Bajden i problematika geopolitičkog trougla

Nema sumnje, kako se kristališu politike Bajdenove administracije prema Moskvi i Pekingu, tako se pojavljuje i „asimetrija“ u geopolitičkom odnosu SAD-Rusija-Kina

Privilegiju da prvi postavi pitanje kineskom državnom savetniku i ministru spoljnih poslova Vangu Jiu na tradicionalnoj konferenciji za medije održanoj prošle nedelje na marginama 13. Nacionalnog narodnog kongresa u Pekingu, dobio je novinar TASS-a. Ovaj izuzetni gest, bremenit simbolikom, asocira na momenat u kojem Bog nudi Avramu potomstvo brojno poput zvezda na nebesima.

Poruka glasi da iako se međunarodni sistem suočava sa problemima, Kina svoj odnos sa Rusijom smatra za glavnu snagu globalne strateške stabilnosti.

Vang je rekao: „Zajedničko držanje Kine i Rusije ostaće stub svetskog mira i stabilnosti. Što nestabilniji svet, to veća potreba da se razvija saradnja Kine i Rusije. Kina i Rusija treba da jedna drugoj budu strateška podrška, razvojna šansa i svetski partner. Ovo je istovremeno iskustvo stečeno kroz istoriju, ali i imperativ u aktuelnim okolnostima“.

Dodao je: „Postavićemo primer uzajamnog strateškog poverenja tako što ćemo čvrsto podržavati jedni druge u očuvanju suštinskih i najvažnijih interesa, zajednički se suprotstavljati ‘obojenim revolucijama’, suprotstavljajući se dezinformacijama i štiteći nacionalni suverenitet i političku bezbednost“.

Novi koncept bezbednosti

Naravno, vojni savez trenutno nije opcija. Kako je Jang Đin sa Instituta za ruske, istočnoevropske i centralnoazijske studije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka u Pekingu (koja se nalazi pod kontrolom Državnog saveta) to nedavno objasnio, formalno savezništvo ne bi bilo „fleksibilno i donelo bi nove probleme“.

Međutim, dva dana nakon što je Vang govorio, TASS je izvestio o neformalno-diplomatskom rusko-kineskom događaju na kojem je moskovski stručnjak Aleksej Maslov – direktor Instituta za Daleki istok na Ruskoj akademiji nauka, bez obzira na sve, ipak predložio neku vrstu saveza. Upozorio je kinesku stranu da će Bajdenova administracija pojačati pritisak na Kinu „u nekolicini glavnih oblasti“, kao i da je ona posvećena da po svaku cenu spreči Peking da uđe u visokotehnološku sferu, naročito sa evropskim partnerima, i implementira strategiju „Made in China 2025“.

Maslov je istakao da će SAD nastaviti sa strategijom izolacije Kine i Rusije. „Sjedinjene Države pokušavaju da okruže Rusiju i Kinu grupama konflikata. Pokušavaju da nametnu novi sistem svetske kontrole kroz upravljanje konfliktima. Za sada su Rusija i Kina u poziciji da se brane ili pravdaju. Po mom mišljenju, zajednički rusko-kineski koncept je jako važan korak kako bi se stabilizovao svet“.

Pripadnici kineske armije tokom marša u okviru vojne vežbe Vostok 2018. u istočnom Sibiru, 13. septembar 2018. (Foto: AP Photo/Sergei Grits)
Pripadnici kineske armije tokom marša u okviru rusko-kineske vojne vežbe Vostok 2018. u istočnom Sibiru, 13. septembar 2018. (Foto: AP Photo/Sergei Grits)

Maslov je izneo stav da bi Moskva i Peking trebalo da razmisle o uspostavljanju združenog, sveobuhvatnog sistema bezbednosti, koji bi pokrivao i druge oblasti pored vojne, i to energetiku, bankarstvo, emitovanje informacija. „Stoga, Rusija i Kina mogu da ponude novi koncept svetske stabilnosti kroz novi koncept bezbednosti“, zaključio je Maslov (TASS).

Kontekst ove razmene signala jeste da je prvi sastanak Bajdenove administracije sa visokim zvaničnicima Kine zakazan za sledeću nedelju. Vašington i Peking su najavili (ovde i ovde) da će se američki državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan sastati sa Jangom Đijećijem – članom Politbiroa i direktorom kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta KP Kine, i Vangom Jiem u formatu „2+2“, u Enkoridžu na Aljasci, tokom 18. i 19. marta, u cilju realizacije strateškog dijaloga visokog nivoa.

Interesantno je to što je do četvrtka, kada je Maslov po drugi put govorio o Kini, on nastupio značno pasivnije. Za moskovske dnevne novine Nezavisimaja gazeta je izjavio: „Uprkos sve gorim političkim odnosima, kineski izvoz u SAD se tokom prethodna dva meseca popeo za 21 odsto. Dakle, ove dve sile jačaju svoju trgovinsku razmenu, umesto da je umanjuju. Prema tome, zaoštravanje tenzija dok su obema ekonomijama potrebni bolji odnosi, bilo bi prosto nerazumno“.

Maslov je istakao da američki predsednik Džo Bajden ne samo da nastoji da pokaže kako je njegova politika prema Kini drugačija od one Donalda Trampa, nego želi i da demonstrira da je spreman na konstruktivni dijalog sa Kinom ukoliko Peking uzme u obzir zahteve Vašingtona. Maslov očekuje da će se pregovori o trgovini nastaviti na temeljima sporazuma prve faze iz decembra 2019. godine.

No, važnost Maslovljeve analize nalazi se u njegovoj otvorenoj proceni da Kina i dalje ima veliki interes u Sjedinjenim Državama jer ne želi da izgubi američko tržište, ali da tačku spoticanja predstavljaju kineske tehnologije, kojim SAD nipošto ne žele da dozvole pristup zapadnim tržištima. „Praktično je nemoguće sporazumeti se o tome, pa zato pitanje trgovine postaje najvažnije“, navodi Maslov.

Ruska strepnja

Maslovljeve kontradiktorne ocene ukazuju na rastuću strepnju u ruskom umu – bez obzira na Vangove reči. Zapravo, na konferenciji za medije održanoj u petak u Pekingu, odgovarajući novinaru CNN-a na pitanje o formatu „2+2“, premijer Li Kećijang je veoma pozitivno govorio o pregovorima u Enkoridžu. Rekao je, između ostalog,

„Neke razlike i neslaganja teško se mogu izbeći, a neka od njih mogu biti veoma akutna. Ali ono što je najvažnije jeste kako izlazimo na kraj sa tim razlikama i neslaganjima. Kineski i američki narod imaju i mudrost i kapacitet. Ove dve strane moraju imati dijalog i interakciju bazirane na uzajamnom uvažavanju i jednakosti. Nadamo se dijalogu u nekolicini oblasti i na raznim nivoima. Čak i ako ne uspemo da sve da rešimo u dogledno vreme, takva razmena mišljenja pomoći će u jačanju poverenja i razvejavanju sumnji. Takođe će nam pomoći da bolje upravljamo našim razlikama i da ih ublažimo.

Kineski premijer Li Kećijang (Foto: Xinhua/Rao Aimin)

Kina i Sjedinjene Države imaju zajedničke interese. Postoje mnoge oblasti u kojima ove dve zemlje mogu da sarađuju. Prošle godine, kinesko-američka trgovina oborila je rekord i dostigla vrednost od 4.1 biliona juana, što je rast od 8.8 odsto u jednoj godini. Ove dve zemlje moraju da ulože više energije tamo gde se slažu i da prošire zajedničke interese. Kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, ove dve zemlje dele značajnu odgovornost za očuvanje svetskog mira i stabilnosti, te promociju svetskog prosperiteta i progresa. Moramo se orijentisati na budućnost i prevazići prepreke kako bi kinesko-američke odnose pokrenuli u pravcu celovite stabilnosti“.

Zaista, za osam nedelja od Bajdenove inauguracije, SAD ulaze u strateški dijalog sa Kinom kako bi preuredile odnose. Sa druge strane, američko-ruski odnosi su na silaznoj putanji – više sankcija, više pretnji razmeštanjem vojnih snaga, više uzajamnih optužbi. Suština je da Bajdenova administracija ne pokazuje interesovanje za poboljšanjem odnosa sa Moskvom, uprkos ispoljenoj želji druge strane da se pokuša. Nema sumnje, kako se kristališu politike Bajdenove administracije prema Moskvi i Pekingu, tako se pojavljuje i „asimetrija“ u trouglu SAD-Rusija-Kina. Rusija će pažljivo pratiti razvoj događaja na pregovorima u Enkoridžu.

Kombinovano nadmetanje

Imajući navedeno u vidu, „asimetrija“ se takođe proteže i na američki pristup Kini. Blinken izbegava da ovo nazove „strateškim dijalogom“ i nem je povodom pitanja o bilo kakvom nastavku i njegovoj uslovljenosti produktivnošću predstojećih razgovora. SAD su očigledno izvadile kutiju sa alatima iz sovjetske ere, pa je predigra vrlo naglašena. Jedan razlog mogao bi da bude to što SAD moraju da pacifikuju svoje saveznike, naročito onu „indo-pacifičku“ ekipu. Tako je bilo provokativnih američkih komentara o kineskoj reformi izbornog sistema u Hongkongu, osetljivom pitanju Dalaj Lame koje je vezano za kineski Tibet, itd. Još prošle srede se raketni razarač američke ratne mornarice sjurio kroz Tajvanski moreuz, što je bio treći prolaz američkog ratnog plovila kroz ovu oblast otkako je Bajden stupio na dužnost predsednika.

Fundamentalno je to da se Bajdenova administracija neće odreći svog neprijateljskog mentaliteta prema Kini (što reflektuje i domaće američko stanovište), pa će odnosi ostati u složenim okvirima nadmetanja kombinovanog saradnjom i sistemskim rivalstvom. Ne čudi što kineski analitičari upozoravaju protiv bilo kakvih visokih očekivanja od predstojećih razgovora, ali istovremeno crpe tihu satisfakciju iz činjenice da je Bajdenova administracija preuzela inicijativu da zakaže „strateški dijalog“ visokog nivoa, i to što je pre moguće – što je samo po sebi „pozitivan razvoj“ koji signalizira nadu da se preko pregovora visokog ranga „smer odnosa dve zemlje može vratiti u stabilni i konstruktivni kolosek“.

Važno je što je predloženi novi „2+2“ format skrojen tako da služi potrebama dijaloga između dva nivoa donošenja odluka u Vašingtonu i Pekingu, što bi moglo da utre put za reset kinesko-američkih odnosa. Dakle, ne samo da donese predvidivost i stabilnost, nego i rane plodove.

Zastave Kine i Sjedinjenih Država (Foto: Wang Zhao/AFP/Getty Images)
Zastavice Kine i Sjedinjenih Država (Foto: Wang Zhao/AFP/Getty Images)

Kako zamah protiv pandemije dobija na snazi, a ogromna ekonomska pomoć od 1.9 biliona dolara biva zakonski odobrena, Bajden će sada tražiti uspehe na spoljnopolitičkom frontu koji bi mogli da se pretvore u potporu njegovoj domaćoj agendi, ali i da pomognu u rešavanju svetskih izazova. Peking to zna i biće spreman sa svojim predlozima za reset.

 

Naslovna fotografija: Tim Rue/Corbis via Getty Images

 

Izvor Indian Punchline

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u