Kako su organizovane najprestižnije svetske obrazovne institucije i šta Srbija može da nauči iz iskustva tih zemalja? Da li naša država i danas planski šalje studente na školovanje u inostranstvo sa krajnjim ciljem da se oni jednog dana vrate u matičnu zemlju? Kolika je moć države da reguliše tržište udžbenika u kapitalističkom sistemu? Kako je došlo do toga da srpsko društvo stvori uslovni odbrambeni refleks prema sumnjivim sadržajima u našim udžbenicima i našoj kulturi uopšte? Može li istorija jedne nacionalne države biti objektivna ili bi trebalo da kreira nacionalne narative? Zbog čega je sve prisutniji trend omalovažavanja istorijske uloge Nikole Pašića? Da li nas je jugoslovenska ideologija u krajnjoj konsekvenci dovela do genocida nad Srbima u NDH? Kakav je odnos prema istoriji u Nemačkoj, naročito prema nacističkoj epohi? Da li bi Srbija trebalo da se prema neoustaškim ispadima u Hrvatskoj postavi na sličan način na koji se Izrael postavlja prema neonacizmu u Nemačkoj i ostatku sveta? Zašto je Dubravka Stojanović rekla da je film o Jasenovcu „banalan istorijski falsifikat“ i zašto deo srpske inteligencije teško prihvata činjenicu da su Srbi bili žrtve genocida? Da li se društvene nauke zanemaruju u velikom delu sveta i da li je Velika Britanija izuzetak? Da li se ideologizuje takozvana „zelena agenda“ i da li se veštački naduvava problem zaštite životne sredine, ili je reč o problemu kojem je potrebno urgnetno posvetiti pažnju?
O ovim i drugim temama u 57. izdanju emisije Dijalog govorio je istoričar Miloš Vojinović. Emisija je snimljena 3. marta u našem studiju u Beogradu.
Za više sličnih sadržaja pretplatite se na naš kanal klikom na OVAJ LINK i pratite našu Fejsbuk stranicu (facebook.com/novistandard).
