Epilog izbora u Nikšiću

Nikšić je oslobođen od Đukanovićeve vlasti, ali zabrinjavajuće je što je njegova partija zadržala gotovo svaki glas koji je dobila 30. avgusta. S druge strane, DF je podbacio. Zbog čega?

Izbori u Nikšiću održani prekjuče bili su mnogo više od glasanja o strategiji razvoja ove opštine. Bili su to prvi izbori nakon onih parlamentarnih održanih krajem avgusta prošle godine, kada je posle tri decenije sa vlasti smenjena Demokratska partija socijalista (DPS) predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

Iste snage koje su pobedile na tim izborima želele su da sada preuzmu i Nikšić, u želji da na taj način potvrde svoju dominaciju, dok je namera DPS-a bila da se pobedom vrati u igru, kako bi vremenom osporila i vlast na državnom nivou.

„Ovo su izbori na kojima se pečatira volja građana iskazana prošle godine“, poručivao je Marko Kovačević, kandidat za gradonačelnika koalicije „Za budućnost Nikšića“, koji je predvodio dominantno prosrpski Demokratski front (DF), najveći činilac nove vlasti na državnom nivou.

„Izbori u Nikšiću prevazilaze lokalni značaj jer je ugrožena država Crna Gora i njeno pravo na slobodu“, tvrdili su iz DPS-a, navodeći da je „zemlja pod novom vlašću sa evropskog puta skrenula na stranputicu“ i da će pobeda DPS-a u Nikšiću „označiti početak kraja svih tih retrogradnih stvari“.

„Bitka za Nikšić“

DPS je na ove izbore izašla sa manjim strankama u koaliciji „Evropski tim za Nikšić“. Iako su svi izbori u Crnoj Gori poslednjih godina bili neizvesni a prognoze nezahvalne, analitičari su se u svojim ocenama i predviđanjima slagali da su ovo prvi izbori u koje DPS nije ulazila kao favorit. Ne samo iz razloga što ova stranka više ne vlada na republičkom nivou, već što je na prošlim parlamentarnim izborima u Nikšiću njen blok imao čak šest hiljada manje glasova nego rivali.

DPS je na izbore izašla posle gotovo tri decenije neprekidne vlasti u rodnom gradu svog lidera. Stranka je izbore gubila 2003. godine, kada kraći period nije upravljala gradom, dok su dugotrajni koalicioni pregovori posle glasanja 2012. godine, u kome DPS nije imala većinu, rezultirali ponavljanjem glasanja 2013. godine i povratkom Đukanovićeve stranke na vlast.

Dok je DPS oko sebe okupila sve srodne partije, stranke nove vlasti išle su u izbornu utakmicu ponovo u tri kolone. Osim koalicije „Za budućnost Nikšića“, dobrom rezultatu nadali su se iz koalicije „Mir je naša nacija“ čiju su osnovu činile Demokrate predsednika parlamenta Alekse Bečića.

Premijer Zdravko Krivokapić nije učestvovao u kampanji osim što je sa Bečićem nedavno u Nikšiću posetio vladiku Joanikija. To je ličilo na traženje podrške crkve koja je odigrala veliku ulogu u prošlogodišnjem padu DPS-a, a naročito je uticajna u Nikšiću.

Zajedničko obraćanje predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića i vladike Joanikija u Sabornom hramu Sv. Vasilija Ostroškog u Nikšiću, 21. februar 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Todovid)
Zajedničko obraćanje predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića i vladike Joanikija u Sabornom hramu Sv. Vasilija Ostroškog u Nikšiću, 21. februar 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Todovid)

Na deo glasova računala je i koalicija „Crno na belo“ koju predvodi stranka URA  vicepremijera Dritana Abazovića. Osim njih, na  glasačkim listićima nalazio se još i pred izbore novoformirani Narodni pokret Miodraga Dake Davidovića, uticajnog među vernicima SPC, a koji se u kampanji sukobio sa DF-om oštro napadajući njihovog bitnog političkog partnera – predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U trci je bila još i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP), koja je takođe optuživala nove vlasti za „izdaju“ i „služenje“ Srbiji.

Demokrate, ojačane pristalicama Krivokapića i Demokratski front Andrije Mandića, borili su se za isto biračko telo, prosrpski orijentisane građane i pristalice Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Isti korpus glasača bila je ciljna grupa i Miodraga Davidovića, biznismena, nekadašnjeg šefa nikšićke policije i jednog od najvećih donatora SPC-a.

I dok se Bečićeve Demokrate i Demokratski front, koji čine vlast na državnom nivou, u kampanji međusobno nisu napadali, oštra politička borba vodila se između DF-a i Davidovićevog Narodnog pokreta, čije je geslo kampanje bilo „Za vaskrsenje Nikšića“.

Partije bivše vlasti na državnom nivou, predvođene Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića, računale su na glasove procrnogorskih birača. Meta političke kampanje DPS-a bile su partije aktuelne vlasti, pre svega Demokratski front.

Iako lokalni, nikšićki izbori izazivali su veliko interesovanje i u Beogradu, i sa ogromnom pažnjom su praćeni u srpskim medijima, koji su objavili niz tekstova, dok su pojedine srpske televizije imale specijalne emisije pod nazivom „Bitka za Nikšić“. U DPS-u su zbog svega toga optuživali  Srbiju i predsednika Vučića za mešanje u izbore i pokušaj „okupacije Nikšića“. Fenomen izbora u drugom po veličini crnogorskom gradu postao je glavna tema ne samo u Crnoj Gori, već su u njih bile uprte oči čitavog regiona.

Rezultati izbora

Na 138 biračkih mesta, 58.833 birača trebalo je da odredi 41 poslanika lokalnog parlamenta. Ovim izborima, politička borba se vratila u Nikšić – na prethodnim izborima 2017. godine jedini učesnici bili su DPS i Socijaldemokrate, dok su sve ostale stranke bojkotovale proces.

Nikšić je grad u kome, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, živi oko 46 hiljada Crnogoraca i oko 18 hiljada Srba, mada srpski kao maternji jezik navodi oko 33 hiljade građana, a crnogorski nešto manje od 32 hiljade. Iako su mnogi skloni da zbog ovakvog sastava stanovništva Nikšić opišu kao „lakmus“ crnogorske politike, ni to se ne čini dovoljnim objašnjenjem za ogromno interesovanje za rezultate redovnih lokalnih izbora.

U Nikšiću je tradicionalno, kada su u pitanju izbori, visoka izlaznost. Na parlamentarnim izborima 2020. godine izlaznost je iznosila 82,5 odsto.

Glasanje na lokalnim izborima u Nikšiću, 14. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/NOVA S)
Glasanje na lokalnim izborima u Nikšiću, 14. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/NOVA S)

Prema podacima iz popisa 2011. godine u Nikšiću, poznatom i kao gradu „čelika i piva“, živi 72 hiljade stanovnika. Okosnicu privrede, osim Elektroprivrede, čine pivara Trebjesa i Željezara. Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje je blizu pet hiljada nezaposlenih. Za Nikšić kažu da je bio najrazvijeniji industrijski grad u Jugoslaviji do 1989. godine i grad sa najviše intelektualca od Đevđelije do Triglava, a da je danas „mrtav“ i „grad-muzej“.

Izbori za nama bili su borba tri velike koalicije. Drugoplasirana koalicija dominantnog dela parlamentarne većine „Za budućnost Crne Gore“, odnosno njena lokalna lista „Za budućnost Nikšića“, i trećeplasirana koalicija Demokrata, premijera Zdravka Krivokapića i dela vlade, sabiranjem glasova formiraće pobednički rezultat.

Koalicija DF-a i Demokrate su nakon prebrojavanja glasačkih listića dobile apsolutnu većinu mandata i mogu zajedno da formiraju vlast. DF (25,9 odsto) raspolaže sa 11, Demokrate (23,2 odsto) sa 10 mandata, a ukupno je 41 mesto u skupštini opštine Nikšić. Predstoje pregovori oko toga kome će pripasti mesto gradonačelnika jer je DF ostvario slab rezultat, za razliku od Demokrata. Došlo je do pregrupisavanja i promene u odnosu snaga, gde sada Demokrate uživaju veću popularnost od DF-a.

DPS je ostvarila isti rezultat kao na parlamentarnim izborima, uzimajući u obzir da je ovaj put nastupila u koaliciji sa SD-om. To pokazuje da birači, koji glasaju iz materijalnih pobuda, još uvek nisu ubeđeni da će Milo Đukanović pasti sa vlasti. U izbore u Nikšiću DPS je ušla sa ogromnim resursima koje ima, a to su, pre svega, zaposleni u opštini i na državnom nivou koji sa članovima svojih porodica nose minimum 25 odsto sigurnih glasova.

Pored toga, po oprobanom receptu, korišćeni su i svi ostali resursi poput vernih medija, lažiranih biračkih spiskova, potkupljivanja. Sva snaga DPS-a je u ovo bila upregnuta – u biračkom spisku bilo je barem 10 odsto fantoma, uoči izbora dodato je 400 novih birača. Policija i tužilaštvo i dalje su pod kontrolom DPS-a.

DPS nije mrtva

Što se DPS-a tiče, posle ovih izbora ona definitivno nije ono što su mnogi priželjkivali pre izbora – nije mrtva. Osvojili su 40 odsto glasova i 18 odborničkih mandata. Ona vreba, i vrebaće sve dok se neke stvari u novoj vladajućoj većini ne promene. Ovih 40 odsto DPS-a predstavlja prvi poraz nove vlade. Trideset odsto bilo je idealno za ovu partiju, 35 možda podnošljivo, dok ovih 40 odsto predstavljaju poraz, jer su posle ovih izbora ostavljeni i dalje u životu. Borba DPS-a za povratak iz nokdauna sada tek počinje.

Evidentno je da je najveći gubitnik ovih izbora DF, koji je sa 37 odsto 30 avgusta, pao na 26 odsto posle jučerašnjih izbora, dok se Demokrate mogu smatrati najvećim pobednicima. Trećina glasača DF-a prešla je ka Demokratama koji su skočili sa 14 odsto (posle republičkih izbora) na 24 odsto. Ovakav epilog nikšićkih izbora predstavlja proizvod DF-ovog podrivanja vlade, koju su podržali u skupštini, kao i nosioca sopstvene izborne liste na parlamentarnim izborima. Takođe, nije zanemarljiva i nije bez posledica bila ni činjenica praćena „smetnjama na vezama“ sa SPC u Crnoj Gori, i određena  konfrontacija, ako imamo u vidu da je Nebojša Medojević korišćen kao instrument anticrkvene propagande nakon avgustovskih izbora.

Postoje i gledišta da se nakon ponižavanja DF-a posle parlamentarnih izbora na ovim, lokalnim izborima ova politička grupacija, napadana od strane mnogih, pokazala  sjajno. Zapravo, DF je dokazao da su sve one optužbe koje su iznošene na njegov račun nakon parlamentarnih izbora bile neosnovane, i da je i bez Dake i bez Krivokapića ostvario upravo onakve rezultate koji oslikavaju podršku u srpskom glasačkom telu.

Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić tokom obraćanja nakon dobijenih rezultata na izborima u Nikšiću, 14. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/NOVA S)
Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić tokom obraćanja nakon dobijenih rezultata na izborima u Nikšiću, 14. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/NOVA S)

Ipak, kada je DF u pitanju, dolazi vreme kada će on morati da se profiliše, budući da unutar bloka postoji nekoliko partija, a trebalo bi da postane samo jedna, na čelu sa, što da ne, možda  dokazanim i iskusnim Batom Carevićem. Pomenutu transformaciju DF bi morao započeti udaljavanjem od Medojevića i isključivanjem istog iz svake buduće kombinacije.

Stabilan rezultat koji je osvojila URA pokazuje da za Dritana Abazovića ne glasaju albanski ekstremisti već crnogorski liberali.

Nikšiću su pripali i čast i obaveza da bude prvi grad koji će potvrditi veliku pobedu naroda od prošle godine, nad višedecenijskom autokratijom DPS-a. I Nikšić je tu čast zaslužio jer je istorijsku obavezu izvršio. Ovo je i pobeda svih onih koji su decenijama istrajavali u otporu korupcionaško-autokratskoj vladavini DPS-a. Ovo je pobeda jednog kontinuiteta koji za vrednosti baštini slobodu i demokratiju, a ne korupciju, autokratiju i konformizam po svaku cenu.

Rezultat u Nikšiću nedvosmisleno sugeriše da su potrebne odlučne i suštinske reforme, bez previše kalkulacija kao što je do sada bio slučaj – od regulisanja biračkih spiskova do obračuna sa korupcijom na svim nivoima. A kada je u pitanju lokalni nivo, Nikšić je posle dve decenije dobio novu vlast, demokratsku i po volji naroda. To je trijumf slobode i sazrevanje demokratije.

Nikšić je oslobođen od DPS-a, ali brine to što je DPS zadržala gotovo svaki glas koji je dobila na avgustovskim izborima, uprkos gubitku centralne vlasti. Previše glasova je DPS uzeo na ovim izborima, i za svoj rezultat mogu da zahvale ekspertskoj vladi i njihovoj mekoj politici nezameranja.

Razlozi urušavanja DF

Pobednici na izborima moraće već od sutra da promene pristup u vođenju države i međusobnim odnosima. U međusobnim odnosima hitno mora da uspostavi međusobno poverenje, a Vlada Crne Gore hitno treba da intenzivira aktivnosti na oslobođenju institucija. Ukoliko postojeća ekspertska garnitura ne može da odgovori tom izazovu, onda vlada treba da prođe kroz rekonstrukcijy.

Nedopustivo je da je da su glavni tužioci i dalje Ivica Stanković i Milivoje Katnić, nedopustivo je da još niko nije uhapšen, nedopustivo je da su menadžment i uređivačka politika RTCG nepromenjeni… nedopustivo je još mnogo toga što nije učinjeno do sada.

Posle poraza na parlamentarnim izborima svi su očekivali da će DPS pasti ispod 30 odsto. Kako se onda desilo to da DPS ostane ovako jaka, a da se DF uruši za ovoliko procenata?

Nosilac DPS liste „Evropski tim za Nikšić“ Sanja Damjanović tokom obraćanja nakon dobijenih rezultata izbora u Nikšiću, 14. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/DPS Crne Gore)
Nosilac DPS liste „Evropski tim za Nikšić“ Sanja Damjanović tokom obraćanja nakon dobijenih rezultata izbora u Nikšiću, 14. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/DPS Crne Gore)

Realno, niko nije pričao o problemima građana Nikšića. Opet su se povele nacionalne teme, pričalo se o sukobima Srbija/Crna Gora, o „odbrani države“… Padu DF-a doprinelo je i besomučno tvitovanje Nebojše Medojevića, koji im je „skinuo“ barem 10 odsto svojim ponašanjem. I ovaj pad se sigurno neće zaustaviti sve dok se on ne ukloni iz te koalicije i dok se u fokus političke priče ne stave socijalne teme.

Nikšićki izbori bili su i dobra prilika posle koje smo saznali i kolika je realna snaga premijera Zdravka Krivokapića. Njegova podrška nosi nekih 10 odsto. I to je uspeh, jer se osim u zadnjih par dana kampanje ranije tokom iste nije značajnije ni angažovao.

Sve u svemu, DF sada ne može tražiti rekonstrukciju vlade. I samo mesto gradonačelnika kojem se nadaju i koje najavljuju iz DF-a sada je  neizvesno, jer su Demokrate već popustile kod pregovora o formiranju lokalne vlasti u Budvi. Ako bi DF krenuo u rekonstrukciju vlade, onda u tom naumu vrlo verovatno neće imati podršku većine partija koje su sa njima (SNP, Prava CG).

Svedoci smo da je DPS kupovinom glasova (po pisanju mnogih medija, ali i prema priznanju samih učesnika izbornog procesa) kao i predizbornim aktivnostima zapošljavanja i sličnim, oprobanim mehanizmima, uspela da obezbedi popriličan broj glasova. Sva mašinerija DPS-a bila je upregnuta u izbore u Nikšiću. Mlaka i plašljiva reakcija nove vlasti na sve uobičajene marifetluke DPS-a razlozi su ovolikog broja glasova za njih. Realan procenat je oko 30 odsto.

Nažalost, iako je u Crnoj Gori pre pola godine smenjena vlast, stvarnu moć još uvek ima DPS. Novac, mediji, crni fondovi i „duboka država“ još uvek su pod kontrolom DPS-a, dok nova vlast nastupa prilično mlako, inertno i neodlučno. Dok se ne prekinu svi izvori finansiranja DPS-a i tiho sabotiranje od strane depeesovskih činovnika na svim položajima, nema ništa od smene vlasti, iako je ona formalno izvršena – suštinski, partija Mila Đukanovića još uvek vlada Crnom Gorom.

U roku od pola godine, DF je izgubio trećinu glasača. Naime, na izborima od 30. avgusta ova politička grupacija u Nikšiću osvojila je 18.084 glasova,  dok je na jučerašnjim izborima za njih glasalo 12.750 birača. Sve ovo se desilo u gradu gde DF tradicionalno najbolje stoji, gde ima najjači odbor i najjače aktiviste, a sada su dodatno imali još značajnu medijsku, novčanu i kadrovsku pomoć iz Srbije.

Mandićeva Nova srpska demokratija treba da se odvoji od Medojevićevog pronatovskog Pokreta za promene, i da se vrati svom izvornom programu, da ne bi pravi Srbi morali da daju glas neutralnim, anacionalnim, Demokratama koji, ruku na srce, imaju svojih vrednosti, ali koji sigurno nisu i neće biti neki veliki borci za srpsku stvar.

Zaključci izbora

Na kraju, iz ovih izbora mogli smo zaključiti sledeće stvari:

DPS je ostala na nivou broja glasova od 30. avgusta, čak je dobila i 1.000 glasova više. Šta to pokazuje? Da uopšte nisu naivni i da su i dalje ostali najozbiljniji politički subjekat koji je višegodišnjim radom sproveo političku agendu na terenu, koja podrazumeva da su svi njeni činioci interesno povezani, te se na taj način održava sigurna glasačka mašinerija. Svako, glasajući za DPS, glasa za sebe i svoje privilegije, ma koliko minorno izgledale. Zajednička stvar za sve glasače DPS-a je potpuno odsustvo društvene odgovornosti.

Demokrate jačaju na račun DF-a čiji propusti im idu naruku. Sprovode jednu mudru politiku, bez velikih oscilacija, burnih izjava i obećanja, rade pametno, stabilno, pokazuju visok nivo političke ozbiljnosti i zrelosti i kao rezultat svega navedenog ostvaruju ovakve rezultate.

Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić tokom obraćanja nakon predaje liste Demokratske Crne Gore za izbore u Nikšiću, 01. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Demokratska Crna Gora)
Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić tokom obraćanja nakon predaje liste Demokratske Crne Gore za izbore u Nikšiću, 01. mart 2021. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Demokratska Crna Gora)

Vanredni izbori su u ovom trenutku izuzetno loša opcija, ali isto tako i neočekivani rezultat koalicije „Za budućnost Nikšića“ ne može izvršiti planirani pritisak na vladu i premijera radi rekonstrukcije određenih ministarstava i promenu strateških koraka koju bi vlada pod takvim pritiskom bila „primorana“ da izvede.

Ovaj drastičan pad poverenja građana Nikšića u DF jeste plod njihovog međusobnog napadanja sa premijerom za kojeg su oni sami pristali da im bude nosilac liste 30. avgusta. Ukoliko žele da povrate poverenje glasača, moraju prestati da ratuju sa premijerom, da nađu kompromis oko stvari koje ih dele i sarađuju u vezi onoga što im je zajednički interes.

 

Ostoja Vojinović je istoričar i publicista. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/StudioDron. Me

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u