Dijalog o KiM: Vučić u Beogradu sa Lajčakom, Selaković u Berlinu sa Masom

„Srbija u dobroj veri učestvuje u razgovorima i pregovorima, u želji da postoji razumevanje i za njene nacionalne interese, a ne samo za nacionalne interese Albanaca“, rekao je Vučić

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da Beograd podržava napore i namere specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da politikom kompromisa dođemo do rešenja za obe strane bez ultimatuma. Albanci nisu spremni za kompromis, ali je dobra vest što su spremni za dijalog, verujem da će biti nastavljeni razgovori u aprilu ili maju, kaže Vučić. Dijalog je ključan za obe strane, istakao je Lajčak i dodao da EU nema interes da održava status kvo.

Aleksandar Vučić je, na konferenciji za novinare nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom, rekao da je imao dobar i sadržajan razgovor.

“Lajčak me je upoznao sa najvažnijim stvarima iz razgovora koje je imao u Prištini”, rekao je predsednik Vučić.

“Beograd ostaje posvećen dijalogu sa Prištinom i spreman je za nastavak u svakom trenutku, kada na taj dijalog bude pozvan u Briselu”, kaže Vučić.

Takođe je naglasio da podržava napore i namere Lajčaka da politikom kompromisa dođemo do rešenja za obe strane, koje bi značilo nezadovoljstvo ili delimično zadovoljiti obe strane, bez ultimatuma i nametnutih rešenja.

“Srbija u dobroj veri učestvuje u razgovorima i pregovorima, u želji da postoji razumevanje i za njene nacionalne interese, a ne samo za nacionalne interese Albanaca. Smatramo da kompromisni dogovor znači nikome sve, a svakome dovoljno”, istakao je Vučić.

Bez obzira na izjave koje dolaze iz Prištine, a koje nisu ohrabrujuće, naša obaveza da budemo posvećeni, jer neće biti napretka i evropskim integracijama ako ne budemo napravili ozbiljne pomake i napredak u dijalogu sa Prištinom, kaže predsednik.

“Srbija ne postavlja rokove za dolazak do kompromisnog dogovora, važnije je da napravite nekakav dogovor nego da se ishitrenim rešenjima dođe do katastrofe”, istakao je Vučić.

Vučić je istakao i da će insistirati na potpunom sprovođenju sporazuma iz Brisela, što znači i formiranje ZSO i sve ono što nije ispunjeno, a što trebalo je i moralo još od 2013. godine.

Beograd je sve svoje obaveze ispunio i izneo sam to bezbroj puta, kaže Vučić.

“Želim da istaknem ličnu ulogu Lajčaka i da kažem da je u Srbiju uvek dobrodošao”, kaže Vučić.

Kada ima dijaloga možete da Srbima na KiM garantujete bebednost, dobro znamo da kada imamo dijalog onda ćemo sve teme i rezultate moći brže da ostvarujemo, rekao je Vučić.

Lajčak: Dijalog je ključan za obe strane

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da je posetu regionu počeo u ponedeljak u Prištini.

“Bilo mi je bitno da dođem što pre nakon izbora kako bi razgovarao o dijalogu i značaju njegovog nastavka nakon što institucije budu formirane i da upoznam sagovornike o detaljima procesa i progresu koji smo napravili od kada je dijalog nastavljen”, rekao je Plamer.

“Dijalog je ključan za obe strane kako bi napredovale na svom evropskom putu, a status kvo nije održiv ni za jednu stranu”, poručio je Plamer.

Istakao je da je “Srbija već značajno napredovala na putu evropskih integracija i dijalog je ključ i za dalji napredak prema članstvu u EU”.

Preneo je da je imao korisne i konstruktivne razgovore sa zvaničnicima u Prištini i liderima političkih stranaka i svima je poslao istu poruku koju je ponovio i u Beogradu:

“Države članice EU očekuju da se dijalog Beograd i Prištine o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa nastavi kontruktivno i u dobroj veri. Nemamo interes da održavamo status kvo i spremni smo da dovedemo proces do uspešnog okončanja onoliko brzo koliko su dve strane za to spremne”, naveo je Lajčak.

Kao drugo, istakao je države članice EU očekuju da dve strane implementiraju sve što je dogovoreno u okviru procesa dijaloga za ovih deset godina.

“Kao treće, par reči o partnerstvu sa SAD. Mi imamo istoriju veoma dobre i bliske saradnje i vraćamo se našoj bliskoj saradnji, pripremili smo ovu posetu zajedno, planirali smo i zajednički dolazak sa mojim kolegom Metju Palmerom, ali zbog kovida nije mogao. Pričamo nekoliko puta nedeljno i delimo isti cilj za Balkan – približavanje EU”, rekao je Lajčak.

Nakon posete Prištini, kako kaže Lajčak, može da podeli da postoji razumevanje da je dijalog od ključnog značaja i da mora da se nastavi nakon formiranja institucija.

Naveo je da je imao koristan sastanak i sa predsednikom Vučićem.

“Meni je drago da je potvrdio još jednom svoju spremnost da dođe u Brisel u svakom trenutku kada ga pozovemo i da nastavimo naš put ka sveobuhvatnom sporazumu ka normalizaciji i rešavanju svih otvorenih pitanja jednom i zauvek. Spremni smo da nastavimo naš posao”, zaključio je Lajčak.

Vučić: Priština pravi račun bez krčmara

“Srbija je spremna na dijalog i kompromis, a ako oni u Prištini nisu spremni na to i misle da će neka batina da im stvori državu i da će Srbi na to da pristanu – prave račun bez krčmara”, poručio je Aleksandar Vučić.

Vučić je u vezi sa izjavama iz Prištine, rekao da svakog dana slušamo uvek iste priče.

“Trudim se da na njih nikada ne odgovaram, ne zato što smo uplašeni da kažemo što mislimo, ili u strahu od EU ili nekog drugog. Računam da su odgovorni i ozbiljni ljudi gospodari neizgovorene reči i sluge izgovorene. Zato se trudite da na sve uvrede civilizovano odgovarate, a tako i neutemeljene planove. Slušao sam sve izjave. Ne mogu da se nasmejem, jer je suviše ozbiljna tema”, rekao je Vučić.

Istakao je da, ako neko misli da je moguće da će neko da uzme čekić i udari Srbiju u glavu i kaže “morate da priznate nezavisno Kosovo” – to se neće dogoditi.

 

Izvor Tanjug/RTS, 03. mart 2021.

 

Mas sa Selakovićem o Kosovu

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas kaže da je stav Berlina jasan i da je protiv bilo kakvog razgovora o promeni granica. Ističe da ne može da kaže kakva će biti reakcija iz Brisela povodom izjava Aljbina Kurtija, ali kaže da će nova vlast u Prištini morati da se pozabavi nerešenim pitanjima. Suština pozicije Beograda po pitanju odnosa sa Prištinom je u tome da je neophodan kompromis koji podrazumeva ozbiljan pristup, poručio je ministar Nikola Selaković u Berlinu.

Hajko Mas je, nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem, upitan da li će biti reakcije na izjave pobednika na kosovskim izborima Aljbina Kurtija da mu dijalog sa Beogradom nije prioritet, kao i na stalne pretnje “Velikom Albanijom”, rekao da je Berlin bio jasan i u prošlosti da je protiv svake promene granica.

“Koja reakcija će doći iz Brisela ne mogu oceniti. Mogu reći što smo uvek govorili u prošlosti, a to da bilo kakva diskusija o promeni granica, nije korisna. To je linija koju sledimo i podržavamo. Polazimo od toga da će nova vlada u Prištini da se intenzivno pozabavi pitanjima koja moraju biti rešena kako bi se evropska perspektiva Kosova odmrzla. U trenutku kada bude formirana vlada to ćemo direktno i reći”, rekao je Mas na konferenciji za novinare.

Na pitanje zašto Srbija u toku predsedavanja Nemačke EU nije otvorila nijedno poglavlje Mas je rekao da se Nemačka bavila time da se sprovedu dogovori postignuti u pregovorima sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

“Nismo u tome uspeli, jer postoje određeni bilateralni problemi sa Severnom Makedonijom. Moramo iskreno i otvoreno reći da sa bivšom američkom vladom nije postojala dobra saradnja sa EU što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Razgovarali smo sa novom vladom u SAD i tamo postoji potreba za tešnjom saradnjom da zajedno radimo na tom pitanju. To što ćemo imati novu vladu u SAD otvara novu šansu koju treba da iskoristimo”, ocenio je on.

Ministar Mas izrazio je uverenje da se, uz podršku nove američke vlade, nudi šansa da se pronađe rešenje kosovskog problema i da se dođe do sveobuhvatnog sporazuma koji će doneti i ekonomski prosperitet. Hajko Mas je, na konferenciji za štampu, posle susreta sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem, rekao da je Nemačka uključena u dijalog Beograda i Prištine, te podsetio da EU ima svog specijalnog izaslanika, koji je često u regionu.

Selaković: Kompromis, ali ne da jedna strana dobije sve

Suština pozicije Beograda po pitanju odnosa sa Prištinom je u tome da je neophodan kompromis koji podrazumeva ozbiljan pristup kako ni jedna strana ne bi dobila sve, već da obe dobiju dovoljno, poručio je ministar Nikola Selaković u Berlinu.

“Razgovarali smo o važnom pitanju odnosu Beograda i Prištine, dijalogu na polju normalizacije odnose, a ja sam izneo poziciju Srbije i iskazao podršku specijalnom predstavniku Miroslavu Lajčaku”, rekao je Selaković nakon sastanka sa šefom nemačke diplomatije Hajkom Masom, na zajedničkoj pres konferenciji.

Selaković je napomenuo da je po tom pitanju, suština pozicije Srbije, ono što uvek govori i predsednik Aleksandar Vučić, a to je kompromisno rešenje, ali koje ne podrazumeva da jedna strana dobije sve, a druga ništa.

“Kompromis podrazumeva ozbiljan pristup, da budemo u situaciji da ni jedna strana ne dobije sve, a da svi dobiju dovoljno”, rekao je Selaković.

On je naveo da se nastaviti razgovori na ovu temu, koja je, kaže, važna na evropskoj agendi Srbije, ali je i od značaja za stabilnost regiona.

Selaković je još jednom pozvao Masa da poseti Srbiju, podsećajući da je ta poseta nekoliko puta planirana i odlagana.

“Ali, želim da verujem da će se što pre steći uslovi da se vidimo u Beogradu, da nastavimo razgovor, i zajednički da radimo na pitanjima od značaja za Srbiju i Nemačku i evropski put Srbije”, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je rekao, razgovarali su o EU putu Srbije, nužnosti zadržavanja reformskog kursa na polju vladavine prava, kao i o slobodi medija.

“Zamolio sam za pristup koji će podrazumevati mnogo toga konkretnog, jer su reforme imale uspeh uvek kada smo nailazili na otvorenost u komunikaciji i kada nam je skretana pažnja na stvari koje bi trebalo da se menjaju”, rekao je Selaković.

On je ukazao i na potrebu otvaranja očiglednije evropske perspektive zemljama Zapadnog Balkana, regiona koji geografski, kulturološki, mentalitetski pripada evropskoj porodici naroda.

Ekonomska saradnja Srbije i Nemačke

Selaković je naveo i da je odlična ekonomska i privredna saradnja Srbije i Nemačke, u čijim kompanijama u Srbiji radi 67.000 ljudi, a cilj je, kaže, da se dođe do brojke od 100.000.

Izneo je podatak da je nivo trgovinske razmene 5,3 mlrd evra, uz uverenje da će moći da bude i viši.

Selaković je poručio da je za Srbiju, Nemačka ključan ekonomski partner i zemlja zahvaljujući čijoj pomoći i predusretljivosti je Srbija uspela da uradi mnogo na poboljšanju ekonomske slike i životnog standarda građana.

“Biće mi zadovoljstvo da nastavimo saradnju u budućnosti. Još jednom, pozivam te da dođeš u Beograd, da nastavimo razgovore. To nam je potrebno u regionu, da vidimo mnogo više ljudi iz zemalja EU, čija se reč dobro sluša i čiji glas značajno utiče na dalji tok evropskog puta Zapadnog Balkana i Srbije”, rekao je Selaković.

“Berlin smatra da Srbija pripada EU”

Govoreći o pandemiji, nemački ministar Mas je ukazao da je ona onemogućila direktne susrete, te izrazio zadovoljstvo što je konačno mogao da ugosti svog srpskog kolegu.

Govoreći o vakcinaciji, rekao je da će u okviru Kovaks programa Zapadnom Balkanu biti isporučeno više od milion vakcina, te da je EU odlučila da pruži podršku u visini od 12 miliona evra regionu.

Naglasio je da pandemija ne poznaje granice, i da se tiče celog regiona.

Kazao je da Nemačka ozbiljno shvata evropsku perspektivu svih država regiona, dodajući da Berlin smatra da Srbija pripada EU.

Mas je istakao da je Srbija postavila veoma ambiciozne ciljeve, i da je važan proevropski kurs, te da ohrabruje vladu u Beogradu da dalje sprovodi reforme.

Naveo je i da postoji dodatni format podrške, a to je Berlinski proces, čiji je domaćin ove godine upravo Nemačka.

Naglasio je da se taj proces tiče praktičnih koraka kao što je osnivanje regionalne kancelarije za mlade, zajedničko tržište, sve što je opipljivo za građane na putu ka EU.

Razgovarnao je, dodao je, i o bilateralnim odnosima, ističući da ne misli samo na preko 400 nemačkih preduzeća angažovanih u Srbiji, već i o vidljivom znaku saradnje, a to je Ambasada Nemačke u koju će se osoblje useliti uskoro.

Izrazio je nadu da će biti u mogućnosti da dođe u Beograd na otvaranje.

Govoreći o kovid pasošima, Hajko Mas rekao je da će Nemačka zalagati za postizanje dogovora o pasošima o vakcinaciji, a koji će biti prihvatljiv i za susede EU uključujući zemlje Zapadnog Balkana.

“Kupujemo vakcine od svih da sačuvamo živote”

Nikola Selaković poručio je u Berlinu da se Srbija u nabavci vakcina držala principa da je najvažnije sačuvati ljudske živote, i da je cepiva zato nabavljala od različitih proizvođača, te da to nije pitanje geopolitike, već zdravlja građana.

“Mi smo vakcine od Kine kupili na isti način kao i od Rusije, isto kao i od ”Fajzera”, prve firme sa kojom smo zaključili ugovor i od koje su nam stigle prve vakcine u Srbiju, kao i od Astra-Zeneke”, ukazao je Selaković, upitan da li nabavka vakcine od Kine znači da je ta zemlja pouzdaniji partner od EU.

Selaković je istakao da se Srbija držala principa da ne postoji važnija stvar od zaštite stanovništva.

“Kupili bismo vakcine gde god možemo, da bismo sačuvali živote ljudi, to je naš glavni zadatak”, podvukao je Selaković.

On je naveo i da je Srbija uspela da dobije vakcine sa četiri mesta, odnosno od četiri različita proizvođača, uprkos činjenici da je mala i siromašna država sa Zapadnog Balkana.

Mas: EU duplo više vakcinisala od Kine i Rusije

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas istakao je da, ako bi se poredila EU sa Kinom i Rusijom u oblasti vakcinacije, onda je Unija po glavi stanovnika duplo više vakcinisala.

Mas je na pitanje o procesu vakcinacije u Srbiji i kritika zbog vakcina iz Kine i Rusije, kazao da u Nemačkoj postoje određeni ljudi koji kritikuju one koji su primili vakcine iz tih zemalja.

Naglasio je da nije njegova stvar da to komentariše.

Dodao je da je čuo da je Kina obećala vakcine jednom krugu od preko 46 zemalja.

 

Izvor Tanjug/RTS, 04. mart 2021.

 

Selaković u Berlinu: Početak diplomatske ofanzive Nemačke

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković u Berlinu je ponovo potvrdio da je Beograd na putu u EU. Srbija je pritom samo jedna tačka zapadnobalkanske diplomatske ofanzive koju ovih dana ponovno pokreće Nemačka.

Susretom s ministrom spoljnih poslova Nemačke Hajkom Masom, razgovorima u Odboru nemačke privrede za istočnu Evropu, ali pre svega obraćanjem Odboru Bundestaga za Evropsku uniju, ministar Selaković je domaćinima u Berlinu još jednom ukazao na privrženost svoje zemlje tzv. evropskom putu. To je možda i potrebno, jer svaki put kada na Surčin sleti neki avion s vakcinama iz Moskve ili maskama iz Pekinga u Briselu, ali i u Parizu i Berlinu, pojave se sumnje u iskrenu privrženost Beograda evrointegracijama.

Vakcine iz Kine i Rusije

Vrhunac dvodnevnog Selakovićevog boravka u Berlinu svakako je bio susret s kolegom po položaju Hajkom Masom. Nemački ministar je, prema sopstvenim rečima, još od sredine prošle godine u nekoliko navrata planirao da otputuje u Beograd, ali mu je korona pomrsila račune. Sada je, međutim, najavio da će posetiti Beograd i novu zgradu nemačke ambasade „kad god se za to pruži prilika“.

Pandemija je bila i tema relativno kratkog razgovora dvojice ministara, i tu Mas nije propustio da pohvali Srbiju za uspešnu strategiju kada je u pitanju vakcinacija. Na pitanje novinara da li smatra da je sporno to što Srbija nabavlja vakcine od Kine i Rusije, Mas je odgovorio samokritikom:

„Ja ne kritikujem kao neki u Nemačkoj to što Srbija od Kine i Rusije dobija vakcine. Mislim da bi mi u EU trebalo više da govorimo o tome kako ćemo do kraja maja da u preko 140 zemalja isporučimo vakcine – samo na Zapadni Balkan više od milion vakcina, a u Srbiju 300.000. Naš problem je što o tome ne govorimo dovoljno glasno“, rekao je Mas i, onako usput, dodao da je EU, posmatrano po glavi stanovnika, vakcinisala dvostruko više građana nego Rusija i Kina.

Selaković je ukazao na to da Srbija od nikoga nije dobila vakcine, već da ih je kupila, kako od Rusije i Kine, tako i od proizvođača sa Zapada.

Bilo je naravno reči i o putu Srbije u Evropsku uniju i tu je Mas rekao da Nemačka podržava taj put, ali posebno reforme na području vladavine prava i slobode medija. Selaković je na to objasnio da je od svog domaćina zatražio da, kada šalje prigovore o reformama na planu vladavine prava, Nemačka bude konkretnija, te da jasnije ukaže o kojim nedostacima se radi. „To je u prošlosti pomoglo“, dodao je Selaković.

Mas je izbegao da odgovori na pitanje DV da objasni činjenicu da Srbija za vreme prošlogodišnjeg predsedavanja Nemačke Savetu EU nije otvorila ni zatvorila nijedno poglavlje u pregovorima. „Nemačka je bila, kad je proširenje u pitanju, zaokupljena procesom otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom“, odgovorio je zaobilazno Mas.

Nemačka ozbiljno shvata strah od „Velike Albanije“

Seleković je zadovoljan svojom nastupnom posetom Berlinu i brojnim razgovorima koje je tu imao. On je pred Odborom Bundestaga za EU, koji je iz pandemijskih razloga zasedao u krnjem obliku, rekao da je Beograd privržen dijalogu s Prištinom, ali da isto tako postoje „mnoge poteškoće“ u ostvarivanju tog dijaloga.

„Nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizovano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o ’velikoj Albaniji’, što je pretnja, ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona“, rekao je Seleković pred Odborom za EU. Ujedno je i pozvao domaćina u pomoć: „Srbija očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija“.

Domaćin je, kako za DV kaže član Odbora i predsednik Parlamentarne grupe za jugoistočnu Evropu Josip Juratović (SPD), „ozbiljno shvatio“ strahove Beograda. Juratović je ukazao na to da je Nemačka apsolutno protiv svake ideje nekakve „Velike Albanije“ koja uvek iznova kruži političkim diskursom u tom delu Evrope. „To su uostalom nalazi i u koalicionom ugovoru aktuelne demohrišćansko-socijaldemokratske vlade Nemačke“, rekao je Juratović. A na to je tokom susreta sa Selakovićem ukazao i ministar Mas.

Ugodna atmosfera, neugodna pitanja

Juratović je jučerašnji (3.3.) nastup ministra Selakovića pred Odborom i Parlamentarnom grupom za jugoistočnu Evropu (kojoj je on na čelu) ocenio kao pozitivne i uspešne. „Ministar je kvalitetno predstavio pozitivan ekonomski razvoj i rast stranih investicija“, rekao je Juratović.

No Odbor je isto tako Selakovića u Beograd otpratio i sa nekoliko neugodnih pitanja. Jedno se odnosi na nepopularnost Evropske unije među mladima u Srbiji i pitanje šta vlada u Beogradu čini kako bi se poboljšao imidž EU koja je daleko najvažniji investitor u toj zemlji. Selaković je rekao da će vladi preneti tu zabrinutost poslanika Bundestaga.

Drugo neugodno pitanje odnosilo se na bojazan od prevelike (finansijske) zavisnosti Srbije od Kine, što bi moglo negativno da se odrazi na približavanje Evropskoj uniji. Selaković je domaćina uveravao da su te bojazni neosnovane i da vlada Srbije „drži pod kontrolom“ zaduženost prema Kini.

Prolećna diplomatska ofanziva

Posetu Nikole Selakovića Berlinu trebalo bi posmatrati i u svetlu spoljnopolitičke ofanzive koju je pre dva dana najavilo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova. Jer, kako je saopšteno, a to isto je u četvrtak ponovio i Mas, „strateška suverenost“ Evrope nezamisliva je bez zemalja zapadnog Balkana. Zato nemački ministar spoljnih poslova u svrhu „razmene mišljenja“, nakon susreta sa Selakovićem sledećih nedelja u odvojenim posetama prima i ministre spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i Albanije. Kako je potvrđeno za DV, ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković u Berlin dolazi sledeće nedelje. U taj niz aktivnosti svrstava se i poseta crnogorskog ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića početkom godine Berlinu.

U Berlinu su svesni gde trenutno leže frustracije zemalja Zapadnog Balkana, onih koje su u nabavci vakcina sve karte položile na EU. Zato se i ističe da je u Briselu još na početku pandemije odobreno 3,3 milijardi evra za podršku zemljama Zapadnog Balkana u savladavanju posledica korona-krize. Kasnije, tokom jeseni prošle godine, donesen je još jedan ekonomski i investicioni plan ukupne vrednosti devet milijardi evra. Tome bi trebalo pridodati i 70 miliona evra za finansiranje vakcina.

Takođe se prenosi da Nemačka „misli ozbiljno“ kada je reč o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Zato će ovog leta Berlin biti domaćin novog samita u sklopu tzv. „Berlinskog procesa“ a u Ministarstvu spoljnih poslova nadaju se da će učesnici moći tome i fizički da prisustvuju. Tako bi Berlin mogao da nadoknadi ono što je tokom predsedavanja EU propušteno zbog pandemije.

 

Autor Nenad Krajcer

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Izvor Dojče vele, 04. mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u