSSF). Ali izgleda da ni jedna ni druga strana nisu htele da javnost zna za njihovu saradnju na projektu suprotstavljanja Rusiji. Ugovor je nosio oznaku „poverljivo“.

„Oslabiti uticaj ruske države“

Programi otkriveni najnovijim curenjem dokumenata odvijali su se pod okriljem polutajnog odeljenja MSP-a pod nazivom Razvoj medija i suprotstavljanje dezinformacijama (Counter Disinformation & Media Development, CDMD). Pod vođstvom obaveštajnog operativca Endija Prajsa (Andy Pryce), program je bio obavijen velom tajnosti. Britanska vlada odbila je zahtev za slobodnim pristupom informacijama u pogledu budžeta ovog odeljenja, odbacivši zahtev članova parlamenta poput Krisa Vilijamsona da se objave podaci o budžetu i planu rada odeljenja, pozivajući se na razloge nacionalne bezbednosti.

Tokom sastanka upriličenog u Londonu 26. juna 2018. Prajs je izložio novi program engleskog MSP-a „za slabljenje uticaja ruske države u bliskom okruženju, založivši se za stvaranje konzorcijuma firmi koje bi pomagale britanskoj državi pri uspostavljanju novih i naizgled nezavisnih medija radi suprotstavljanja ruskim državnim medijima u neposrednoj sferi uticaja Moskve, kao i na pojačavanju poruka vlada u službi NATO-a“. Pravdajući sve pretpostavljanom ruskom namerom da „seje razdor i podriva demokratske procese“, kampanja koju je izložio Prajs bila je agresivnija i dalekosežnija od bilo čega u čemu je Rusija uhvaćena da čini na Zapadu.

Prajs je istakao da je tajnost od suštinskog značaja, upozoravajući da „neki od primalaca novca ne žele da ih povezuju s MSP-om“.

Godinu potom, isto odeljenje MSP-a izložilo je program do 2022. godine koji bi bio finansiran s 8,3 miliona dolara novca britanskih poreskih obveznika, s ciljem uspostavljanja novih informativnih medija i podrške postojećim medijskim operacijama „radi suprotstavljanja ruskim pokušajima sejanja razdora“ i „jačanja otpora neprijateljskoj ruskoj propagandi u baltičkim državama“. Britanska vlada stoga je okupila niz obaveštajnih agencija radi organizovanja premoći natovske propagande u medijima na Baltiku.

Kako se vidi na donjem dokumentu, Bi-Bi-Si je očito uspešno konkurisao za učešće u tajnom programu na Baltiku posredstvom svoje neprofitne firme Medijska akcija Bi-Bi-Si-ja (BBC Media Action).

Bi-Bi-Si je ponudio da učestvuje i u posebnim medijskim propagandnim programima MSP-a u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. Kao ključne saveznike u konzorcijumu naveo je Rojters i sada ugašenu obaveštajnu agenciju Aktis stratedži (Aktis Strategy), koja je učestvovala u prethodnim programima britanskog MSP-a.

Za lokalnog partnera Bi-Bi-Si je uzeo Hromadske, medijsku mrežu iz Kijeva nastalu tokom takozvane majdanske „Revolucije dostojanstva“ iz 2014, kojom je uz pomoć ultranacionalista svrgnut izabrani predsjednik i instaliran natovski režim. Hromadskim se učešće isplatilo skoro preko noći, dobivši prvi novac i logističku podršku od USAID-a i milijardera i medijskog mogula Pjera Omidjara.

Medijska akcija Bi-Bi-Si-ja predložila je da se preko Aktisa radi na uspostavljanju i širenju natovskih medija u oblastima sukoba, poput Donbasa u istočnoj Ukrajini. Bio je to školski primer informacionog rata.

Propaganda MSP-a Ujedinjenog Kraljevstva upozoravala je da bi „strukture bliske Kremlju“ mogle podriti projekat ukoliko za njega doznaju. Za medijsku organizaciju koja tvrdi da joj je poverenje ključna stavka u sistemu vrednosti, Bi-Bi-Si je svakako delovao uz visok stepen tajnosti.

Konzorcijum

Među obaveštajnim agencijama koje su konkurisale za učešće u Konzorcijumu finansiranom od strane engleskog MSP-a bile su Cink netvork i Albani komjunikejšns (Albany Communications). Kako je novinar Kit Klarenberg naveo u izveštaju o procurelim dokumentima, objavljenom 18. februara, ove firme „imaju bezbednosno provereno osoblje, pojedince koji su ranije službovali na najvišim nivoima političkih, vojnih i bezbednosnih vlasti. Osim toga, imaju veliko iskustvo u operacijama informacionog ratovanja po nalogu Londona širom sveta.“

Ranije poznat pod imenom Brejktru (Breakthrough), Cink je po ugovoru radio za englesko Ministarstvo unutrašnjih poslova na tajnom sprovođenju propagandnih medijskih projekata među britanskim muslimanima, pod firmom inicijative za deradikalizaciju. U Australiji, Cink je uhvaćen da radi na tajnom programu promocije zvanične vladine politike među muslimanima.

Ben Norton je pisao o učešću Albanija u medijskoj propagandi s ciljem svrgavanja režima u Siriji prema planovima Zapada, istovremeno pružajući propagandne usluge po nalogu sirijskih ekstremista finansiranih od strane članica NATO-a i monarhija iz Golfskog zaliva radi destabilizacije zemlje.

Konkurišući za učešće u programu MSP-a Ujedinjenog Kraljevstva na Baltiku, Albani je predlagao satirične „interaktivne igre“ poput „Putinove tombole“ radi podrške ruskoj opoziciji. Albani je reklamirao medij sa sedištem u Letoniji pod nazivom Meduza kao „vodećeg zastupnika ovih igara“. Kao jedan od najpopularnijih internet sajtova među ruskom opozicijom, Meduza je dobila finansijsku podršku švedske vlade i nekoliko natovskih zadužbina koje finansiraju milijarderi.

Radeći po ugovoru za englesko MSP, Cink netvork je tvrdio da „pruža podršku“ ne samo Meduzi, već i Medijazoni, navodno nezavisnom mediju koji su osnovala dva člana antikremaljske izvođačke skupine Pusi rajot (Pussy riot). Jedan od osnivača Medijazone, Nađa Tolokonikova, bila je za govornicom s bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom tokom konferencije Klintonove zadužbine 2015. godine. Sledeće godine, Tolokonikova je za osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža, koji je trenutno u zatvoru, tvrdila da „je u vezi s ruskim vlastima, i mislim da je ponosan na to“.

Osim „podrške“ „nezavisnim“ medijima koji su bili na liniji po pitanju Kremlja, Cink je bio izričit u želji da se smanji vidljivost ruskog državnog medija RT.com u pretragama na internetu.

Podsticanje protesta

U dokumentu pod oznakom „privatno i poverljivo“, Cink je otkrio ulogu Konzorcijuma u uspostavljanju „mreže jutjubera“ u Rusiji i Srednjoj Aziji sa svrhom propagande Ujedinjenog Kraljevstva i njegovih saveznika iz NATO-a.

Prema Cinku, Konzorcijum je „pružao podršku učesnicima na slanju i primanju novca i iz drugih zemalja tako da se pritom ne moraju registrovati da se finansiraju iz inostranstva“, radi zaobilaženja ruskih propisa kojima se zahteva registracija svih organizacija finansiranih iz inostranstva. Celokupan program prikrivene propagande Cink je sprovodio u ime „promovisanja integriteta medija i demokratskih vrednosti“.

Možda najpoznatiji ruski jutjuber je Aleksej Navaljni, nekadašnja marginalna figura nacionalističke opozicije, nominovan za Nobelovu nagradu pošto je bio meta pokušaja trovanja koji je odnose Rusije i Zapada sveo na nivo onih iz doba Hladnog rata. Konkurišući za ugovor s MSP-om, Cink je otkrio da je igrao zakulisnu ulogu u „aktiviranju spektra sadržaja u roku od 12 časova od početka protesta“. Ostaje nejasno jesu li ove delatnosti uključivale Navaljnog ili njegovo neposredno okruženje, ali je Cinkovo otkrivanje dokumenata očigledno potvrdilo ulogu britanske obaveštajne službe u podsticanju protesta 2018.

Ruska obaveštajna služba objavila je tajno snimljeni sastanak održan 2013. godine između Vladimira Ašurkova, izvršnog direktora Navaljnijeve organizacije za borbu protiv korupcije, i Džejmsa Vilijama Tomasa Forda, za kog se sumnja da je agent britanskog MI6, koji je djelovao preko britanske ambasade u Moskvi. Tokom sastanka se čuje kako Ašurkov traži 10-20 miliona dolara da bi se stvorila „znatno drugačija slika“ političkog okruženja.

Foto: Grey zone

Ašurkovljevo ime pojavilo se 2018. u procurelim dokumentima koji su razotkrili tajnu mrežu uticaja engleskog MSP-a pod nazivom Inicijativa za integritet (Integrity Initiative). Vođena od strane grupe oficira vojne bezbednosne službe, tajna propagandna grupa delovala je preko grozdova medijskog i političkog uticaja na raspirivanju varnica između Zapada i Rusije. Ašurkovljevo ime bilo je na spisku antiruskog grozda iz Londona.

Vojni direktori Inicijative za integritet nedvosmisleno su zacrtali svoj plan. Kako pokazuje niže prikazani dokument, cilj im je bio korišćenje medija, trustova mozgova i njihove mreže uticaja radi podsticanja najveće moguće histerije o navodnom zloćudnom ruskom uticaju. Otkad su pokrenuli svoju tajnu kampanju, skoro sve želje su im se ostvarile.

Uplitanje u S. Makedoniji

Posle trovanja, Navaljni je sarađivao s organizacijom za „otvoreno“ novinarstvo Belingket, sa sedištem u Engleskoj, u svrhu pripisivanja zločina ruskoj bezbednosnoj službi FSB. Iako je dobro poznato da se Belingket finansira od strane američkog NED-a (National Endowment for Democracy, NED), organizacije američke vlade namenjene operacijama zbacivanja režima širom sveta, ta činjenica nikad se nije pojavila u bezbrojnim tekstovima koje su mediji, uključujući Rojters, objavili o ovoj organizaciji.

Belingketova uloga kao partnera Cinku u Konzorcijumu finansiranom od strane engleskog MSP-a možda će dodati još jedan sloj sumnje u njene tvrdnje o svojoj nezavisnosti. Belingket je u dokumentima objavljenim 2018. naveden kao ključni član Cinkove „mreže nevladinih organizacija“. Kao član mreže naveden je i Institut za državne poslove (Institute for Statecraft), isturena firma Inicijative za integritet.

Osnivač Belingketa Eliot Higins kategorički je demantovao da je primao novac od strane MSP-a ili da je sarađivao s njim. Kad su, međutim, 2019. godine procurili neki Cinkovi dokumenti, Higins je priznao da je određena verzija Cinkovog predloga dobila zeleno svetlo MSP-a.

Kristijan Tribert (Christian Triebbert), pripadnik Belingketa naveden kao mogući instruktor u Cinkovim dokumentima, trenutno jedan od rukovodilaca u Njujork tajmsu, tvrdio je da je obuka predviđala najobičnije radionice o „veštinama digitalnog istraživanja i provere“.

Ono što ni on ni Higins ne pominju je da je Cink zadužio Belingket da „odgovori“ na izbore za skupštinu u Severnoj Makedoniji 2019. godine. Ulog je bio veliki, jer se odlučivalo hoće li ta državica ući u NATO i EU. Pobedio je natovski kandidat, ne bez male pomoći britanskog MSP-a i njegovih saveznika. Prema Cinkovoj ponudi, Belingket je obezbedio obuku za mrežu Most, makedonsku medijsku organizaciju. Belingketu se kasnije pridružio i DFL Lab (DFL Lab), projekat Atlantskog saveta iz Vašingtona, finansiranog od strane NATO-a i američke vlade.

Pošto je učestvovao u tajnoj intervenciji u Severnoj Makedoniji finansiranoj od strane engleskog MSP-a, Belingket je uoči skupštinskih izbora u Severnoj Makedoniji 2020. objavio članak pod naslovom „Rusko mešetarenje u Severnoj Makedoniji“.

Posljednjih godina Bi-Bi-Si i Rojters igraju sve agresivniju ulogu u demonizovanju vlada u zemljama širom sveta u kojima London i Vašington nastoje da svrgnu vladajuće režime. U pomoć im priskaču razvikane internet istraživačke organizacije poput Belingketa, koje kao da su nikle preko noći.

Objavljivanjem gorenavedenih dokumenata mora se postaviti pitanje jesu li ove cenjene medijske organizacije zaista posvećene nezavisnom i etičkom novinarstvu kao što tvrde. Iako na sva zvona razglašavaju vesti o „autoritarnim“ državama i zloćudnim delatnostima Rusije, ne govore skoro ništa o spletkama moćnih zapadnih vlada koje su im u neposrednom okruženju. A možda samo neće da ujedaju ruku koja ih hrani.

 

Maks Blumental je glavni urednik portala The Gray Zone (Siva zona)

 

Prevod: Stanje stvari

 

Naslovna fotografija: Daniel Berehulak/Getty Images

 

Izvor The Gray Zone/Stanje stvari

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u