Сцена са „Параде поноса“ у Београду, 17. септембар 2017. (Фото: Танјуг/Димитрије Голл)

LGBT zajednica nezadovoljna predlogom zakona Gordane Čomić

Reakcije pripadnika LGBT zajednice na Zakon o istopolnim partnerstvima su mahom ogorčene, a glavna zamerka se odnosi na nemogućnost usvajanje dece

Ministarka Gordana Čomić pokrenula je rasprave o Zakonu o istopolnim partnerstvima u Srbiji. Ipak, reakcije pripadnika LGBT zajednice su mahom ogorčene. Jer, nazire se da će njihova ljubav i dalje biti diskriminisana.

Ako zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji bude donet, položaj „pripadnika zajednice možda će se poboljšati, prividno, površinski“, kaže nam Klara. Ona je u ranim dvadesetim i u Srbiji živi sa svojom partnerkom Majom. Pričamo dve sedmice nakon što je Ministarstvo za ljudska prava objavilo prvu verziju takozvanih Polaznih osnova za izradu zakona o istopolnim partnerstvima.

„Šta će biti kada prođe određeno vreme, kada zajednica poželi da nastavi korak dalje, ka legalizaciji istopolnih brakova, ka usvajanju dece? Da li će ti zahtevi biti odbačeni i okarakterisani kao nezahvalnost i pohlepa? Verovatno, nažalost, da“, kaže Klara.

Ni aktivisti i pravnici nisu presrećni kako je krenulo, iako bi Srbija, ukoliko Skupština usvoji zakon, mogla da uđe u red četrdesetak zemalja sveta koje dozvoljavaju registraciju istopolnih partnerstava ili brakove. Ni ispravljena verzija polaznih osnova za izradu zakona nije bolja, kažu kritičari:

„I u ispravljenom tekstu postoji ogroman broj odredbi koje su neprecizne, protivrečne… Nevladine organizacije od početka imaju model koji je mogao poslužiti kao polazna osnova, ali je to iz nepoznatog razloga odbačeno“, izjavio je za DV Goran Miletić, član radne grupe za izradu zakona i predstavnik organizacije Civil Rights Defenders.

Po svemu sudeći, ni sastanci Radne grupe, u sredu (24.2) i četvrtak (25.2) nisu doneli značajne rezultate. „Par naših predloga je usvojeno, ali je ogroman broj odbačen. Neka odbačena rešenja imaju skandalozna obrazloženja, recimo odbili su naše rešenje da se izvodi ne dostavljaju ambasadi države u kojoj jednom od partnera preti progon. Ostala obrazloženja su slična i zaista poražavajuća. Nije u pitanju kozmetika, već suštinske stvari“, rekao je Miletić.

Koje su zamerke?

U analizi koju je dostavio DV, član radne grupe i profesor prava Saša Gajin analizira svaki od 70 članova navedenih u Polaznim osnovama.

Osvrće se i na član četiri, u kojem se navodi da se istopolna zajednica zasniva na uzajamnom poštovanju. Gajin skreće pažnju da je tim članom propisana obaveza poštovanja dostojanstva samo između partnera, ali ne i šire. To je, objašnjava, u neskaldu sa Ustavom Srbije, prema kojem su „svi dužni da poštuju i štite dostojanstvo ličnosti“.

I organizacija za lezbejska ljudska prava Labris kritički se osvrće na član četiri jer se njime samo zabranjuje nasilje između partnera, iako je „poznato da nasilje može poticati ne samo od drugog partnera, već i od članova porodice drugog partnera“.

Ova organizacija skreće pažnju da je članovima sedam i osam predviđeno da se ulazak u istopolnu zajednicu ne zabranjuje maloletnicima, ili nekom ko je već u braku ili vanbračnoj zajednici. To, ocenjuju, može da bude povod za napad na zakon u celini.

Takođe, registrovani partneri imali bi znatno manja prava ukoliko im partner ili partnerka završe u bolnici ili zatvoru.

„Svaki član ovog dokumenta opterećen je nedostacima. Zbog svojih manjkavosti, ovaj tekst ne bi smeo da se koristi kao osnova za dalji rad na zakonu“, kaže za DV Saša Gajin.

Ni reč o usvajanju dece

Usvajanje dece je istopolnim parovima zakonom omogućeno u petnaestak evropskih zemalja, među kojima su Holandija, Danska i Francuska.

Polaznim osnovama za izradu zakona o istopolnim zajednicama ne predviđa se mogućnost usvajanja dece jer se to reguliše porodičnim zakonom, kako je objasnila ministarka Gordana Čomić.

Ipak, u izjavi za N1, osvrćući se u na kritike onih koji se protive mogućnosti da istopolni parovi usvajaju decu, odgovorila je pitanjem: „Da li treba da zabranite ljudima da rađaju decu u brakovima u kojima ona budu mučena, zlostavljana?“

Takav komentar može se tumačiti kao odgovor Pokretu Dveri, koji je zatražio referendum o usvajanju zakona o istopolnim zajednicama. Za taj pokret, ovaj zakon samo je „probni balon za legalizaciju usvajanja dece od strane istopolnih partnera, što direktno ugrožava pravo deteta na rast i razvoj u prirodnoj porodici“.

Klara i Maja bi volele da jednog dana imaju decu. „Ravnopravnost bi bila postignuta kada bi postojali istopolni brakovi, što je, svesna sam, vrlo nepopularno u Srbiji. Čini mi se da će, ako zakon i bude usvojen, predstavnici vlasti reći da je to to i da treba da budemo srećni što uopšte imamo zajednice. Time će zatvoriti vrata za neke buduće zahteve LGBT zajednice da usvajaju decu“, skeptična je Maja.

„U mom slučaju, pored svih loših socijalnih i ekonomskih uslova za život, nemogućnost da usvojim decu jednog dana bi bila kap koja bi prelila čašu i to bi me nateralo da napustim ovu državu“, zaključuje ona.

 

Autor Una Sabljaković

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Dimitrije Goll

 

Izvor Dojče vele, 28. februar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u