V. Prvulović: Dosetka zvana međusobno priznanje

Ovaj pregled ukratko svedoči o trapavo smišljenom izrazu međusobno priznanje, koji se ne može nametati kao rešenje problema koje su kreatori ovog pojma sami stvorili

Pojmovno značenje ove jezičke formulacije teško može da brani politikološki ili diplomatski obrazovan analitičar. Jedino kao nužnu dosetku, kada konstatujete totalni zastoj u pregovorima oko silom nametnutog otcepljenja dela državne teritorije nezavisne i međunarodno priznate zemlje Republike Srbije. Stare države članice Društva naroda i, od raspada SFRJ, članice UN. Posebno kada pulen, čije ste otcepljenje protivno međunarodnom pravu pomogli i podržavate ga, ne uspeva da dobije međunarodno priznanje. Pa onda, ovom smicalicom i svojevrsnom ucenom, pokušavate da ga nametnete oštećenoj zemlji, kao „rešenje”. To liči na dosetku američke administracije kako bi iznudila dalje pregovore i diplomatskim pritiscima uticala na zemlju iz koje, protivpravno (protiv Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN), pokušava da otkine deo njene teritorije. I to istorijsko, nacionalno i civilizacijsko srce Srbije – Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju. Hajde da sagledamo ovu formulaciju sa istorijskog i međunarodno pravnog aspekta, kao i njenu nelogičnost. Generalno uzev, međunarodno priznate zemlje nemaju potrebe za priznanjem od međunarodno nepriznatih.

Da li su Britanske prekookeanske teritorije (Virdžinija i Masačusets i neki drugi regioni), kada su se pobunom 1783. otcepile od Velike Britanije, zatražile od imperije međusobno priznanje?

Da li su Zapadna i Istočna Nemačka, podeljene između Zapadnog i Istočnog bloka 1949, tražile međusobno priznanje? Halštajnova doktrina, nije priznavala postojanje druge države nemačkog naroda osim Z. Nemačke. Tek je Vili Brant, sa istočnom politikom, nastojao da normalizuje odnose sa zemljama Istočne Evrope, pa i Demokratskom Republikom Nemačkom. Ali bez ikakvog međusobnog priznanja. Najpre je morao da padne Berlinski zid između dva dela Berlina, 9. novembra 1989. Usledili su teški pregovori četiri velike sile i dve Nemačke. Sve do 3. oktobra 1990, kada je Zapadna pripojila Istočnu Nemačku proglašavajući je delom Savezne Republike Nemačke, a četiri okupacione sile se povukle sa nemačkih teritorija 15. marta 1991.

Da li je Kina (stalna članica SB UN) ikada dozvolila da se pomene zahtev za međusobno priznanje njenog, nasilno i uz podršku SAD, otcepljenog ostrva Tajvana (Formoze)? Nemoguće je da bilo ko to pokuša da nametne Kini. Ova država, kroz koncept „jedne Kine”, ne priznaje takvu veštački stvorenu „državu”.

Republika Srbija je međunarodno priznata suverena država, članica UN i ostalih međunarodnih organizacija i agencija. Po Ustavu, u svom sastavu ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Srbiji nije potrebno nikakvo priznanje od sopstvene autonomne pokrajine. Sa druge strane, samoproglašena tzv. republika Kosovo, pokušava da se antiustavno i antipravno otcepi i obezbedi priznanje, iako je i dalje de jure deo Srbije prema Rezoluciji 1244 SB UN. Danas, 95 od 193 države punopravne članice UN (48 odsto) ne priznaje tzv. „nezavisnu državu Kosovo”. Samo 93 države priznaju ovu tvorevinu (od kojih dve, Tajvan i Severni Kipar, nisu međunarodno priznate). Da li su UN zatražile od svih država članica međusobno priznanje sa ovom nelegalnom tvorevinom? Nisu i sigurno neće.

Da li je Evropska unija, u kojoj je, od 28 članica, pet država odbilo da prizna nelegalnu tvorevinu Kosovo (Rumunija, Španija, Kipar, Grčka i Slovačka), zatražila od tih pet država međusobno priznanje sa Kosovom? Naravno da nije. Pomenutim državama takvo međusobno priznanje nije potrebno. A ostale znaju da bi time bila širom otvorena vrata za cepanje brojnih višenacionalnih država (Belgije, Španije, Francuske, Rumunije i dr.). Uostalom, EU nije u stanju da obezbedi čak ni da Kosovo sprovede odredbe iz tzv. Briselskog sporazuma, postignutog pod njenim okriljem. EU je generalno protiv separatizma i cepanja država članica. Sem u slučaju cepanja međunarodno priznate države Republike Srbije.

Ovaj pregled ukratko svedoči o trapavo smišljenom izrazu međusobno priznanje, koji se ne može nametati kao rešenje problema koje su kreatori ovog pojma sami stvorili. Preostaju pregovori o tzv. normalizaciji odnosa sa srpskom autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohijom, koju bi EU i SAD morale da garantuju i nadgledaju. Stoga, gospodo, uložite diplomatske i druge napore da do takvog rešenja dođe, u korist mira, stabilnosti i prijateljstva na tzv. zapadnom Balkanu i njegovog ubrzanog prijema u EU.

 

Autor Vladimir Prvulović

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović

 

Izvor Politika, 25. februar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u