Oproštajne poruke episkopa Teodosija i M. Bećkovića od vladike Atanasija

„Pamtićemo ga kao duhovnika i velikog bogoslova, oca i utešitelja sirotih koji u sebi nikada nije imao tuge beznađa, već samo radost Gospoda, za koga je svim srcem živeo“

Episkop raško-prizrenski Teodosije je, povodom upokojenja vladike Atanasija, objavio da će ga svi pamtiti kao čoveka koji je dušom i srcem disao za Kosovo i Metohiju. „Raduje se nebo, mitropolit Amfilohije čeka svog sabrata Atanasija“, naveo je episkop Teodosije.

Oproštaj sa blaženopočivšim vladikom Atanasijem episkopa Teodosija, koji je objavila Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska, prenosimo u celosti:

„Sveštenstvo, monaštvo, verni narod, posebno od vladike toliko voljena deca Kosova, Metohije i stare Raške uvek će pamtiti blaženopočivšeg Vladiku Atanasija kao našeg istinskog oca, učitelja, čoveka koji je svim dušom i srcem disao za ove mučeničke krajeve.

Saučestvujemo u tuzi sa dragim nam bratom Vladikom zahumsko-hercegovačkim Dimitrijem, bivšim Episkopom hercegovačkim Grigorijem, a sada arhipastirom naše Crkve u Nemačkoj, sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom Hercegovine, koju je Vladika Atanasije svojevremeno podigao iz pepela i učinio vinogradom Gospodnjim, koji je i Hercegovce i nas ovde uvek učio još od naših studentskih dana, kao čedo blaženog starca Sv. Justina, kako da verujemo u Hrista Gospoda i kako da mu služimo.

Raduje se nebo i Gospod i Sabor svetitelja primajući u svoje naručje istinskog sina Svetog Save, svedoka i mučenika ljubavi Hristove, koji je sa nama ceo naš život bio u svakoj tuzi i u svakoj radosti. Donosio nam je uvek blagovest Evanđelja, radosne vesti da je Hristos stradao i vaskrsao, da je naš život na zemlji stradanje i vaskrsenje, da je smrt pobeđena jednom za svagda.

Pamtićemo ga kao duhovnika i velikog bogoslova, oca i utešitelja sirotih koji u sebi nikada nije imao tuge beznađa, već samo radost Gospoda, za koga je svim srcem živeo i kome je konačno otišao u zagrljaj, pridružujući se svim svetima, posebno velikim svetilnicima naše Crkve koji su prosijali na Kosovu i Metohiji.

Raduje se večeras Sabor srpskih patrijarha i arhiepiskopa pećkih, raduje se večeras Sv. Kralj Dečanski, horovi podvižnika i mučenika, zvone zvona tuge i radosti u manastirima Pećkoj Patrijaršiji, Gračanici, Prizrenu, Arhangelima, Dečanima, Deviču širom Pomoravlja, u starom Rasu, Crnoj Reci, Sopoćanima, Banjskoj, Sokolici i gde god je naš sveti vladika nogom kročio, a obišao je svaki kraj Kosova i Metohije, znao je svako selo, svako crkvište i sve je beležio, čuvajući pomen na one koji su postradali za Hrista, posebno nove kosovske mučenike Bosiljke, Grigorija, Vasilija, Haritona i Stefana…

Raduju se mučenici jama u Jadovnu, Prebilovcima i Jasenovački novomučenici dočekujući onoga koji je svojim neumornim trudom beležio njihov podvig i obišao svaku jamu i svako mesto gde se stradalo za Hrista i u Carstvo Božije uznosilo.

Tuguje i peva danas Prizrenska Bogoslovija u kojoj je đake bogoslove sa ljubavlju učio Hristovoj istini, a vaspitavao ih je ne mudrosti ovoga sveta, već istinskoj mudrosti u Hristu, mudrosti da je ljubav prema bližnjem merilo naše ljubavi prema Bogu, kako nas je sve naučio naš veliki Sv. Ava Ćelijski, govoreći da se istinsko Bogoljublje prepoznaje u Čovekoljublju. Kao njegov posebno drag učenik i duhovni sin, Vladika Atanasije primio je, s pravom se može reći, poseban dar od svoga starca i predao ga nama u nasleđe, nadahnuo nas hristočežnjivom ljubavlju velikog ćelijskog pustinjaka, ohrabrujući nas i podsećajući da put ka Vaskrsenju jedino ide preko Krsta, da sve nevolje ovoga sveta ne mogu biti jače od ljubavi i vere u Hrista Spasitelja.

Sada u Nebeskim obiteljima radosno se sprema mesto za još jedno svetilo naše Crkve, gde ga čeka njegov sabrat Sv. Mitropolit Cetinjski Amfilohije da zajedno molitveno krepe našu Crkvu i narod u svim nevoljama i stradanjima koja nam predstoje. Njihov zagrljaj i ljubav zalog su naše nade da nepravda ovog sveta nikada ne može biti jača od radosti Gospodnje.

Blagodarimo kolenopreklono blaženopočivšem Vladiki Atanasiju na njegovom daru, pre svega što smo ga poznavali, što nam je davao celog sebe, što nam je pokazao put Hristov. On nas je naučio episkopskom služenju kao prvi mjestobljustitelj naše Eparhije, on je bio tu da zaleči rane nakon odlaska brata koga nikada nije prežalio. Na kraju zemaljskog života poneo je krst ljubavi sastradavajući, kao i pokojni Mitropolit Amfilohije svima koji stradaju i pate od pandemije korona-virusa.

I taj krst je primio kao dar kao i sve drugo u životu, noseći ga u veri, i trpljenju, deleći i u poslednjim trenucima stradanje onih kojima je posvetio svoj život služenjem Gospodu, neumornim pastirskim radom, učeći posebno nas arhipastire da je istinsko služenje, beskrajna žrtva i davanje celoga sebe za Hrista i bližnje, beskrajno praštanje i sastradavanje svakoj slabosti ljudskoj i iznad svega ljubav Hristova koja nema kraja.

Iako sami nismo u mogućnosti zbog bolesti virusa korona da budemo u ovim trenucima uz njegov blaženi odar molitveno iz bolničke stojimo sa voštanicom naše smirene molitve zajedno sa našim sveštenstvom, monaštvom, decom i vernim narodom, sa celim njegovim Kosovom i Metohijom, Raškom uz našeg dragog Vladiku ispraćajući ga radosnom pesmom Vaskrsenja Hristovog.

U blaženom usnuću, večni pokoj podaj Gospode usnulom slugi tvome i ocu našem Atanasiju Episkopu i učini mu večni spomen.

Večni spomen, večni spomen, večni mu spomen i Carstvo nebesko!“

 

Izvor Sputnjik, 05. mart 2021.

 

Matija Bećković: Kad Atanasije podigne glas…

„Ne mogu ga prežaliti ni zamisliti da ga nema. Jedino žalim što nije umro isti dan kad i njegov brat Amfilohije. Pošto je bio stariji od njega jedan dan, jedan dan je i kasnio za njim na onaj svet“, rekao je kratko za Sputnjik povodom upokojenja episkopa Atanasija Jevtića srpski akademik Matija Bećković.

Bećković je o vladiki Atanasiju pisao i u svojoj zbirci poezije 100 mojih portreta.

Njegovu pesmu prenosimo vam u celosti:

Atanasije Jevtić
Kad god je padao u vatru
Zaricao se da više neće

Počinjao bi jedva čujnim
Monaškim glasom

Ali slušajući od sebe
Iznošene i izlizane fraze

Počinjao je da se nervira
I podiže glas

I kako je podizao glas
Podizao je i svoju misao

To ga je bodrilo
Da govori sve glasnije

I kad bi visinom glasa
Upalio svetla u mozgu

Povezao vijuge
I zaždio svaku ćelijicu

I misao mu je dostizala vrhunac
A iz usta sukljao nebeski plamen

Kako je govorio tako je i pisao
Počinjao je mirno raspredajući

Zakukuljenu i zamumuljenu
Starostavnu povesnicu

Ali bi mu brzo svrcnulo
Da skrene sa staze utaptane

I sjuri se u fusnotu
Da izurla sebe

Prepoznajući u današnjem vremenu
Starozavetne ljude i događaje

Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić, koji se upokojio u četvrtak, biće sahranjen u subotu na groblju manastira Tvrdoš u Trebinju. Opelo u subotu će biti održano u Sabornom hramu u Trebinju u 8.30 sati, posle čega će biti služena sveta liturgija.

 

Naslovna fotografija: eparhija-zahumskohercegovacka.com

 

Izvor Sputnjik, 05. mart 2021.

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u