Ko gura sproni zakon ili svom snagom u nestanak

Javna rasprava o fundamentalnim pitanjima je namenski ograničena na svega par nedelja kako bi se izbegla stvarna diskusija i pokazivanje demokratske volje većine građana

Kod komunista je uvek postojao slogan da revolucija ne može da čeka. Tako smo osmog februara dobili u javnost Polazne osnove za izradu Zakona o istopolnim zajednicama i raspisan tender za angažovanje nevladinih organizacija koje će da rade taj zakon. Nije prošlo ni mesec dana, a oni su već izašli sa nacrtima zakona!? Dakle, u svega nekoliko nedelja oni su završili tender, angažovali pisce, napisali zakone, usaglasili ih sa radnim grupama Ministarstva, usvojili i pustili ih na javnu raspravu. Ovom udarništvu ni Alija Sirotanović ne bi imao šta da zameri.

O ozbiljnosti posla najbolje govore Polazne osnove za Zakon o istopolnim zajednicama, uglavnom prekopirane iz aktuelnog Porodičnog zakona, gde postoji i čuvena formulacija koja je izazvala salve smeha ne samo svakog pravnika u Srbiji nego i svakog sa malo zdravog razuma. Tu se kaže da istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti „rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu i majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić“, kao i „tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije, odnosno svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka, te maćeha i pastorak“. Sad, kako bi osobe različitog pola mogle da skalapaju istopolnu zajednicu, makar i incestuoznu, ministarka nam nije objasnila…

Tri netačna argumenta

Ceo ovaj paket je, naravno, zasnovan na neistinama, propagandi i na pravnom i političkom nasilju. Javna rasprava o fundamentalnim pitanjima je namenski ograničena na svega par nedelja kako bi se zapravo izbegla stvarna rasprava i pokazivanje volje demokratske većine građana. Na bilo kakvom referendumu ili izborima takav program bi dobio taman toliko glasova koliko i lista gospođe Čomić na prošlogodišnjim izborima, dakle 30.591 ili manje od jedan odsto, gde ni njeno streljanje pred kamerama nije pomoglo.

O svemu ovome ćemo detaljno govoriti i ponuditi analize i okvir onoga što nas teraju da usvojimo. Za prvu reakciju samo ono što je najvažnije znati. Oni iznose tri argumenta, i sva tri su potpuno netačna.

1. Ne usvaja se zakon o istopolnim „brakovima“ nego zakon o istopolnim zajednicama. – Tačno je, međutim, da se predlog zakona samo ne zove zakonom o braku, a da u suštini namerava da prava istopolnih zajednica reguliše maksimalno široko i da ga rešava kroz porodičnopravnu materiju. Nisu slučajno polazne osnove uglavnom uzimane iz Porodičnog zakona Srbije.

2. Istopolni partneri ne mogu da regulišu prava u Srbiji. – Takođe netačno. Svako može da sklopi bilo kakav ugovor koji je u skladu sa zakonom i običajima ove zemlje i da ga overi kod javnog beležnika. Dakle, time može da se reguliše ostavina i razna druga imovinska prava i kod tih osoba.

Učesnice tzv. Parade ponosa kače zastavu duginih boja na spomenik knezu Mihailu na Trgu republike u Beogradu (Foto: Tanjug/Dimitrije Goll)
Učesnice tzv. Parade ponosa kače zastavu duginih boja na spomenik knezu Mihailu na Trgu republike u Beogradu (Foto: Tanjug/Dimitrije Goll)

3. Srbija je u obavezi da zakonski reguliše istopolne zajednice zbog odluke Evropskog suda za ljudska prava Olijari i drugi protiv Italije. – Takođe netačno. Mogu da vam navedem brojne presude Evropskog suda za ljudska prava koje nikad nisu implemetnirane, kako u drugim državama, tako i u Srbiji. Mnoge evropske države, npr. članice Saveta Evrope poput Poljske i Mađarske, sve više gledaju kako da se zaštite od štetnih odluka ove institucije, i posebno sve štetnijih odluka pomenutog suda koji ne samo da donosi ideološki motivisane odluke neokomunističkog tipa, već ubrzano pretumačuje i svoje ranije odluke.

Rusija je donela poseban zakon gde je iziričito rečeno da sve što stiže u paketu od Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava, ako je u suprotnosti sa ruskim ustavom, za nju nije validno i relevantno. Uzgred, u presudi se ne kaže da je država dužna da donese poseban zakon, već da reguliše određena prava, što može da se uradi i uz promenu zakona o nasleđivanju, itd.

Put ka nestajanju

Što se tiče izmena Zakona o zabrani diskriminacije, koji je pre svega pisala ranija poverenica za ravnopravnost, gospođa Nevena Petrušić, on jasno ide u pravcu proširenja ionako preširokih i takođe neokumunistički shvaćenih odredbi o tome šta je diskriminacija. Uz to ide i radikalno pooštravanje kazni za nove verbalne delikte i delikte mišljenja. Iza celog poduhvata je jasna ideja da se pre svega dodatno zastraše i progone stručnjaci koji se najozbiljnije bore protiv ovog neokomunističkog ludila i pokušavaju da odbrane pravo na prirodnu porodicu i pre svega pravo roditelja da vaspitavaju decu u skladu sa svojim uverenjima, a što bi trebalo da im garantuju i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i svi drugi validni međunarodni dokumenti. Sa ovim, naša država ide u pravcu Norveške, gde se verujućim ljudima oduzimaju deca.

Na kraju, moram da kažem da još nisam video nacrt nove verzije Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se u Politici već uveliko predstavlja i promoviše zajedno sa ova druga dva predloga, sa sve intervjuom poverenice Janković, osobe koja je za progon vodećih srpskih patriotskih intelektualaca nagrađena još jednim mandatom na istom mestu. Svaka čast! Uputio bih čitaoce u međuvremenu na odličnu analizu ranijih predloga koju je Viktor Radun objavio 2017.

Za početak, taj zakon je po definiciji protivustavan jer naš ustav ne poznaje neokomunističku kategoriju roda (džendera) već samo pol. Srbija već ima Zakon o ravnopravnosti polova. Zanimljivo je da kad oni govore o ravnopravnosti rodova, priča se opet svodi na izjednačavanje osoba muškog i ženskog pola. A šta je, molim vas, sa ostalih 75 rodova koje priznaje Fejsbuk, pitao bi se neko. Zašto se oni diskriminišu? Hoće li se prilikom rodnog ujednačavanja broja zaposlenih u vrtićima ili u rudnicima (predlozi iz ranijih verzija) voditi računa da bude jednak broj i transrodnih osoba, koliko i muškaraca i žena?

U Srbiji je prošle godine umrlo dva puta više ljudi nego što je rođeno. Ako se usvoji ovaj paket, to će značiti da je naše rukovodstvo svesno izabralo da nas vodi putem nestajanja. Baš me zanima šta povodom ovog paketa zakona imaju da kažu ministar Ratko Dmitrović, ministar Selaković, poslanik Đukanović, poslanik Jovanov, poslanik Bakarec i drugi istaknuti fukncioneri vladajuće stranke. I pre svega onaj koji na kraju o svemu odlučuje.

Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić zajedno sa ostalim članovima stranke tokom proslave izborne pobede 2020. godine (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)
Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić zajedno sa ostalim članovima stranke tokom proslave izborne pobede 2020. godine (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Poštovana gospodo, da li je ovo politika za koju se zalažete? Molim vas da onda to lepo stavite i u svoj partijski program, da na narednim predsedničkim i parlamentarnim izborima izađete sa takvim obećanjima koja nužno vode i ka uvođenju i formalnog braka i mogućnosti za takve supružnike da, na kraju, usvajaju i decu. Pošteno.

 

Miša Đurković je naučni savetnik Instituta za evropske studije i autor dvadesetak knjiga, među kojima su Tamni koridori moći, Desna misao u 20. veku i Politička misao Džona Stjuarta Mila

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Dimitrije Goll

 

Izvor ifamnews.com

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u