Спомен-подручје Јасеновац (Фото: Радомир Јовановић/Нови Стандард)

Ja sam Dara iz Jasenovca

„Imala sam samo sedam godina, a već sam bila u logoru Jasenovac. Izgubila sam 89 članova bliže i dalje porodice. Jasenovac se zaista desio. Aušvic se zaista dogodio. Zato zaustavimo reviziju“

„Film vrsnog reditelja Predraga Gage Antonijevića snimljen je na bazi moje istinite priče. Ja sam zapamtila kako su ubili brutalno, preda mnom, onu ženu koja je sakrila zlato u punđi, majka nije mogla da mi skloni pogled iako je okrenula moju glavu ka kecelji. Ta trauma ostala je trajno zabeležena, kao i trenutak kada su nas razdvojili od naše majke i kada su mi odneli brata. Nekada me sve te traume bude noću. Imala sam sreće.

Spasila me je Diana Obekser Budisavljević. Međutim, ni danas ne znam sudbinu moga brata, jer smo bili razdvojeni. Možda i moj brat živi negde i ne zna da je Srbin, jer bio je samo beba.”

Ovim rečima, Jelena Buhač Radojičić, koja je kao devojčica preživela užase jasenovačkog logora, obratila se na konferenciji za novinare u organizaciji Udruženja logoraša Jasenovca. Skup u Beogradu upriličen je u znak podrške prof. dr Gideona Grajfa, eksperta za Aušvic i Holokaust, a protiv pisanja američkog Varajetija i Los Anđeles tajmsa o filmu „Dara iz Jasenovca” i dovođenja u pitanje verodostojnosti i istinitosti o stradanju Srba u tom logoru.

Učesnici konferencije, mahom preživeli logoraši koji su u Jasenovcu bili zatočeni kao deca, potpisali su se tom prilikom na unutrašnji primerak Grajfove knjige Jasenovac – Aušvic Balkana i ispisali svoje poruke. Ta publikacija će, uz zahtev Varajetiju i Los Anđeles tajmsu da se objavi ispravka tekstova u ovim glasilima i uz Grajfovo protestno pismo (koje je Politika objavila na naslovnoj strani u petak), biti poslata na adrese ova dva medija.

Obraćajući se novinarima, Jelena Buhač Radojičić, koja je došla na konferenciju uprkos teškoj povredi ruke, pokazala je logoraške kartone.

„Došla bih i na jednoj nozi samo da pokažem logoraški karton lično, da bi se skinula anatema sa filma o Dari iz Jasenovca gde su neobavešteni novinari napisali da se radi o ’srpskoj mitomaniji’ i fikciji, da se Jasenovac nije dogodio i da nije bio logor za Srbe. Imala sam samo sedam godina, a već sam bila u logoru Jasenovac. Izgubila sam 89 članova bliže i dalje porodice. Jasenovac se zaista desio. Aušvic se zaista dogodio. Zato zaustavimo reviziju. Još smo živi. Sećamo se. Budimo glas nevinih žrtava”, istakla je ona.

Svoje poruke uredništvu dva američka medija, uputili su i Slavko Milanović, predsednik Udruženja logoraša Jasenovca, Smilja Tišma, narodni poslanik koja je takođe kao dete bila zatočenik jasenovačkog logora, kao i Gojko Rončević Mraović, preživeli dečji logoraš Jastrebarskog. Ističući da je u taj ustaški logor odveden sa šest godina, on je podsetio da ni nacistički rajh u čitavoj okupiranoj Evropi nije imao logore za decu.

„Pošto sam bio izdržljiv, bio sam odabran za ’preobuku’ i imao sam sreću da preživim, dok su druga deca umirala oko mene. Nekolicinu nas odveli su na ’prevaspitavanje i pokrštavanje’ i terali nas da pevamo ustaške pesme i oblačili nam ustaške uniforme. I danas noću čujem krike dece kojima su mazali usta cijanidom da bi brže umirala ili ih nabijali na bajonete jer vrište ili plaču”, napisao je on.

Inicijativu preživele dece logoraša podržao je i general Vidosav Kovačević, predsednik Krovne organizacije veterana Srbije, kao i Udruženje novinara Srbije, čiji je predsednik Vladimir Radomirović takođe ostavio svoju poruku u primerku Grajfove knjige.

„Potraga za istinom i omogućavanje dijaloga najvažniji su posao novinara, naročito onda kada su istina i sloboda govora na udaru. Pozivam i sve strane novinare koji pišu ili će pisati o genocidu u NDH, da dobro istraže podatke, da pročitaju knjige preživelih Srba i Jevreja ili istorijske studije, da pronađu još uvek živu decu logoraše i potomke i rodbinu zatočenika ustaških logora smrti. I da tek posle toga objave svoje članke. Istina je blizu nas. Ne pravimo se da je nema, ma koliko teška bila”, ukazao je Radomirović.

Na kraju konferencije je Dijana Dragosavljević, učenica prvog razreda srednje muzičke škole „Kosta Manojlović”, izvela pesmu „Đurđevdan” u znak sećanja na logoraše Jasenovca.

Poruka potomka Nikole Tesle

Među onima čije će pisane poruke biti upućene na adrese Varajetija i Los Anđeles tajmsa je i Lazar Kosanović, potomak Nikole Tesle. Uz podsećanje da je Tesla našao utočište u SAD, među Amerikancima i američkim narodom, Kosanović je napisao da bi ovaj velikan čovečanstva, da je ostao u matici, verovatno i sam završio u Jasenovcu, baš kao njegovih 14 srodnika koji su tamo brutalno ubijeni. On je ukazao i da je u toku ustaškog genocida na području NDH stradalo ukupno 91 čovek prezimena Tesla.

„Zahvalni smo američkom narodu što je pružio spas Tesli, ali smo duboko potrešeni izveštajem američkih novinara da Jasenovac nije postojao i da je delo ’srpske mitomanije’. Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti su umirali mučeničkom smrću, a neki od njih, poput rabina Isaka Danijela Danona i Vukašina Mandrape iskasapljeni su na komade. Njihova tragična sudbina, kao i brutalno ubijanje 13 članova porodice Teodora Hercla i 14 članova porodice Tesla, ostali su kao paradigma stradanja čitavih porodica u Jasenovcu. Ova poruka je skroman doprinos mene, kao jednog od živih potomaka velikog Tesle, u ime moje porodice koja se seća”, napisao je Lazar Kosanović.

 

Autor Dimitrije Bukvić

 

Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Izvor Politika, 28. februar 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u